Tiodorović: Treći pik možda već u septembru

Prvi talas još traje jer sve vreme virus je tu. Drugi talas očekujemo krajem godine, a mi ga dočekujemo spremni jer smo prethodnih meseci stekli iskustvo, kaže u intervjuu za "Blic" epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid 19.

Srbija 23.08.2020 | 13:37

Kako kaže, s virusom korona živimo već šest meseci otkako je početkom marta registrovan prvi slučaj zaraze u našoj zemlji. Iskustvo koje smo stekli u prethodnom periodu, kako u zdravstvenom sektoru tako i kao društvo u celini, od velikog je značaja za našu dalju borbu. Zdravlje je na prvom mestu, a zatim tu su ekonomija, privreda, psihološki status pojedinca... Epidemija nije samo zdravstveni problem, već i ekonomski, sociološki, psihološki, pa kao takva prožima svaki segment našeg života.

Kako ocenjujete našu trenutnu epidemiološku situaciju?

- Gledajući podatke u danu kada imamo 165 zaraženih, kada smo očekivali da idemo prema 100, da se smanjuju brojke, one su "tu negde" ili se pak malo povećaju. Sigurno da je bolja pozicija u bolnicama, manje je teških bolesnika, manje ljudi je na respiratoru, otpuštenih je više nego primljenih. Međutim, još uvek nismo spali ispod 100, zato je veoma problematično dati neku preciznu ocenu. Moram da skrenem pažnju ljudima koji će se vratiti s godišnjih odmora, koji se vraćaju s mora, jezera, planina, banja, jer postavlja se pitanje jesu li se svi oni, kao i oni koje su sretali tamo, pridržavali mera. Upravo od tih mera nam zavisi statistika. U narednom periodu, od 10 do 15 dana, videćemo kakvo je stanje, kada krene škola, kada počne da radi privredni sektor... Što se škole tiče, mi smo preduzeli aposolutno sve, ali rizik uvek postoji. Ocena epidemološke situacije je da je ona nesigurna, ali pod kontolom. Kažemo nesigurna jer virus je tu.

Jedna od mera je nošenje maski, a mnogima je već dosadilo, leto je... Još koliko dugo ćemo nositi maske?

- Neophodno je nositi masku u zatvorenom prostoru i nosićemo ih sigurno još nekoliko meseci. U zavisnosti od drugog talasa, to će se preneti onda i na sledeću godinu.

Kada nam stiže drugi talas?

- Prema trenutnim pokazateljima očekuje se da se taj drugi talas pojavi negde pred kraj godine, krajem novembra, početkom decembra i da se prebaci na narednu godinu. Mi smo u tom prvom talasu, a sve vreme govorimo o pikovima, naredni bi se možda mogao desiti u septembru, upravo jer se svi vraćaju odnekud, ali to ne mora da znači da će biti nešto izraženije, sa teškim kliničkim slikama i slično, ali je moguće da ćemo imati povećanje broja zaraženih. Opet kažem, sve zavisi kako su se ljudi ponašali na odmorima, s kim su bili u kontaktu, da li su poštovali mere... Drugi talas sa južne polulopte možda nam čak stigne početkom naredne godine, pričali smo o tome, a kako stoje stvari i kako je u Brazilu nije baš povoljno.

Da li Srbija spremno dočekuje drugi talas?

- Smatram da spremno dočekujemo drugi talas, upravo zbog iskustva koje smo do sada stekli, ne samo zdravstveni radnici, zdravstveni sektor, već i samo stanovništvo. Delovaćemo definitivno iskusnije i spremnije i kao zdravstveni sistem i kao društvo. Mnogo je lakše kada znate kako se nešto odvija, od čega zavisi, šta možete da očekujete, a mi već imamo iskustva. Takođe, pripremamo i nove bolnice, koje će biti predviđene isključivo za kovid bolesnike, a na taj način ćemo definitivno imati rasterećenje na onim mestima gde je potrebno lečiti i druge bolesti. Iskustvo nam je pokazalo da ako se pridržavamo mera, odmah je bolje, ako se opustimo opet imamo povećanje. S druge strane, život mora da funkcioniše, ljudima to treba, ne samo u privrednom smsilu već i u društvenom, kulturnom... Pustili smo da počnu kulturne aktivnosti i to smo precizirali tako da bismo sprečili održavanje svadbi. Kada krenu slavlja, svadbe, veselja, tu nemamo više nikakvog uticaja i to je uvek okidač za skok. To je bio slučaj u Novom Pazaru, Vranju, Ćupriji pre toga, zatim u Valjevu, kasnije i u Beogradu.

