SP - Presjek iz Fošana: Šut kao na igrici...

. . . kombo Bjelica i zreli Jović za dubinu protiv koje nema spasa! Vladimir Lučić se vraća u formu, Nikola Jokić vozi još na pola gasa. . .

Košarka 05.09.2019 | 22:45
SP - Presjek iz Fošana: Šut kao na igrici...
"Oh bella ciao, bella ciao, bella ciao, ciao, ciao".

Orili su se stihovi čuvene italijanske narodne pesme sa tribina dvorane u Fošanu uoči poslednjeg zvuka sirene. Orilo se i među nekoliko stotina srpskih pristalica slavilo prvo mesto u Grupi D koje daje veću širinu, mir i stabilnost pred jako bitne mečeve protiv Portorika u petak (10.30 u Srbiji) i Španije u nedelju (14.30 u Srbiji). Orlovi su svoj put u gradu na jugu Kine završili s besprekornim učinkom i igrom zbog koje su se lokalni ljubitelji košarke, pa čak i potpuni laici zaljubili u umeće srebrnog tima od pre pet godina. 

Srbija sada putuje nešto severnije, u industrijski grad Vuhan gde će ih, bar prema svedočenju ljudi sa lica mesta, dočekati smog, prljav grad i klima identična sadašnjoj. Ne previše dobrih vesti, ali ekipu najviše će zanimati ono što imaju da ponude hotel u kojem će odsesti tokom četiri i po dana boravka, a najviše hala gde će se igrati utakmice. Usput će se napraviti ozbiljna analiza urađenog u Fošanu i spremiti detaljni izveštaji o Portoriku i Španiji. i dok se vreme prve utakmice čeka, mi ćemo ukazati na šest detalja koji su, uz sve dosadašnje izveštaje, analize i izjave, obeležili dane u prvom od četiri grada. 

NIKOLA JOKIĆ NA POLA GASA

Momenat kada je jednim trzajem poslao Danijela Heketa dva metra od sebe bio je jedan od onih koje je kapiten Miroslav Raduljica označio etiketom "ne smeju da se ponove". Ljutnja srpskog asa bila je opravdana. U dosadašnje tri utakmice istrpeo je strahovito šibanje, a od sudija nije dobio adekvatnu zaštitu. Iako je kao jedna od tri najveće zvezde na ovom Mundobasketu zaslužuje. Tim potezom Jokić je pokazao taj žar srpskog temperamenta, iako njegovim venama teče mirna, somborska krv. Jokićeve igre su negde između - nisu ni na jednom, ni na drugom kraju skale. Zlatna sredina je sasvim u redu, jer će nam one prepoznatljive bravure biti potrebne u nokaut fazi, a možda već i protiv Španaca. I pored toga što nije na maksimumu, on je protiv Filipina gledao tripl-dabl u oči i da je odigrao poslednju četvrtinu uzeo bi ga sigurno. Pametnije je bilo što ga je selektor odmorio za Italiju, gde nije postojao legalan način da bude zaustavljen, osim snažnim i oštrim udarcima i faulovima. Posle jednog takvog je izgubio živce. I tu je delovao kao da je na treningu, a ne na tako važnom događaju... Jokić nam tek sprema one prave košarkaške specijalitete i mi im se jako radujemo. O njegovoj sinhronizaciji s centrima, Nemanjom Bjelicom i spoljnim igračima smo već pisali. On je taj!

ŠUT? KAPA DOLE!

Bićemo iskreni, nismo znali šta da očekujemo od čestih šuterskih istupanja srpskih igrača kada su pripremne utakmice počele. Zaličilo je da bi Srbija previše mogla da se oslanja na efikasnost s distance, a rodilo se nešto drugo - pokušaji izvan crte implementirani su kao još jedno napadačko oružje. Priznao je to i šef stručnog štaba posle očitavanja lekcije nemoćnim Filipinima, da je šut stavka na kojoj se mnogo radilo, radi i radiće se do kraja turnira. Đorđević je čak jasno i stavio do znanja da bi upravo ta kategorija mogla da bude prelomna tačka Svetskog kupa za Srbiju. Jer, kvaliteta u reketu ne manjka, odbrana "gori", a šut kao dodatno oružje u napadu zadaje dodatnu glavobolju svakom takmacu. Srbija je prvu fazu završila sa zaista impresivnim brojkama. 

