Bez zaštite na sunce ni ujutru
Nebezbedno izlaganje suncu je sve opasnije, a posledice pregorevanja kože su dugoročne. Promene u kolagenu ubrzavaju proces starenja, a najdrastičnija posledica nebezbednog sunčanja je melanom kože.
Zdravlje 18.06.2019 | 10:18
Pravilo da "između 11 i 16 sati nema sunčanja", upozoravaju lekari, više ne važi jer sunce prži i rano ujutru, tako da dermatolozi preporučuju direktno izlaganje tek u kasnim večernjim satima, pa i tad obavezno sa zaštitom.
Od ukupne sunčeve energije koja dolazi do površine Zemlje, najveći deo zračenja, čak 54 do 56 odsto predstavlja IR zračenje, 39 odsto je vidljivo svetlo, a oko pet do sedam odsto je UV zračenje.
Neprijatno crvenilo koje se pojavljuje na koži posle nebezbednog sunčanja najvidljiviji je efekat štetnog zračenja sunca, ali su posledice prekomernog izlaganja suncu dugoročne i mnogo ozbiljnije - od bržeg starenja, tzv. fotostarenja, do melanoma, najopasnijeg karcinoma kože. Oštećenje kože izazivaju UVB i UVA zraci, ali i IR-A zraci, koji najdublje prodiru u kožu.
- Treba biti veoma oprezan sa infracrvenim A zračenjem - kaže dermatolog dr Nevenka Dokmanović. - Za razliku od UV zraka koji oštećuju ćelijsku membranu, IR-A zraci prolaze u samu ćeliju, u mitohondrijama dovode do oksidativnog stresa i oslobađanja slobodnih radikala.
Tako dolazi do strukturnih promena u kolagenu, što dodatno znatno ubrzava procese (foto)starenja kože već izazvanog UV-zračenjem. U svakodnevnom životu potrebno je da se posebno čuvamo i od štetnog infracrvenog (IR-A) zračenja, a ne samo od neželjenih štetnih efekata UVA i UVB zraka.
Pedijatar dr Goran Vukomanović iz Univerzitetske dečje klinike, kaže da efekti kampanje za bezbedno sunčanje vidljivi u praksi: manje dece sada dolazi u "Tiršovu" sa opekotinama od sunca, roditelji se više raspituju o pravilnom sunčanju, što znači da imaju svest o tome da izostanak zaštite od sunca može da ima ozbiljne posledice.
- Preterano izlaganje kože suncu već od prvog dana ima veliki uticaj na stanje kože tokom celog života - kaže dr Vukomanović. - Potrebno je da se koriste preparati dokazane efikasnosti, jer korišćenje krema koje nisu proverene može da dovede do opekotina i oštećenja kože. Obratite pažnju da odabrana krema obavezno ima zaštitu i od infra crvenog IR-A zračenja, a ne samo od UVB i UVA zraka. Idealno bi bilo da odabrana krema sadrži inovativne prirodne filtere.
Zaštitnu kremu treba namazati 15 minuta pre izlaska na sunce. U gradskim uslovima to će biti dovoljno. Na plaži, međutim, taj postupak bi trebalo ponavljati na svaka dva sata, a ako se posle kupanja koža suši peškirom, i fizički uklanja zaštitna krema, mazanje treba ponoviti posle svakog brisanja.
- Decu do treće godine uopšte ne bi trebalo voditi na more - kaže dr Dokmanović. - Prirodni hlad nije dovoljna zaštita od štetnog zračenja sunca, a na moru imamo i refleksiju od vode i peska. Ako ste u dilemi koji zaštitni faktor da uzmete za decu ili odrasle, uzmite najveći - 50 plus.
KORISNO KAD JE UMERENO
OD šest ljudi koji su se od detinjstva neoprezno sunčali, jedan će oboleti od melanoma, a to nije bolest starijih, najčešća je između 19. i 35. godine života - kaže dr Nevenka Dokmanović. - Sprečavanjem da dete izgori na suncu značajno se smanjuje rizik od melanoma. Sunce nam je neophodno, jer podstiče sintezu D vitamina, i nivo serotonina, a dokazano je i da je rak dojke češći u zemljama sa malo sunčanih dana, ali moramo biti obazrivi na suncu.
Novosti
foto:internet
Komentari / 0
Ostavite komentar