Šta je na svom profilu napisala djevojka prvog čovjeka Bijeljine

Nakon što su se u javnosti pojavila podijeljena mišljenja i kritike gradonačelniku od strane skupštinske većine zbog posjete Francuskoj i posljednjih aktivnosti Petrovića, na društvenoj mreži Fejsbuk oglasila se vjerenica prvog čovjeka Bijeljine, doktorka Jelena Cvejić. Ona je, kroz emotivnu poruku, poručila da Petrović ne dijeli narod, radi svoj posao i poštuje svakog čovjeka. 

U objavi se osvrnula na njihovo zajedničko putovanje u Grčku od prije tri godine, tokom kojeg su zajedno posjetili neka od najvažnijih mjesta srpske istorije. 

“Od čišćenja spomen kosturnice na Kajmakčalanu do Senata u Parizu, od razgovora sa deda Đorđem na Zejtinliku do razgovora sa Makronom u Francuskoj, od paljenja sveća na vojničkom groblju u Bitolju do polaganja venaca na spomeniku kralju Petru Prvom u Parizu, od poklonjenja stradalim srpskim vojnicima u Udovu do prijema u Jelisejskoj palati…

Te 2018.godine kada LJube nije ni znao da će biti kandidat za gradonačelnika a kamoli da će na izborima 2020.godine pobediti zahvaljući podršci naroda, pošli smo uoči Mitrovdanskih zadušnica na jedno prelepo putovanje koje smo sami organizovali. Bila je to simbolična godina, 100 godina od proboja Solunskog fronta i završetka Velikog rata. Obzirom da smo prethodno obišli najznačajnija hodočasnička mesta vezana za Prvi svetski rat (Mačkov kamen, Tekeriš, Vrače brdo, Vido, Srpska kuća na Krfu, Struganik…) dogovor je pao da moramo organizovati uspon na Kajmakčalan.

Novembar ali vreme nas je poslužilo, nikada nismo imali problem sa vremenom na putovanjima, uvek smo se šalili- voli i Bog kada smo zajedno i putujemo pa nam namesti sunčane dane 

Smislio je LJube svaki detalj, na putu ka Kajmakčalanu svratili smo prvo do Bitolja, do vojničkog groblja, bili smo srećni kada smo videli koliko je groblje dobro održavano, braća Makedonci očigledno dobro brinu o njemu. Zapalili sveće na groblju, pomolili se za duše stradalih i poklonili se senima naših Div-junaka!

Sledeći dan je bio rezervisan za uspon na Kajmakčalan, sa lakoćom smo stigli do vrha, 2524 metara, smešno za planinare i lako kada znaš šta te gore čeka. Na vrhu crkvica posvećena Svetom Iliji i spomen kosturnica naših heroja. U crkvici ikone, krst časni i urna gde se navodno nalazilo srce Arčibalda Rajsa. Bije srce u grudima, osećaj ponosa te obuzima, stojimo na zemlji koja je natopljena krvlju, stojimo pred najvećim herojima koji su sve dali za rodnu grudu, za slobodu i bolji život nas potomaka.

Izlazim iz crkvice, pravim divne fotografije, vraćam se a LJube čisti, pronašao je metlicu u crkvici i mete pod, ne zna da ga slikam…  Gledam ga i zahvaljujem se Bogu što ga imam i molim mu se da ga čuva.

Naredni dan Solun, naravno Zejtinlik, nailazimo na deda Đorđa a on kao i uvek najbolji domaćin i čuvar, raspoložen za priču. Deda Đorđe i LJube se raspričali, sve su teme dotakli- život Srba u Bosni i Hercegovini za vreme Prvog svetskog rata, o pukovniku Josifu Čajku koji je vodio istragu o logoru u Aradu gde su za vreme rata odvođeni bosanski Srbi, o majoru Lukoviću… Slušam ih i ne trepćem…

Pri povratku zastajemo u Udovu, kaže LJube ne smemo proći a ne zapaliti sveće u Udovu.

U Udovu se odigrao Valandovski pokolj na Veliki petak 1915.godine, mučki na spavanju je ubijeno oko 300 srpskih vojnika, koji su bili tek regrutovani, deca, veliki broj ranjenih i obolelih od tifusa. Napadnuti su mučki od strane bugarskih snaga.”

Potom se osvrnula na skorije događaje, ali i odgovorila na kritike na Petrovićev račun koje se često čuju u javnosti : 

“Gledam poslednje slike iz Pariza, javlja se LJube, piše, pravim parelalu i jasno vidim širinu, kompletnu ličnost i mislim se u sebi kako je lepo imati ovakvu ljudsku gromadu pored sebe.

Drznu se neki ljudi da diraju u njegovo rodoljublje samo zato jer ne deli narod, poštuje svakog čoveka, radi svoj posao i zalaže se za dogovor i mir. Samo da vidim da li se iko od tih ljudi koji kritikuju a puna su im usta nacionalizma može pohvaliti ovakvim slikama, da li je iko od njih kročio na sva ova sveta mesta, da li mu iko može stati na crtu sa znanjem iz oblasti nacionalne istorije. Sigurna sam da ne može.

Ali sam isto tako sigurna da LJube i kada čisti kosturnicu i kada hoda crvenim tepihom u Senatu, i kada razgovara sa deda Đorđem, sa Makronom i sa svakim čovekom sa kojim zastane, ponaša se isto, u svim situacijma i sa svim ljudima je skromni LJube ali velikog i hrabrog srca, čiste duše i iskrenog osmeha.

Imala sam potrebu da ti ovako javno, tako da svi mogu pročitati kažem: PONOSNA SAM NA TEBE LJUBE I SREĆNA ŠTO TE IMAM KRAJ SEBE!”, napisala je doktorica Jelena Cvejić.

(BN)