U tuđini shvatio zašto nikada nije trebalo da ode

"Idem preko", rečenica je koja odzvanja u glavi velikog broja zabrinutih srpskih majki, očeva, braće i sestara i samo jedan mali delić mučne statistike koja govori o sve većem broju naših ljudi koji sreću, znanje, novac ili avanturu traže van granica Srbije.

Srbija 16.05.2021 | 20:50
U tuđini shvatio zašto nikada nije trebalo da ode

Ipak, nekolicina njih nakon nekog vremena odluči da se vrati, a kako to izgleda i koliko je teško zemlju iz koje smo potekli ponovo učiniti domom nakon godina provedenih u tuđini, za "Balkan Insajt" opisao je Srđan Garčević, autor bloga "Natšel Tajms".

"Postoji pet emocionalnih faza kroz koje prolazite pre nego što ponovo učinite domovinu domom, kaže jedan emigrant-povratnik.

U jednom momentu odlučili ste da otputujete u stranu zemlju, sa ciljem, možda da se školujete, nastavite karijeru na bolje organizovanom mestu ili samo da vidite kakav je život van Srbije. Na kraju, premoreni i izmučeni, verovatno u tesnoj sobi negde u velikom gradu, počeli ste da razmišljate o Srbiji", piše Srđan.

Prva emocionalna faza mogla bi se nazvati "signal za uzbunu".

"Otišli ste odande i nedavno otkrili da je toliko dobro da se jedva sećate zašto ste uopšte otišli. Kod kuće, ljudi su stalno napolju, drže se zajedno i, iako kukaju, sigurno im i nije toliko loše - čini se da mnogi od njih imaju prilično pristojan život.

Imate skromnu ušteđevinu i poslovnu ideju koja krčka i samo čeka da izađe, a iznad svega, tamo vas čeka porodica i stari prijatelji. Osim toga, odavno ste shvatili da stvari u zemlji u koju ste došli i nisu baš takve kakvim ste se nadali: čini se da svaki sistem (čak i zapadni!) pati od nedostatka meritokratije i stabilnosti, a mislili ste da to muči samo Srbiju.

Pored toga, Srbija je dom i uvek su vam govorili da možete da se vratite - pa, zašto da ne? Dobrodošli u prvu fazu emocionalnog putovanja iz tuđine - kući", piše on.

I pre nego što je konačna odluka pala, autor objašnjava narednu fazu.

"Nakon mnogo razmišljanja, preispitivanja i planiranja, odlučili ste da rizikujete. Teško je napustiti zemlju u koju ste došli. Nedostajaće vam neka hrana (od koje se poneka jela uklapaju čak i u srpske standarde), kultura i novi prijatelji. Verovatno ćete ostati i bez nešto novca, ali kvalitet života u Srbiji je bolji za mnogo manje para.

Kući će vam neki prijatelji verovatno reći da ste ludi što ste se vratili (ali oni su samo negativni, zar ne?), možda će komšije misliti da niste uspeli tamo (koga briga?) i sigurno da ćete kod nekih prijatelja izgubiti svoj kredibilitet mudrosti (verovatno vas ne voli iz drugih razloga?).

Pored svega što vas muči, vi odlučujete: idete kući. Nazad u Srbiju, zemlju vaše mladosti, večnog ispijanja kafe i mogućnosti", piše Garčević.

Treću fazu autor je nazvao "medeni mesec".

"Tokom prvih nekoliko dana ste preplavljeni emocijama. Baš kao kad ste odlazili kući na odmor, samo još bolje. Viđate se sa svima i radujete se pomisli da ćete konačno imati vremena da budete sa njima nakon svih tih godina. Svi su se malo promenili, neki su se odselili, neki to tek planiraju, ali to su ljudi sa kojima ste odrasli i sa kojima se osećate sigurno.

Takođe, čujete za sjajne nove stvari koje možete da radite kod kuće, sad su vam dosupne čak i one za koje ste mislili da će vam nedostajati iz tuđine.

Osim toga, postoji mnogo mogućnosti: svako koga sretnete ima sjajnu ideju u kojoj vaša stručnost stečena preko (i kapital) dolaze do izražaja i dostižu vrtoglavi nivo uspeha. Drugi i dalje govore da ste ludi što ste se vratili, zašto su tako negativni?", piše autor.

Onda, nakon svega proživljenog rizik i ushićenje prepuštaju mesto panici.

