Evroparlamentarci traže sankcije protiv Milorada Dodika

 Poslanici Evropskog parlamenta su tokom večerašnje debate o situaciji u BiH pozvali na uvodnje sankcija onima koji podrivaju suverenitet i teritorjalni integritet BiH, a ime srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika pomenuli su u više navrata predstavnici različitih politčkih grupa.

Istovremneo, Evropska komsija upozorila je na suspenziju evropskih inesticija u Republiku Srpsku i pozvala na povratak dijalogu i konstruktivnom agažmanu, kako unutar BiH, tako i na putu zemlje ka EU.

Izvestilac Evropskog parlamenta za BiH i član grupe Evropske narodne partije Paolo Rangel ocenjuje da je Dejtonski sporazum, koji je vratio mir u BiH, danas ”žrtva secesioništičke retorike i aktivnosti, institucionalnih blokada i stranog neprijateljskog mešanja”.

Rangel je dodao da se u BiH u pitanje dovode ”mir, stabilnost i integritet” i poručio da se ne same dozvoliti da se trenutni konflikt Rusije i Ukrajine ”umeša u region”.

”Potrebene su mere, počev od sankcija protiv onih koji čine neustavne aktivnosti u BiH. Savet EU ima mehanizme i primer SAD. Sve što je potrebno sada jeste politička volja”, kaže Rangel.

Predstavnici evropskih Socijaldemokrata ocenjuju da Milorad Dodik koristi rat u Ukrajini da bi ojačao svoju prorusku politiku i da preti da razbije BiH.

Oni pozivaju na ”politicke i finasijske sankcije” EU protiv ”Dodika i njegovih snaga”, a u cilju ”odbrane suvereniteta i teritorjalnog integriteta BiH”.

Predstavnica evropskih Socijalista i Demokrata, Tanja Fajon, kaže da rat u Ukrajini predstavlja pretnju za situaciju u BiH i ocenjuje da postoji mogucnost ”novog rata” na toj teritorji.

”Eskalacija nacionalističkih tendencija je pretnja za mir u BiH. Potreban nam je glas mira, a ne rata. Mi smo pozvali na sankcije protiv Dodika, ali mislim da neće bitri konsenzusa u EU jer je Orban protiv toga”, kaže Fajon.

Ona je nagalsila da su narodu u BiH sada potrebni evropska pespektiva i fer izbori.

Predstavnik evropskih Liberala Klemen Grošelj upozorava da evropski mir i stablnost zavise od stabilnosti suseda, a da je secesionizam u BiH ''''podsatknut nerešenim teretom poršlosti koji se reflektuje u poricanju genocida”.

On poziva BiH da se suoči sa prošlošću i prevaziđe je zarad buducnosti.

”Potrebna je jedinstvena poruka EU da nema povratka u prošlost za one koji gaje nacionalističke fantazije kao što su Dodik i drugi politički lideri. Treba da uvedemo paket sankcija kako bi ih odvartili od dalje destabilzacije zemlje”, kaže Grošelj.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji ocenjuje da je 2021. godina bila izgubljna godina za BiH gde ”nije bilo napretka na EU putu već samo podela širom zemlje”.

”BiH je potreban konstruktivan dijalog i politička volja svih strana da bi napredovala na EU putu, posebno u izmenjenom međunarodnom kontekstu rata u Ukrajini”, kaže Varhelji.

On je nagalsio da su događaji u Ukrajini ”potvrdili posvecenost BiH EU” i podsetio da se BiH ”uskladilia se satvovima i odlukama EU o Ukrajini”.

Varhelji nagalšava da je EU pokrenula investicioni paket za Zapadni Balkan u vrednosti od 3,2 milijarde evra, a da će deo tog paketa namenjen za projekte u Republici Srpskoj, u vrdnosti od 600 miliona evra biti realizovan tek nakon povrataka pune funkcionalnosti državanih institucija u BiH.

”Više puta sam nagalsio predstavnicima Republike Srpske da postoji hitna potreba za deeskalacijom, izbegavanjem retorke podela i osiguranjem povratka u državene institucije i njihovog potpunog funkcionsinaja. BIH je kljucna za budćost regiona čija buducnost leži u EU i umesto da se međusobno spore, zemlja treba da se angažuje na konstruktivnoj EU agendi za dugorčni mir, stablinost i napredak”, zaključio je Varhelji debatu u Evropskom parlamentu.

(Tanjug)