Prva je na listi timova u broju ubačenih koševa po utakmici s prosekom od čak 107,7 poena! Jedina je u ovom trenutku na trocifrenom učinku, mada još 16 ekipa tek treba da odigra svoje mečeve poslednjeg kola. Bilo kako, taj prosek trenutno niko ne može da prestigne! Srbija je na vrhu liste i u kategoriji ukupnih poena – 323! Od selekcije koje su već skupile tri meča Italija je druga s 277 poena, dok među onima sa utakmicom zaostatka Litvanije je ispred konkurencije sa 193 poena.

Statistika jasno kaže da su Orlovi tim s najboljim procentom šuta iz igre i nalaze se na vrtoglavih 62,4 odsto (37/59 prosečno)! Od toga Srbija ima 67,9 odsto rešenih situacija za dva poena (25,3/37,3 prosečno), što je stavlja na drugo mesto iza Australije koja ima gotovo ceo jedan procenat više. Ali i utakmicu manje. Svega tri ekipe imaju postotak uspešnosti unutar linije 6,75 metara već od 60 odsto, a treća je Litvanija. Srbija je drugoplasirana i kada su procenti za tri poena u pitanju. Nakon prve faze je na 53 odsto (11,7/22 prosečno), dok je Francuska ispred s 53,8 odsto i tek treba da istrči na parket u poslednjem kolu grupne faze. Orlovi i Petlovi su ujedno i dve selekcije na celom šampionatu sa 50 ili više odsto rešenih šuteva sa distance. 

Za kraj nešto što će mnoge šokirati. U celom timu samo su Stefan Birčević i Miroslav Raduljica na ispod 50 odsto ukupne preciznosti iz igre (45,5 i 44,4 odsto), dok Bogdan Bogdanović pogađa u proseku pet dalekometnih hitaca na svega 7,7 pokušaja! Nikola Jokić još nije promašio s distance (4/4), a sveukupno je na čak 87,5 odsto sigurnosti kada je na parketu!

FAKTOR BJELICA

Ovaj čovek daje nezamislivu širinu Srbiji i veliko je pitanje šta će nacionalni tim raditi onog trenutka kada Beli odluči da kaže "dosta" i okači patike o klin. Zvučaće kao da se ponavljamo, ali zbog ovog majstora to vredi - Nemanja Bjelica je jedan od, ako ne i najvažniji igrač reprezentacije Srbije! Propustio je Angolu zbog tog mučnog kolena, bio lišen timskog rada praktično nedelju dana, a uz samo dva odrađena treninga smestio je Filipinima 20 poena bez greške. Protiv Italije ga šut nije tako dobro služio (2/9 iz igre, 1/4 za tri), ali je svoju konstituciju savršeno iskoristio kako bi Azurima zagorčao život. Dominantna figura u skoku (7 – najviše u timu, samo Galinari sa osam više od svih igrača u oba tima), a podelio je čak devet asistencija, što je drugi najbolji učinak na Mundobasketu iza Kostasa Slukasa i Gelvisa Solana sa po 11 završnih dodavanja. Znao je kako najbolje da se adaptira i Srbiji donese ono što je bilo potrebno. Za šuteve su bili zaduženi Bogdan Bogdanović i Stefan Jović, pod košem je dominirao Nikola Jokić, a Bjelica je uradio ostalo. Čak i onaj prljavi deo posla, gde se žustro rvao s italijanskim unutrašnjim igračima. Bivši MVP Evrolige napravio je da se njegov poenterski minus ni ne oseti! 

