Neozbiljne najave Vlade o povećanju najniže plate

Vlast Republike Srpske najavila je mogućnost povećanja najniže plate koja bi iznosila 600 KM. Ekonomisti kažu da prvo treba smanjiti poreze i doprinose i tek tad razmišljati o povećanjima. Takođe, pitanje je da li bi privreda izdržala dodatne troškove i da li će poslodavci pod teretom najniže plate biti prinuđeni na otpuštanja.

Republika Srpska 17.05.2021 | 20:04

Simbolično, na praznik rada 1.maja ove godine, predsjednica Srpske Željka Cvijanović poručila je da se nada da će se stvoriti uslovi da se najniža plata u realnom sektoru sa trenutnih 520 poveća na 600 maraka. 

"Najavila je Vlada povećanja za određene sektore da uz javni sektor vodimo računa o tome da se nađe mogućnost da plate rastu i u privatnom sektoru i da naši ljudi budu zaštićeni, ostaje još da se poradi na mnogo toga disciplina plaćana inspektorati izvršavanja obaveza i prema radnicima i prema državi", kazala je Željka Cvijanović, predsjednica Republike Srpske (01.05.2021.) 

Ukoliko bi zaista došlo do toga da najniža plata u Srpskoj bude 600 maraka, trošak poslodavca po osnovu isplate minimalne plate povećala bi se za više od 54 odsto.

Iz Unije udruženja poslodavaca kažu da se o povećanju plata priča, po Zakonu o radu, u posljednjem kvartalu tekuće godine te da su najave o povećanju neutemeljene i neozbiljne. 

 „Naša očekivanja idu u pravcu povećanja neoporezivog dijela plate na 1000 KM, a sve sa ciljem rasta neto plata zaposlenih i mi očekujemo od Vlade da će u narednom periodu reagovati. Što se tiče najniže plate jasno je da se pregovori trebaju realizovati u zadnjem kvartalu tekuće godine za narednu godinu i u tom smislu ne vidimo da trenutna makroekonomska kretanja imaju bilo kakve pokazatelje koji bi uticali na bilo značajniji rast najniže plate u RS“, kaže Saša Aćić, Unija udruženja poslodavaca RS.

Ideja o većim platama je dobra ali se treba voditi računa o tome da se privredna društva ne opterete dodatnim troškovima i dovedu do otpuštanja radnika, kažu ekonomisti. Zato bi trebalo krenuti u promjenu legislative, a to znači smanjenje poreza i doprinosa da bi se moglo dalje razmišljati o povećanjima plata. 

 „Postoje matematike i analize koje su urađene po kojima plata može biti bez poreza i do 1000 maraka ako smanjimo opterećenja jer opterećenje od 51% od prije 10 godina je bi moglo lako da se vrati nazad pa bi onda bilo prirodno da svi imaju veće plate a da to ne bude preveliko opterećenje za poslodavca. Govoriti o povećanju  minimalne plate sa sindikatima bez razgovora sa realnim predstavnicima poslovne zajednice ili malim preduzetnicima je politika nije realan život“, kaže Zoran Pavlović, ekonomista.

Neoporezivi dio plate u decembru 2016.godine bio je 200 KM, a najniža plata 370 KM. Tada je minimalna plata poslodavca koštala 583 KM. Ako bi se donijela odluka da neoporezivi dio plate bude 1 000 KM a najniža plata 600 KM, minimalna plata bi koštala poslodavca 899 KM ili 54,2 odsto više nego na kraju 2016.godine.

Stručnjaci zaključuju da povećanje mora imati uporište u privrednim kretanjima koja trebaju biti pokazatelj rasta plata, a pokazatelja, u ovom slučaju, kada se  privreda jedva bori da preživi, očigledno nema. 

(BN)