Makron i Merkelova plaćaju cijenu evropskog fijaska

Vakcinacija protiv novog korona virusa postala je odavno ne samo zdravstveno već i političko pitanje. Uspeh u nabavci dovoljnog broja vakcina i imunizaciji stanovništva kao i izvoz na treća tržišta postao je znak prestiža i političke moći a neuspeh - znak slabosti i uvod u gubljenje političke pozicije.

Svijet 23.03.2021 | 22:09

To se upravo desilo Angeli Merkel i Emanuelu Makronu - dvoje lidera čije pozicije su se do skoro činile neprikosnovenim.

Šampioni borbe protiv korone
Po izbijanju pandemije, Nemačka i Francuska su, kao dve najznačajnije države EU, bile u fokusu javnosti svih evropskih država - sve je interesovalo koje će mere oni uvesti. Dve zemlje imale su različite rezultate.

Nemački odgovor na pandemiju bio je brz i efikasan. Restriktivne mere, uz masovno testiranje i praćenje kontakata dovele su do otkrivanja zaraženih i sprečavanja širenja zaraze. Takođe, zdravstveni sistem pokazao se efikasan u lečenju obolelih. Dugo vremena, smrti od kovida gotovo da nije bilo u Nemačkoj. Nemački lekari su uspešno lečili pacijente u trenutku kada su Italijani masovno umirali.

Kancelarka Angela Merkel činila se u tom trenutku kao nesporni lider.

Francuska, u kojoj su protesti Žutih prsluka bili sveži, suočila se sa pandemijom manje vešto nego Nemačka. Ipak, Francuska je u pandemiju ušla prilično dobro pripremljena.

Srećna okolnost za Francusku je bila što su se posle epidemija SARS virusa i svinjskog gripa i vesti o slučajevima prenosu ptičijeg gripa na ljude, zdravstvene vlasti Francuske počele da gomilaju zalihe medicinske opreme a u bezbednosnim strategijama iz 2008. i 2013. moguća pandemija je dobila apsolutni prioritet.

Makronova bezbedosna strategija iz 2017. je uzela u obzir i mogućnost pandemije i tom pitanju dala poseban prioritet. Zato, mada je prvi slučaj bio registrovan još u januaru 2020. u Francuskoj dugo nije bilo smrtnih slučajeva.

Francuski sistem zdravstva pokazao se na visini zadatka - domaći testovi za otkrivanje virusa su bili razvijeni još u januaru i pojedinci oboleli od korona virusa bili su izolovani tako da je situacija sve do proleća bila mirna.

Šta više, Francuska je uputila pomoć u kineski grad Vuhan a Instit Paster je otvorio laboratoriju u Šangaju i pomogao Kinezima da suzbiju pandemiju u Kini. Međutim, sve se promenilo u proleće.

Francuska je imala pravu eksploziju slučajeva oboljevanja, što je napunilo bolnice i dovelo do velikog broja smrti.

Francuske vlasti su uvele striktan lokdaun ali nisu izbegle kritiku javnosti da su neefikasne i trome u suočavanju sa epidemijom. Makron, čija je vlast bila poljuljana protestima, imao je mnog teži zadatak nego Angela Markel ali je, uz muku, uspeo da situaciju drži pod kontrolom.

A onda je došlo pitanje vakcinacije.

Podbacivanje plana vakcinacije

Razvoj efikasne vakcine protiv korona virusa postao je globalni prioritet i mnoge zemlje su ušle u trku ko će proizvesti prvu vakcinu i započeti vakcinaciju.

Rusi su, kontroverznim postupkom, registrovali Sputnjik V dok još nisu završili treću fazu ispitivanja. Ubrzo, međutim, vakcine Fajzer Bioteka i Moderne završile su treću fazu testiranja i proizvodnja je otpočela. Zapadne države su požurile da za sebe rezervišu dovoljan broj doza još pre početka proizvodnje, a takođe i da obezbede logistiku potrebnu za čuvanje vakcina. Činilo se da se stvari kreću u željenom pravcu.

Međutim, tada su počeli problemi.

Kako je CNN ironično primetio - u Nemačku su stigli frižideri za vakcine, ali ne i vakcine.

Naime, iako su prve vakcine stigle još u decembru prošle godine, do sad je vakcinisano svega nešto više od šest odsto ukupne populacije (83,02 miliona), sa isporučenih pet miliona prvih i tri miliona drugih doza.

Ovakva situacija je pre svega rezultat sistema vakcinisanja, po kojem se građani vakcinišu samo u za to određenim zdravstvenim centrima, za razliku od jedne Britanije gde svaki porodični lekar može da da vakcinu svojim pacijentima.

U Francuskoj, problem je nastao zbog već hroničnog kašnjenja u isporuci vakcina.

Iako je Francuska počela dobro, nedostatak vakcina je usporio proces imunizacije. Francuska je i pored svih napora uspela da da svega 11.029 vakcina na 100.000 stanovnika - triput manje od Britanije, što se vidi kao svojevrsna nacionalna sramota.

U javnosti je spor proces vakcinacije stvorio nezadovoljstvo, posebno zato što Francuska posle parcijalnog otvaranja nalazi u trećem talasu epidemije i zemlja je veoma blizu novom velikom zatvaranju.

Veliki udarac procesu imunizacije u Francuskoj bio je i nedavno privremeno stopiranje upotrebe vakcine AstraZeneke. Zbog smrtnih slučajeva koji su usledili kod nekih koji su vakcinisani ovim cepivom i stvaranja krvnih ugrušaka kod određenog broja vakcinisanih, vlasti Francuske su obustavile vakcinaciju koja je konačno krenula u dobrom pravcu - za 15 dana marta je dato čak 2.9 miliona doza.

To je dalo krila antivakcinašima kojih u Francuskoj ima dosta, možda i najviše u Evropi. Po jednoj anketi, 42% Francuza je reklo da neće primiti bilo koju vakcinu.

Ovakvi stavovi su naročito rašireni među konzervativnom desnicom, koja je iskoristila neuspehe aktuelne administracije za povećavanje sopstvene popularnosti pred izbore koji treba da se održe sledeće godine.

Bes javnosti obe zemlje obrušio se na sopstvene lidere - Angelu Merkel i Emanuela Makrona.

Vakcinaška Igra prestola

Angela Merkel je prva došla na udar i njena Hrišćansko demokratska unija je platila visoku političku cenu neuspeha vakcinacije.

Na izborima u dve nemačke pokrajine Baden-Virtemberg i Porajnju-Palatinatu rezultat je bio istorijski loš - a za Merkelinu partiju je posebno zabrinjavajuće to da su ti izbori generalna proba za savezne izbore koji će se održati za 6 meseci.

Mnogi su gledali u pravcu Angele Merkel, kao krivca.

(Blic)