Istorijski pad: Amerika u velikoj recesiji do sada

Odbor smatra da su pandemija koronavirusa i odgovor za očuvanje javnog zdravlja rezultirali padom različitih karakteristika i dinamike u odnosu na prethodne recesije, navedeno je u saopštenju NBER-ovog Odbora za poslovne cikluse.

Uprkos tim razlikama, Odbor je zaključio da se zbog "neviđenog pada zaposlenosti i proizvodnje, kao i njegovog širokog dometa u celom društvu, ova epizoda smatra recesijom, čak i ako se pokaže da će biti kraća od ranijih padova u ekonomiji". 

Odbor je poručio kako je u februaru došlo do "jasnog vrhunca mesečne ekonomske aktivnosti", dok je do vrhunca tromesečne aktivnosti došlo u poslednjem kvartalu u 2019. godini.

Recesijom se uobičajeno smatra pad ekonomije dva kvartala zaredom, no to nije uvek slučaj, a u SAD se smatra da NBER službeno određuje kada je reč o recesiji.

Odbor je naveo da se "značajan pad aktivnosti širi po celoj ekonomiji, što je obično vidljivo u proizvodnji, zapošljavanju i drugim pokazateljima".

Iz Odbora navode i da recesija počinje kada ekonomija dosegne vrhunac ekonomske aktivnosti, a da se završava kada ekonomija dosegne dno ciklusa.

Bruto domaći proizvod (BDP) Sjedinjenih Država pao je u prvom kvartalu 4,8 posto i verovatno će u drugom kvartalu zabeležiti najgori pad u istoriji, odnosno, možda i više od 20 odsto.

Ova recesija označila je kraj najdužeg razdoblja rasta američke ekonomije u istoriji, koje je trajalo 128 meseci ili gotovo 11 godina.

Inače, poslodavci u SAD su samo u aprilu otpustili 7,7 miliona ljudi, što je znak dubine recesije izazvane pandemijom koronavirusa.

Nakon otpuštanja 11,5 miliona ljudi u martu, loši rezultati u aprilu znače da je privreda SAD za samo dva meseca izgubila dobitke koje je gradila tokom skoro deset godina, i da bi zato oporavak mogao biti dugotrajan.

Procenjuje se da je najmanje 40 miliona ljudi u SAD ostalo bez posla usled krize izazvane pandemijom koronavirusa.

(Kurir)