Italija: Oboljelo 12.000 medicinara, preko 100 umrlih

Bolničko osoblje pita se “ko će biti sledeći”, nakon što su ukupno 80 lekara i 21 medicinska sestra umrli od korona virusa. Među tom crnom brojkom su i dve medicinske sestre koje su izvršile samoubistvo otkako je izbila epidemija.

U samo jednoj bolnici u Lombardiji, regionu najgore pogođenom epidemijom, zaraženo je ukupno 300 medicinskih radnika, a širom nacije njih 12.000. Za ovako visoku stopu verovatno je kriv nedostatak zaštitne opreme na početku izbijanja epidemije, ukazuje “Dejli mejl”.

- Pitamo jedni druge ko će biti sledeći i to je, naravno, psihološki zahtevno jer osim što smo kolege mi smo i prijatelji – izjavio je za “Skaj njuz” direktor infektologije u bolnici Spedali Sivili, profesor Frančesko Kasteli.  

-Svi mi se brinemo da ćemo zarazi doneti i u naše kuće. Kad sve to sastavimo – opterećenost, umor, iscrpljenost – to je prilično psihološki zahtevno – dodao je on.

Mnogi u Lombardiji umiru zbog toga što simptomi prolaze bez provere, a telefonske konsultacije nisu dovoljne. Jednoj Italijanki, Silviji Bertuleti, bilo je potrebno 11 dana stalnog pozivanja da ubedi lekara da poseti njenog 78-godišnjeg oca Alesandra koji je imao groznicu i kratak dah.

Kad je lekar konačno došao u njenu kuću blizu Bergama uveče 18. marta - bilo je prekasno. Čovek je umro u 1.10 ujutro sledećeg dana, 10 minuta pre nego što su stigla kola Hitne pomoći, koja su pozvana satima ranije. Jedini lek koji su mu savetovali preko telefona da koristi bile su tablete protiv bolova i antibiotik širokog spektra. 

-Moj otac je ostavljen da umre sam, u kući, bez pomoći. Prosto smo ostavljeni. Niko ne zaslužuje takav kraj – očajna je Silvija. 

Razgovori sa lekarima, medicinskim sestrama i porodicama u Lombardiji ukazuju da njeno iskustvo nije jedino. Samo u Bergamu, prema nedavnoj studiji, stvaran broj smrti mogao bi biti više nego dvostruko veći od zvaničnog navoda – 2.060 – koji prati samo bolničke smrtne slučajeve.

Kako se borba za spasavanje života fokusirala na nabavku bolničkih respiratora, neki lekari ukazuju da se manjak primarne zdravstvene zaštite pokazuje jednako skupim, jer lekari ili ne mogu ili neće da idu u kućne posete. To je u skladu sa svetskom taktikom prelaska na deljenje medicinskih saveta na daljinu.

- Ono što je dovelo do ove situacije je to što mnogi porodični lekari nisu posećivali nedeljama svoje pacijente. Ne mogu ni da ih krivim, jer su tako sačuvali sopstvenu kožu - kaže Rikardo Munda, koji obavlja posao dva lekara u Selvinu i Nembru, nakon što su se kolege zarazile.

On je ocenio da se veliki broj smrti mogao sprečiti da su ljudi u kućama primili medicinsku pomoć na vreme, ali lekari su bili preplavljeni, nisu imali dovoljno maski i zaštitnih odela i rečeno im je da ne idu u kućne posete osim ako nije apsolutno neophodno.

Dok su bolničari imali prioritetni pristup maskama, neki porodični lekari su išli bez njih i stoga nisu mogli da bezbedno obiđu svoje pacijente. Portparolka državne zdravstvene agencije ATS u Bergamu rekla je da su vlasti u Lombardiji rekle porodičnim lekarima da se bave pacijentima telefonom što je više moguće, te da ograniče posete kako bi sprečili širenje zaraze i trošenje zaštitne opreme.  

Ona je navela da su 142 lekara iz Bergama ili bolesni ili u karantinu, ali da su svi zamenjeni.

Italijanske vlasti sada hoće da pojačaju primarnu zdravstvenu zaštitu u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, koja navodi da to treba biti prioritet vlada odmah posle intenzivne nege.

U provinciji Bergamo od 19. marta operiše šest specijalnih jedinica lekara, od kojih je svaka opremljena za kućne posete obolelih. U obližnjem Milanu, u kojem su se smrti kod kuće i staračkim domovima više nego udvostručile u drugoj polovini marta, slične jedinice funkcionišu od 31. marta.

(Blic)