Narodni običaji i verovanja na Veliki petak!

Predstavljamo vam brojna narodna verovanja i običaje koji čine ovaj praznični dan.

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.

Od velikog četvrtka do Vaskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Narodna verovanja i običaji

Za Veliki petak se ništa ne radi ni od kućnih, ni od poljskih poslova. Žene tog dana ni po koju cenu ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im na rukama izbiti plikovi.

Srbi veruju da je najtužniji dan u hrišćanstvu najbolji za kalemljenje voća jer se "primi sve što se tog dana nakalemi".

Takođe, na ovaj dan ne sluša se nikakva muzika, ne pušta se muzika, a ni crkvena zvona se tog dana ne oglašavaju.

Pored toga, Srbi vjeruju da na Veliki petak ne treba jesti koprive.

Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki Petak jeste farbanje uskršnjih jaja, u kom učestvuju i zabavljaju se žene i deca. Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će se čuvati do sledećeg uskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju, kako bi bila plodna i donela berićet domaćinima. 

Strogi post

Na Veliki petak se poštuje strog post, u kući se ne pali vatra, ne kuva se čak se i hleb ne mesi tog jutra. 

U nekim mestima na Veliki petak se jede samo supa od pasulja, ali u današnje vreme u većini mesta na posnoj trpezi nalazi se riba, krompir, džem, voće, posni kolači...