Priča: Odbrana bez zaštite...

Danas Srbija nema defanzivca kalibra Nemanje Vidića.

  • Sport
  • Fudbal


Peta utakmica kvalifikacija za Evropsko prvenstvo je za prošla i to je bila peta na kojoj je reprezentacija Srbije primila makar jedan gol. Ni na jednoj nije uspela da sačuva svoju mrežu. Zvuči pomalo paradoksalno: Srbija je pobedila Luksemburg kao gost sa 3:1, a i dalje ima četiri primljena pogotka više od poslednjeg rivala!

Utakmica na Žozi Bartel stadionu je osma uzastopna na kojoj se barem jednom zatresla mreža Orlovima. U redu, ako do sada nije bilo, sada je potpuno jasno gde leži problem.

Posle četiri gola od Portugalije na Marakani (2:4), konstatovao je i selektor Tumbaković:

„Uvek je odbrana bila problem. Ne kod ove naše reprezentacije, nego i kod ranijih. A tu se gradi rezultat... Kad si čvrst i temeljan u odbrani, onda je sve lakše. Ipak je to neki proces“, rekao je Tumbaković.

I u Luksemburgu je bio period igre kada je srpska odbrana igrala po tankoj žici. Domaćin je postigao gol, imao tri velike šanse, od kojih je dve golman Dmitrović odbranio, jedna je otišla preko gola, a zatresla se jednom i stativa prilikom udarca sa distance. Statistika kaže da je Luksemburg imao 22 udarca na gol, čak više nego Portugalija!

Taj problem nije od juče. Čak i u kvalifikacijama za Mundijal 2018. godine, koji je Srbija uspešno završila, primila je 10 golova na 10 utakmica, četiri više i od Irske i od Velsa. Ako dodamo i Austriju, kao trećeg velikog rivala, na samo jednoj od tih šest mečeva, u Dablinu, Orlovi nisu primili gol. Ali je, na sreću, napad igrao kao sat.

Ni sada srpski napad nije loš, ali je defanzivna igra otišla totalno dođavola. Ne odnosi se to samo na štopere, pošto su, recimo, u Ukrajini (0:5) izgledali kao na vetrometini. Nešto ne štima u celoj postavi na terenu kada je odbrana gola u pitanju.

Jedan od razloga su česte promene i igrača i formacije. Nekad sa tri, nekada sa četiri u poslednjoj liniji, a samo na četiri poslednje utakmice promenjena su četiri sastava odbrane. Tu se ni Italija ne bi snašla...

Postoji jedna generacija koja ne ide uz onu Tumbinu priču, da je odbrana uvek bila problem. To je ekipa koja je otišla na Svetsko prvenstvo 2006. godine, pod komandom selektora Ilije Petkovića, a kojom je na terenu dirigovao Nemanja Vidić. Ona je u celim kvalifikacijama primila samo jedan gol uz pomoć štoperskog bedema Vidić – Krstajić i izborila je mesto u Nemačkoj. I tamo doživela slom bez povređenog asa Mančester junajteda u sastavu...

U kvalifikacijama za Mundijal 2010. godine, kada je isto Vidić dirigovao odbranom, Orlovi su u grupi primili najmanje golova, manje i od Francuske.

E, tu negde leži i problem broj dva. Danas Srbija nema defanzivca kalibra Nemanje Vidića. Svi srpski igrači odbrane nastupaju u dobrim evropskim klubovima, ali ne i na nivou nekadašnjeg Mančestera, niti ovi momci imaju u sebi te liderske sposobnosti i iskustvo bivšeg štopera Crvenih đavola i reprezentacije. A, bez gazde u zadnjoj liniji teško to ide.

Nema makar ni nekog prekaljenog asa sa 30+ godina na mestu štopera, koji bi komandovao, srpski igrači su i dalje u mlađim godinama kada je takva pozicija u pitanju.

Uz sve to, za štoperske pozicije Ljubiša Tumbaković najmanje ima vremena i prostora za testove, jer se ti tandemi uvek i svuda najduže uigravaju i najmanje menjaju. Ostale su još tri utakmice u kvalifikacijama i možda jedna-dve prijateljske do marta. Jedna utakmica, eliminaciona, sa takvom težinom kakvu nosi polufinale Lige nacija, mora da bude po sistemu da "odbrana garantuje nulu, a napad šta uradi".

Srbija danas deluje daleko od toga. A vremena imamo samo do marta.

Izvor: mozzartsport

FOTO: MN Press

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Đorđe Gajić 2018.
Sva prava zadržana.