"Prođe nekoliko meseci i počnete da se prisećate zašto ste uopšte otišli od kuće. Mnogi sede u kafanama, jer nemaju šta drugo da rade. Sulude političke vesti koje su vam se ranije činile poluzabavnim počinju da vas nerviraju i frustriraju, uglavnom zato što sada ti suludi događaji utiču na vas.

Poslovna ideja vam je propala: niko nije uradio ono što želite, jer je način na koji ste to zamislili nemoguć. Ne možete da pronađete prave ljude ili ulaganja ili postoji neka smešna regulativa koja vam stoji na putu ili ćete očepiti nekoga.

Najbolnije su, ipak, lične stvari: zašto su svi toliko drugačiji nakon svih ovih godina? Možda je bilo bolje da neke viđamo samo jednom ili dva puta godišnje? Šta si uradio sa svojim životom?", piše Srđan.

Kada panika počne da se povlači, smatra on, shvatate da vam je potrebna druga strategija.

"Srbiju treba da pogledate drugim očima. Shvatate da to nije zemlja koju ste ranije napustili i da definitivno nije ona u koju ste mislili da se vraćate. Da, čak i u Srbiji se stvari menjaju, ali manje predvidljivo. Ponovo, premoreni i izmučeni, iako potencijalno u većoj sobi, prolazite kroz moguće opcije. Mnogo puta. Podstaknuti novim saznanjem da Srbija baš i nije za vas, počinjete da razmišljate da ponovo odete u inostranstvo.

Međutim, odlučite da ostanete. Takođe, možete ponovo da pokušate da izgradite svoj život ovde. Možete da naučite kako da se izolujete od gadnih aspekata ovog društva (političke mahinacije, sistema koji jedva funkcioniše) i napredujete na dobrim poljima (druženju, hrani i velikodušnosti).

Sa poslovne strane možete da se prilagodite, obično kroz nekoliko dobro obaveštenih i povezanih prijatelja. Možete da izađete iz nekih starih društvenih krugova i steknete nove. Sve to može da funkcioniše i kod kuće, ali ne onako kako ste zamislili", piše Garčević.

(Blic)

Komentari / 19

Ostavite komentar
Name

Mitar Kočić

16.05.2021 21:18

Sto dalje od privatne republike to je bolje.ovdje ubijaju nasu djecu.Borce ponizavaju.kako posten covjek da zivi u ovoj Dodikovoj Prciji.Bolhe prati Švabske guuice nego trpiti teror hednog polupismenog Mesara.

ODGOVORITE
Name

Tako je

17.05.2021 05:51

Autor je opisao kao da je pratio moje faze odlaska jos iz osnovne pa povratka sa solidnim parama pa ignorisanje novih starih komsija za saradnju pa igrarije polupismenih a usput i bezobraznih politicara i uz sva ta komsijska nagadjanja zbog cega sam dosao itd pa sam ponovo ovd gdje sam bio barem do penzionisanja

Name

Princip

17.05.2021 10:27

MI SMO SAMI KRIVI STO NAS PRAVE ROBOVIMA ZATO STO ĆUTIMI A POLITICARI NAS GAZE LJUDI PROBUDITE SE

Name

Samounistenje

16.05.2021 22:22

Zaludjivanje je (na zalost) tradicionalni srpski sport, koji velika vecina stanovnistva sa zadovoljstvom upraznjava.Svi cekaju svog Godoa, koji nikada nece doci a godine prolaze i starost kuca na vrata.Nadam se da ovaj decko, nece postati tuzna statistika i biti uvrsten u one koji svakodnevno lupaju glavom od zid i proklinju dan kada su rodjeni.

ODGOVORITE
Name

Realista

16.05.2021 23:29

Vratio se čovjek u Srbiju, ipak je Srbija država za razliku od BiH.

ODGOVORITE
Name

Slobodan

17.05.2021 20:37

Koja je razlika? Diktatura , kriminal i anarhija u oba slučaja zato ko može nek bježi što dalje od tog zla.

Name

MT

17.05.2021 07:27

Ovo je ipak razmišljanje za povratak u Srbiju ali nije sretno rešenje. Za razliku od tog niko i nepomišlja povratak u BiH pa čak i kada zarade penziju.

ODGOVORITE
Name

Boki

17.05.2021 08:20

Upravu si neki penzioneri su svašta loše doživljavali a i zdravsteni sistem je nakaradan pa se ljudi plaše a bih nezna koliko gubi na tome

Name

za realistu

17.05.2021 10:26

ZA RAZLIKU OD LJUDI TI SI POREMECENA OSOBA BOLESTAN.

