Čuveni Srbin iz 19. veka predstavljen rodnoj Mačvi

U organizaciji Eparhije šabačke SPC i Uprave manastira Ilinje, u Mačvi, kod Šapca, po blagoslovu episkopa šabačkog Lavrentija, povodom 800 godina od autokefalnosti SPC, predstavljena knjiga „Prorok Miloš Milojević“, akademika SКANU Dragoljuba Draga Mirkovića iz Bijeljine, rodom iz Macavara, u Banjanima, u Staroj Hercegovini, koji je godinama istraživao život i delo tog znamenitog Srbina i Mačvanina.

  • Vijesti
  • Srbija


Milojević je jedan od najvećih srpskih intelektualaca, rodoljuba, profesora, poliglota, pisaca, čije su krugi krasila svih pet takovskih ordena iz 19. veka, a rođen je u selu Crna Bara, u Mačvi, koja se, u davna vremena, zvana Jordan.

Velika kulturna i naučna zaostavština Milojevića je, i dalje, nepoznatoj mesti, a na nekim mestima, gde stoji, još je nedostupna istraživačima, što se dobrano uverio i Drago Mirković, ali nije odustao od osvetljavanja tako velikog dela i tako velike ličnosti, nepravedno skrajnute.

-Ovo je prva promocija knjige o čuvenom Milošu u njegovoj rodnoj Mačvi i drago mi je što se na nju sabralo nevkoliko storina ljudi, ne samo iz Mačve, već i iz RS i raznih krajeva Srbije, pa o rasejanja -kaže protođakon dr Ljubomir Ranković, koji js, pored ostalih, govirio o Milojeviću i knjizu koju mu je posvetio pisac iz Bijeljine, iz Republike Srpske. - Naši manastiri, i treba, da vraćaju u svboje skute i kulturu i obrazovanje, uz duhovnost, jer to su bili u drevna vremena i nema razloga da budu i sada.

Domaćin ove svetkovine bio je iguman manastira Ilinje, otac Isajija, i nije slučajno što se knjiga predstavljena u ovoj bogomolji, gde žive monasi.Milojevićeve su ogromne zasluge što u Srbiji, u njegovo doba, nije ukinuto monaštvo, kako se vlast bila nameračila.Da bi to sprečio, gotovo preko noći, napisao je knjigu i ukazao na značaj monaštva za naš rod i našu otadžbinu, a ne samo Srpsku pravoslavnu crkvu.



- Drago Mirković u knjizi o Milošu Milojeviću svedoči da istorija mora, najpre i iznad svega, da ima opredeljenje za istinu po svaku cenu, a istoričar mora posedovati svest da je istorija kao istiniti svedok i saputnik snažan motivacioni činilac u životu pojedinca i celog naroda – rekao je dr Ranković. - Veliki i ozbiljni narodi imaju istoriju koja je u službi njihovog kontinuiteta i identiteta. Srbi nemaju sreće sa ovom naukom. Srpska istorija ne poznaje važne i uzvišene zakone kontinuiteta i zato su narod sa velikom krizom identiteta.

U narodnom životu uvrežila se nesuvisla izreka kojoj se slepo veruje: Pobednici pišu istoriju. Među srpskim istoričarima retki su pregaoci koji su bili svesni važnosti istorije za narodni život, za njegovu prošlost i sadašnjost, a naročito za budućnost. Jedan od takvih je ugledni Mačvanin,akademik, profesor i poliglota Miloš Milojević. Prometejskim pregalaštvom pristupao je teškom podvigu proučavanja života svoga naroda, njegovog praporekla, jezika, kulture, tradicije, običaja, navika, antropoloških karakteristika, uspona i padova u svom istorijskom hodu. Više od 4.000 stranica rukopisa složenih u sanduke ostalo je iza njega.

Nešto od toga je objavljeno, a najvećem delu izgubio se trag. Njagovo kolosalno životno delo, nažalost, nije našlo mesta u srpskoj naučnoj istoriografiji. U obimnoj knjizi poznatog srpskog istoričara i akademika Radovana Samardžića, Pisci srpske istorije, nažalost, o njemu nema ni pomena.

Dr Rankovič ističe da je „za svaku pohvalu naslov koji je za ovu knjigu odabrao akademik Drago Mirković, „jer prorok, u bibliskom smislu i kontekstu, nije samo onaj koji „predviđa“ budućnost“.

- Prorok je, pre svega, onaj koji tačno i nepogrešivo osvetljava i tumači sadašnjost i aktuelne „znake vremena“, radi pouzdanijeg hoda i orijentacije u budućnosti – poručio je dr Ranković.
Autor knjige, Drago Mirković, kaže da nine žali ni trud ni rad sa, u jednu ovakvu knjigu, uvrsti ono što se, po njegovim rečima, „jednoistavno najmanje mora da zna o jednom našem nacionalnom liku, tako gradioznom i važnom, koji je, ne njegovom krivicom, skrajnut, mada je, po mnogo čemu obeležio 19 vek“.

(BN/V.M:)

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Đorđe Gajić 2018.
Sva prava zadržana.