STEFAN JOVIĆ

Rođeni Nišlija ozbiljno je shvatio delikatnost situacije u izostanku Miloša Teodosića i rešio da bude plejmejker kakav Srbiji treba - sa čistim asistencijama u rukama, pokretan, spretan, pun energije i elana u odbrani. Nije to ništa novo za Jovića, ali ostavlja utisak da to sada radi još bolje i ozbiljnije, što treba da raduje. Pogotovo u situaciji dok se Vasilije Micić, opravdano, još traži... Protiv Italijana nije imao milosti, pa je već u prvom delu servirao tri pogotka za tri poena iz isto toliko pokušaja. Svaki naredni bio je važniji od onog prethodnog i kao da je udarao packe Azurima svaki put kada bi pokušali da se približe i naprave rezultatski zaokret. Asistencije je ovog puta ostavio Nemanji Bjelici, a posle utakmice je s blagim osmehom poručio svim protivnicima da ih čeka isto budu li ga ponovo namerno ostavljali samog na šutu. Otkrio je Jović da je ovog leta veliku pažnju posvetio ovom aspektu i pokušaće da ga koristi kad god bude potrebno, iako to nije njegovo glavno oružje. Takva opasnost iz drugog plana nam je potrebna, da dokusuri svakog ko se Srbiji nađe na putu.

ŠIRINA ROSTERA

Srpski novinari u Fošanu mogli su da se saglase oko mnogo toga - da organizacija grupe nije bila na vrhunskom nivou, da je problem s internetom bio nepremostiva prepreka, ali i da Srbija igra kao retko kada u svoj bliskoj prošlosti. Javnost je pomalo s šokom primila vest da Nikola Jokić i Nemanja Bjelica nisu starteri, što je samo otvorilo temu moći srpskog rostera. Tačnije, njegove širine. Selektor ima toliko podjednako kvalitetnih opcija na svim pozicijama da jednostavno ima taj luksuz da 150.000.000 dolara plaćenog asa i najboljeg centra sveta ostavi na klupi tokom prvog sudijskog podbacivanja lopte. Ono što posebno deluje impozantno jeste kontinuitet, pored ozbiljnosti pristupa o kojem se poslednjih dana toliko pričalo. Mogli bi taj podatak da izvuku statističari, ali golo oko primećuje da tempo, ritam i kvalitet igre Orlova ne pada, ma ko se našao u postavi i kakva god petorka bila na parketu. Protiv Italije se, primera radi, dogodila situacija da su na terenu istovremeno bili Jović, Micić i Gudurić kao spoljni, odnosno Jokić i Bjelica kao unutrašnji igrači, ali i kombinacija gde je Bjelica bio trojka. S ovakvom postavom kombinacija je bezbroj!

VLADIMIR LUČIĆ

Kada smo rezimirali dešavanja iz mini-ciklusa u Šenjangu, kao prvu stavku naveli smo brigu zbog Vladimira Lučića i njegovog zdravstvenog stanja. Bio je tada još bivši kapiten Partizana bez odigranog minuta još od onog meča sa Litvanijom u Beogradu, što se kosilo s prethodnim najavama da će zaigrati protiv Novog Zelanda. Ali, što bi narod rekao: "Strpljen-spasen". Selektor je u dogovoru s timskim doktorom Draganom Radovanovićem i fizioterapeutima ipak odlučio da ne požuruje Lučićev povratak na parket i bio je to dobar potez! Srbija je od početka Mundobasketa dobila Lučića koji ubrzanim koracima dostiže onu formu s Evrobasketa u Istanbulu i vraća ulogu kakvu je tada imao. Svojom energijom, bespoštednom igrom i borbenim stavom doliva gorivo u rezervoar Srbije. Još traga za pravom šuterskom formom, što je i logično gledajući dužinu pauze. Ali, kako oko sebe ima dosta sigurnih strelaca ne mora da brine, već u njihovom samopouzdanju treba da gradi i svoje, mada je već dobio velike pohvale selektora zbog svega što daje u odbrani. Još kada bude namestio "praćku", biće to prava stvar. 

Sad, neka krenu pripreme za Portoriko i Španiju!

Izvor: mozzartsport

Foto: MN Press, FIBA Basketball

Komentari / 0

Ostavite komentar