Priča: Ima li pilota u avionu?

Iliti serija nelogičnih poteza. . .

Fudbal 08.06.2019 | 22:00 Profesionalci su otrovani, prinudno je sa sedišta izvučen istraumatizovani pilot koji zbog loših iskustava već godinama na leti. Nikad doduše nije ni sedeo za upravljačem tako komplikovane mašine. Tako bismo u najkraćem opisali scenario za kultni film “Ima li pilota u avionu“ , a vala bismo na vrlo sličan mogli da opišemo i trenutnu situaciju u reprezentaciji Srbije. Istina, profesionalci nisu otrovani, samo su nekako spontano izašli iz kadra, ali sličnosti su tu. Prvo, sve avanture Mladena Krstajića zaista polako dobijaju primese urnebesne komedije, jer ono u Lavovu bilo je toliko loše da su i u Srbiji mnogi verovatno počeli da se smeju. Dalje, vukao je i Krstajić svoju traumu, pošto je igrao u onih 1:6 protiv Argentine na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj. I na kraju, ni selektor nije do sada imao priliku da sedi za upravljačem tako komplikovane mašine kakva je fudbalska reprezentacija Srbije.

Epilog: teška havarija u Lavovu. I trebalo bi da bude: ozbiljna tema za razmišljanje čelnika Fudbalskog saveza Srbije. Jer samo naivni bi smeli da pomisle da je ovo nekakav splet nesrećnih okolnosti i jedno loše veče. Ovo je samo nastavak serije nelogičnih poteza. Svi su oni bili samo jedan korak napred ka ukrajinskoj sramoti.

ŠVAJCARSKA

“Da danas mogu nešto da uradim poslao bih ga u Hag. Da mu sude kao što su oni nama“.

Tako je Krstajić posle onog bolnog poraza od Švajcarske – možda i bolnijeg od ovog sinoć – govorio o sudiji Feliksu Brihu. I nema sumnje da nas je Brih oštetio sa onim brzim kartonima, pre svega očiglednim penalom koji nije svirao zbog prekršaja nad Aleksandrom Mitrovićem. Ali verovatno bi Krstajiću bilo pametnije da je više razmišljao o igri Srbije. Jer i protiv Švajcarske smo krenuli grlom u jagode, tad čak imali i period odlične igre, a onda umislili da smo bolji nego što jesmo i umesto da probamo da uzmemo taj jedan bod mi smo izveli Luku Milivojevića da bismo sa Nemanjom Radonjićem napali ceo plen. Svi znamo kako se to završilo. Šteta je samo što ništa nismo naučili. Samo zbog toga se ovde i prisećamo te noći u Kalinjingradu.

IVANOVIĆ, MILIVOJEVIĆ, NASTASIĆ, OBRADOVIĆ, STOJKOVIĆ...

Počelo je još ranije sa skidanjem kapitenske trake Branislavu Ivanoviću, ali baš u tom porazu od Švajcarske klupko nezadovoljstva u svlačionici je krenulo da se odmotava. Luka Miliojević je prvi stradao, pa onda Matija Nastasić, zatim Ivan Obradović, nema više ni Vladimira Stojkovića, Duška Tošića... Neka bude i da je neko od njih kriv, ali toliko otkaza jasno govore da Krstajić ima problem sa konstruktivnom kritikom ili karakterima koji mu narušavaju “autoritet“ koji kao trener nije ni imao. Za ovako kratak mandat na selektorskoj funkciji previše konflikata. Ne bi se tolerisali ni mnogo većim imenima. Za selektora odavno ispričana priča, za Srbiju ne bi smela da bude... Tek da je pomenemo, jer mora uvek da se pominje.

BESMISLENOST LIGA NACIJA

Da se razumemo, ovde ne govorimo o Ligi nacija kao takmičenju, već pre svega o Krstajićevoj filozofiji otkrivenoj kad se jednom prilikom brecnuo na novinare posle pitanja o čestim promenama u timu.

“Ako pratite reprezentaciju, da dolazite na konferencije, da slušate šta pričam, znali bi da je ova Srbija reprezentacija u fazi stvaranja...“

Tačno je, reprezentacija je bila u fazi stvaranja. Stvarana je u formaciji sa četiri defanzivca, jednim špicem... U takmičenju za koje nam je Dušan Tadić u intervjuu posle one epske partije protiv Reala iskreno rekao...

“Realno smo tu bili najkvalitetnija ekipa u grupi. Znaš da ćeš biti prvi, da se ne lažemo, znali smo... Sad tek ide ono ozbiljno“.

U tom takmičenju koje smo znali da ćemo da osvojimo mi smo uigravali – ništa. A i tada je Luka Jovićtresao mreže u Frankfurtu i prilično je bilo jasno da bi valjalo nekad probati. Jok more, uporno 4-2-3-1. U stvari, taj sistem sa tri štopera pozadi baš je Krstajić i eliminisao kad je nasledio Slavoljuba Muslina na mestu selektora. I onda sad, prvi put posle godinu i po dana na klupi, u možda najvažnijoj utamici kvalifikacija?! Besmisleno, zaista.

Pride, nemojmo one priče da je javnost tražila dva napadača. Javnost traži i veće plate za manje radno vreme. Selektor je plaćen da o tome misli. A kako on misli uverili smo se i posle utakmice sa Rumunijom u Bukureštu kada je na pitanje zašto u igru nije uveo Aleksandra Prijovića kad je Srbija potpuno dominirala rekao.

"Na Svetskom prvenstvu smo rizikovali, stavili ste me na margine, kako nemam pojma o fudbalu. Ne može vam Bog više ugoditi. To su odluke koje sam ja doneo i tako će biti ubuduće"-

LAVOV

Nažalost, Krstajić je govorio istinu. Nastavio je da donosi odluke i doživeli smo najteži poraz otkako smo nezavisna država. Pa bi verovatno trebalo da se zapitamo da li bi i dalje odluke smeo da donosi trener koji ne pravi razliku između utakmice sa Švajcarskom na Mundijalu i meča sa Rumunijom u Ligi nacija. Koji u najvažnijem meču kvalifikacija promeni apsolutno sve na čemu je radio proteklih godinu i po dana. Pride na način da izgleda ovo ni na treninzima nismo uvežbavali. Sve je oko sinoćnjeg meča bilo sporno. I izbor igrača po pozicijama i nepostojeći plan i odsustvo opcije B i psihička priprema... Najmanje je tu formacija problem. Problem je što imamo najtalentovaniju generaciju otkako igramo pod imenom Srbija, što svi oni Zlatni orlići dočekaše prvu traumu i pre no što su proslavili 25. rođendan, što se Dušan Tadić i Luka Jović - samo primera radi - ne vide na terenu posle sezone u kojoj su oduševljavali Evropu, a selektor priča o “preuzimanju odgovornosti“?!

Zna se šta to znači. 

Izvor: mozzartsport