Kako će se odraziti popuštanje mera?

- Vrlo kompleksno pitanje i teško je odgovoriti sa sigurnošću, a sa druge strane treba nam kultura, pozorište, bioskopi, jednom rečju treba nam život... Moramo biti svesni da život ide dalje, mi moramo nastaviti da živimo, ali da budemo svesni da je virus tu, da je sa nama. To znači da sve mora da funkcioniše i privreda i ekonomija, i kulturni život, ali sada drugačije nego što smo navikli. Uz poštovanje preporučenih mera svakako, jer upravo je taj deo ključan za suzbijanje širenja virusa koji nije grip, koji ne prolazi tek tako, tu je sa nama i živećemo s njim još neko vreme. Najverovatnije ćemo u toku nedelje odlučivati i o sportu. Veliki je pritisak vezan za sport, ne samo na otvorenom, to već funkcioniše, ali kako će biti sa rukometom, košarkom, odbojkom... To su naši vrlo značajni sportovi. Razgovaraćemo o tome da li odmah ide i publika, na koji način, svi koji traže da počne sport tvrde da mogu da obezbede da se publika drži na distanci, sa maskama, da se može obezbediti dezinfekcija. Onaj ko organizuje trebalo bi to i da ispoštuje, u interesu je svih nas.

Svi smo se nadali da ćemo brojati samo sporadične slučajeve, ali... Da li je moguće da broj spadne ispod 10?

- To bi bilo idealno, ali ako gledamo sa ovog stanovišta u kojem se sada nalazimo, to baš i nije lako ostvarivo. Ne znam da li je to realno sada očekivati jer imamo povratnike sa odmora, koji dolaze sa različitih strana, a pitanje je ko se od njih pridržavao mera. Možda tamo u nekom periodu, ako budemo samosvesni i disciplinovani, ako se svi pridržavamo mera jer one daju rezultate. Pa i ove brojke koje sada imamo, nisu pale s neba nego se stanovništvo ponašalo odgovornije. Ako bi se nastavilo u tom smeru, onda bismo u narednim mesecima mogli da očekujemo da dođemo i do te idealne brojke, to bi bilo izvanredno.

Ispitivanje vakcina je u toku, sve oči uprte su u proizvođače. Za koju ćemo se mi odlučiti?

- Nama je objektivno svejedno koja će vakcina biti kod nas, uslov je da što se tiče imunogenosti ona bude najbolja i da daje najmanje postvakcionalnih reakcija. Na tome rade ozbiljni ljudi, naša Agencija za kontrolu lekova i vakcina će uraditi svoj deo posla. Koliko ja pratim, mi razgovaramo sa svima koji su ušli u takozvanu fazu klničkih ispitivanja, ne samo ruska vakcina već i druge. Rusi su, recimo, odmakli najviše u svemu tome, čekamo njihove rezultate, jer oni sada ulaze u fazu ispitivanja na 400.000 ljudi, a to je već reprezentativan broj, a onda ćemo videti i njenu efikasnost, kvalitet i šta se javlja kao postvakcionalna reakcija.

Virus je tu, a mi moramo da nastavimo da živimo. Teško je ne samo zdravstveno, već i psihički. Dajte nam savet kako da olakšamo sebi život jer smo u stalnom strahu da se ne zarazimo?

- Nema velike poruke ili velikog saveta što se već ne zna. Što pre postanemo svesni, a valjda jesmo do sada shvatili da je korona sa nama, i što se više pridržavamo mera, a paralelno imamo i kulturni i društveni život, uz distancu, masku, uz oprez od širenja zaraze, onda možemo sebi i te kako olakšati život. U svakom smislu život mora da se odvija, jer epidemija nije samo zdravstveni, već i psihološki, socijalni, društveni, ekonomski problem, tako da se moramo prilagoditi da se širenje infekcije svede na minimum, a sa druge strane da mi nastavimo da funkcionišemo na svim poljima. Pridržavajte se mera obavezno, to je u interesu svih nas, vas samih i vaših najmilijih.

(Blic)