Pljušte kritike na račun zataškavanja informacija najvećih sila

Australijski premijer Skot Morison zatražio je od Amerike, Nemačke i Francuske podršku za međunarodnu istragu pandemiji korona virusa. On je samo poslednji u nizu svetskih lidera koji su proteklih dana doveli u pitanje odgovor Kine na izbijanje epidemije pre četiri meseca.

Svijet 25.04.2020 | 20:09

Morison je u odvojenim razgovorima sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel tražio pokretanje nezavisne istrage nastanka virusa i uzroka širenja pandemije, uključujući i odgovor Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Prema njegovom planu, SZO treba dati ovlašćenja poput onih koji imaju međunarodni inspektori za oružje, kako bi organizacija mogla bez saglasnosti da uđe u neku zemlju i sprovede istragu o izbijanju epidemije.

Makron je Morisonu poručio da "sada nije vreme za sprovođenje istrage" i da je hitnija zajednička reakcija pre traženja krivca. Međutim, on je samo nekoliko dana ranije i sam doveo u pitanje reagovanje Kine u ranim danima epidemije, aludirajući na zataškavanje informacija o kome se u poslednje vreme u međunarodnim krugovima sve glasnije govori.

U dramatičnom intervjuu za "Fajnenšel tajms", Makron je ocenio da nije sasvim jasno kako su kineske vlasti postupale tokom izbijanja epidemije.

Očigledno ima stvari koje su se dogodile, a koje ne znamo - rekao je francuski predsednik, uz napomenu da ne treba "biti naivan".

Na pitanje da li je kineski "autoritaran odgovor" na epidemiju razotkrio slabost zapadnih demokratija, Makron je rekao da "nema poređenja između otvorenih društava i onih u kojim se istina potiskuje".

 On se tako pridružio kritikama koje su na račun Kine već stigle iz Vašingtona, Londona i Brisela. Merkelova je pozvala Peking da bude trasparentan u vezi sa informacijama o nastanku i širenju virusa.

- Verujem da, što je Kina transparentnija sa pričom o poreklu virusa, svet će brže naučiti sve što treba o virusu kako bi ga pobedio - rekla je ona.

Britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab, koji na čelu države menja britanskog premijera Borisa Džonsona dok se on oporavlja od korona virusa, nešto direktnije je rekao da će Kina morati da odgovori na neka teška pitanja u vezi sa početkom pandemije, jer će svet morati da sazna istinu o prvim danima krize. Rab je rekao da će revizija svih aspekata pandemije, uključujući njeno poreklo, morati da bude zasnovana na nauci i izvedena na "ujednačen način".

Najoštija u kritikama je, očekivano, bila Amerika. Nakon nedelja prebacivanja krivice za izbijanje epidemije na relaciji Vašington-Peking, Amerika je zadala poslednji udarac kada su Trampove pristalice i saradnici počeli da javno iznose verziju porekla virusa koja se kosi za zvaničnom. Ukratko, virus je "pobegao" iz vuhanske laboratorije udaljene samo nekoliko kilometara od ozloglašne pijace koja se smatra izvorištem pandemije.

Varijacije na ovu tezu, koju je nekad promovisala samo šačica anti-kineskih teoretičara zavere, sada se neumoljivo pominju svake večeri na "Foks njuzu", televiziji izrazito naklonjenoj predsedniku. Sam Tramp je izneo nejasne aluzije na "laboratorijski scenario", ali su drugi zvaničnici, posebno državni sekretar Majk Pompeo, bili direktniji i sada pritiskaju Peking zahtevajući odgovore.

Američke obaveštajne agencije ne odbacuju tu teoriju u potpunosti. Zapravo, mesecima su je detaljno istraživali tražeći dokaze. Ipak, nekoliko izvora potvrdilo je za razne američke medije potvrdilo da do sada nisu uspeli da pronađu nijedan.

Kina sve ove optužbe brzo odbacila, ali joj nikako ne idu na ruku nedavne vesti o tome da je centralna vlast stavila pod svoju kontrolu sva istraživanja o poreklu virusa u zemlji, to što je broj žrtava u Vuhanu revidirala i povećala za više od 50 odsto, kao i to što se pojavljuje sve više dokaza da je u ranim danima epidemije pokušala da prikrije podatke i zavara svetsku javnost o razmerama koje ona može da poprimi.

U međuvremenu, ambasadorka Kine u Velikoj Britaniji Čen Ven rekla je da Peking ne prihvata pozive da se u Kini sprovede nezavisna međunarodna istraga o poreklu korona virusa.

Čen je za Bi-Bi-Si izjavila je da su pozivi da se sprovede takva istraga politički motivisani. Ona je rekla da bi takva istraga odvratila kineske vlasti od borbe protiv same pandemije Kovid-19.

- Trenutno se borimo protiv virusa i koncentrisali smo sve naše napore u toj borbi. Zašto pričati o istrazi o tome? To ne samo da bi odvratilo pažnju, već bi odvratilo i resurse Pekinga u borbi sa korona virusom - naglasila je Čen.

Ona je upozorila i da su brojne nepotvrđene teorije i dezinformacije o nastanku korona virusa nešto slično "političkom virusu", opasnijem od samog Kovid-19.

Evropa se "vraća kući"

Sa predviđenim nizom samita koji bi kulminirao sa posetom Merkelove kineskom predsedniku Siju Đinpingu, ovo je trebalo da bude godina evropsko-kineske diplomatije. Umesto toga, u svetlu pandemije i kritika na račun ponašanja Kine, EU diplomate sada govore o mogućoj "relokaciji", odnosno povratku proizvodnje iz Azije i udaljenih zemalja na evropsko tlo.

Tako je Kina narušila međunarodno poverenje baš u trenutku kada je trebalo da pokaže da je spremna da preuzme globalno vođstvo. Na teret joj se, pored zataškavanja, stavlja i "širenje propagande" o superiornosti komunističkog režima nad demokratijom u borbi protiv zdravstvene krize.

Sada evropski političari navode da se proizvodnja mora vratiti u Evropsku uniju, strahujući da su narušili sigurnost prekomerenim oslanjanjem na Kinu. Evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton priznao je, kako prenosi "Politiko", da je Evropa možda otišla predaleko u globalizaciji i postala previše zavisna od jedne zemlje, jednog kontinenta.

Za mnoge briselske zvaničnike, najveće razočarenje bila je nemogućnost Evrope da sama napravi maske za lice ili osnovne hemikalije za lekove, a slike medicinskih sestara koje umesto zaštitne opreme nose kese za smeće ostaće još dugo urezane u svest kreatora evropske politike.

Ideja o "relokaciji" dugo je provejavala u Briselu, međutim, bespomoćnost u vezi sa medicinskim potrebama ubrzao je ovu raspravu. Francuska i Nemačka brzo su prepoznale farmaceutski sektor kao ključno područje gde ponovno vraćanje proizvodnje u EU zemlje ima smisla.

Možda najjači znak promene evropskog razmišljanja jeste to što je Merkelova, zajedno sa Makronom, pozvala na ekonomski suverenitet Evrope.

(Blic)