Name

Nostradamus

17.05.2021 07:32

Ako se samo nekolicina vratila znaci da je odlazak jos uvijek bolja opcija.

ODGOVORITE
Name

Ragib

17.05.2021 09:07

Tačno, svaka čast.

Name

Miloao

17.05.2021 08:07

Bolje ne imati kruva nego zivjeti na zapadu. Bacene godine.

ODGOVORITE
Name

Re

17.05.2021 09:54

Bolje ovdje bez,, kruva" nego tamo sa,, kruvom"

Name

Darija

17.05.2021 09:08

'92 pobjegla iz Sarajeva - ni u snu mi nije palo na pamet da se vratim (ne zbog "onih drugih" nego zbog "svih"). '97 pobjegla iz Srbije (zbog "njega" i "svih" koji su ga podrzavali). '98 se vratila u Srbiju (zbog glupih razloga kao sto je nostalgija za prijateljima i laganom zivotom). Tri mjeseca mi je trebalo da shvatim koliko sam pogrijesila i da je moje mjesto ipak na "trulom" Zapadu i okruzenju koje me motivise da se razvijam, a ne da kukam i mrzim. Od tada se vracam samo kao turista, a i to sve rjedje jer na svijetu postoji mnogo lijepih mjesta gdje me za moj novac tretiraju kao kraljicu, a ne kao "dijasporu" koji treba sto vise izmusti. Jeste da mi ponekad nedostaju cevapi i pita, ali srednje-istocni i turski restorani zasada imaju sasvim solidne alternative.

ODGOVORITE
Name

Milutin

17.05.2021 09:34

Isti slučaj..bas je tako, ovaj novinarčić što predstavlja Srbiju u boljem svjetlu nego što realno jeste.

Name

Re Darija

17.05.2021 12:13

Meni nikada, ni u natezim momentima nije padalo na pamet da se vratim. Mozda zato jer sam otisao 2000tih, kada sam imao skoro 30 godina iskustva zivota na Balkanu. Ne postoji teskoca koju sam ovdje u Skandinaviji dozivio koju se moze porediti sa mucnim zivotom u BiH i Srbiji. Niko na ovoj planeti ne prozivi zivot bez problema i muka, samo je pitanje kako covjek kategorizuje te muke i koliko mu okruzenje dozvoljava da se sa njima bori. Svoj zivot sada ne bih mijenjao za najlagodniji zivot na Balkanu. Nista, ali nista, ne moze zamjeniti uredjeno drustvo - ni novac, ni nocni zivot, ma nista.

Name

Boris

17.05.2021 11:23

SFRJ navodno nije valjala i svi smo se borili da tu " mračnu državu " uništimo i konačno počnemo da živimo ko ljudi. Narod tražio, narod dobio. Bujrum narode

ODGOVORITE
Name

Sale

17.05.2021 12:22

Činjenica otadžbina je otadžbina, ali kada vidite da se vi borite za tu otadžbinu a banda na vlasti vam dušu uze, onda se zapitate za mnogo toga, tako da dosta ljudi kaže, ODO pa nek me tamo neki stranci j.. U barem nisu naši bude lakše za podnijeti

ODGOVORITE
Name

lopi

18.05.2021 12:36

Tko se to molim te bori za bilo sto? Na zapadu je narod uredio sistem i sada se nasli pametni balkanci praviti poredbe oni i mi! Balkanac je na zapadu politicki neaktivan slon i obicno ne zna tko je na vlasti niti kako se bira vlast. Ovdje je narod navikao na Jugu i da mu se sve iz centrale servira, tako Vucic vlada Srbijom jer im je dao prividno slicno rjesenje. Mile u RS goni istu politiku. Problem je nepismen narod koji je nazalost i svoju djecu neodgovorno odgojio i danas mu vice "bjezi odavde". Isti roditelj se ne pita zasto, jer tu postoji samo jedan odgovor, a to je, sam si kriv dragi tata! Slusali ste fasiste, pa vam malo bilo pa ih jos uvijek slusate. O borcima da i ne govorim. Nisu se bojali u rovu, a danas ne smiju iz svojih rupa kafanskih. I dok placu, djeca nam odose, u isto vrijeme "ganjaju" penziju preko posrednika koji im uzme 2 godisnje penzije i sredi jednu do kraja zivota! Ko ce je vracati ne zanima ga, jer su njegova djeca otisla i lijepo im je zaradjivati penziju u deutschlandu!