Priča: Konte stopama Trapatonija i Lipija...

Trofejni stručnjak se dogovorio sa Interom!

Fudbal 11.05.2019 | 23:05 Dobro obavešteni izvori bliski Interu tvrde da je Antonio Konte već potpisao ugovor sa Interom i da se čeka samo da Nerazuri matematički obezbede učešće u Ligi šampiona kako bi sve bilo obnarodovano. Navodi se da ugovor glasi na tri godine i da predviđa platu od devet miliona evra za italijanskog stručnjaka. Zahvaljujući novom zakonu po kom poslodavci plaćaju manje od jedne trećine davanja na fiksnu platu italijanskih državljana koji su bili na radu u inostranstvu duže od dve godine (u Italiji se na jedan evro plate plaća gotovo jedan evro državi na ime poreze, zdravstvenog i socijalnog osiguranja) Konte će koštati Inter 12 miliona evra umesto 18, na godišnjem nivou. Moglo bi se reći familija Džang će platiti dve, a dobiće Kontea na tri godine. 

Među navijačima Intera su poprilično podeljena mišljenja oko angažovanja Kontea. Nije prvi put da trener koji je slavu stekao na klupi Juventusa dolazi u Inter. Đovani Trapatoni je doneo Nerazurima skudeto posle osam godina, u sezoni u kojoj su Mateus, Bergomi i društvo oborili sve rekorde. Iskustvo sa Marčelom Lipijem je bilo mnogo manje uspešno i mnogo više traumatično.Lipi je ostao upamćen po šikaniranju Roberta Bađa i po jednom savetu koji je tadašnji predsednik Intera Masimo Morati  poslušao u letu. Posle izgubljene utakmice na startu sezone protiv Ređine (2:1) Lipi je na konferenciji za novinare doslovce rekao:

“Da sam na mestu predsednika odmah bi otpustio trenera a sve fudbalere bih priterao uz zid i išutirao ih u dupe”. Rečeno, učinjeno. Morati nije mogao da izbaci 20 i kusur fudbalera, ali je oterao Lipija. 

Konte je sa Lipijem osvojio sve što se moglo osvojiti u Juventusu tokom devedesetih godina prošlog veka. Iako, gledajući s polja, Lipi i Konte nemaju mnogo sličnosti u stilu vođenja tima i ponašanja na klupi, imaju zajedničku crtu: veruju da su oni bogomdani i da niko ne zna bolje od njih tajne fudbalske veštine. 

Da se razumemo, niko ne može da dovede u pitanje kvalitete bivšeg selektora Italije, njegovu profesionalnost, kulturu rada, posvećenost klubu čiji tim trenira. Dovoljno je pogledati kurikulum trenera Antonija Kontea: dve promocije u Seriju A, sa Barijem i Sijenom, tri skudeta sa Juventusom, četvrt finale Eura 2016 (Italija je ispala na penale od svetskog pravaka Nemačke igrajući sa Đakerinijem, Zazom, Peleom, Kandrevom), titula prvaka Engleske i FA Kup sa Čelsijem.  Ali, isto tako, je nepobitno da Konte ima veoma težak karakter. U njegovom rodnom Salentu, na lokalnom dijalektu bi rekli da je “picciuso”(pićuzo) što bi moglo da se prevede na srpski kao kapriciozan ili jogunast. 

Svuda gde je radio do sada, ponavlja se isti scenario: veliki entuzijazam doveden gotovo do histerije i onda strmoglavi pad. Konte svojim motivacionim nastupom uliva veliko samopouzdanje, sa njim igrači kao Đakerini počinju da veruju da su top fudbaleri, ali ima veliku manu: kada se plovi sa razvijenim jedrima ima tendenciju da pripisuje sebi uspehe, kada nešto počne da škripi ili da kola krenu nizbrdo, svaljuje krivicu na svoje igrače. 

Sve u svemu ponašanje koje ne prolaz bez posledica među fudbalerima, pogotovo među onima sa kurikulumima krcatim trofejima. U jednoj rečenici posle početnog zanosa i oduševljenja, ambijent s vremenom postaje sve toksičniji i nepodnošljiviji. 

Konte osvaja srca navijača svojim srčanim vođenjem tima i ponašanjem na klupi i pored terena. Gestikuliranja, nerviranje, proslavljanje golova, rečnik na konferencijama za novinare pre i posle utakmica predstavlja emanaciju snova dobrog dela tifoza kako oni zamišljaju da bi se ponašali da su u ulozi vrhunskog trenera. 

Međutim, dok deo navijača sa obožavanjem sledi, kao kakvog mesiju, uprave klubova vrlo brzo izađu iz perioda hemijskog funkcionisanja zaljubljenosti. Konte, kao trener nije nigde trajao više od dve godine, osim u Torinu sa Juventusom, gde je izdražao tri sezone. Nije ostao u dobrimo odnosima u nijednoj sredini gde je radio. 

U Bergamu nemaju lepe uspomene na njega, u Torinu je odnos sa Anjelijem toliko poremećen da ni posle pet godina predsednik Juventusa, i pored toga što bi Konte bio najlogičnije rešenje da zameni Alegrija, odbija da uzme u razmatranje takvu soluciju. Ni sa FS Italije se nije rastao  kako priliči. U italijanskoj kući fudbala se prepričava da je Konte imao džentlmenski dogovor da ostane čitav ciklus od četiri godine na kormilu Azura: nije ga održao jer je na prvi poziv Čelsija, spakovao kofere i napustio Koverćano. Odnos sa Čelsijem je tek pre par dana dobio sudski epilog na sudu koji je definitivno stavio tačku na dramatično prekinutu saradnju pre godinu dana.  

Konteova slabost je što ne prihvata dijalog kao metod rada, a još je manje sklon da sluša savete. Na sugestije i kritike, čak i one konstruktivne, je alergičan. Nema poverenja u nikoga osim u svoje najbliže saradnike koji su u kompletnoj subordinaciji. 

Koliko je Konteova sujeta velika pokazuje presađivanje kose koje je od gotovo ćelavog veznog igrača Juventusa u najboljim dvadesetim godinama napravilo kosmatog trenera u još boljim pedesetim godinama. 

Uobraženost italijanskog stručnjaka smo mogli da vidimo i u nedavnom intervjuu Gazeti delo sport kada je izjavio da Roma još uvek nije spremna da osvaja trofeje, ali da će on, pre ili kasnije, trenirati Romu. Kao da je on taj koji odlučuje ko će sesti na klupu Đalorosih a ne predsednik ili uprava tog kluba. 

Antonija Kontea u Juventus nije doveo Bepe Marota, kako se veruje u pojedinim krugovima. Kontea je u Staru damu vratio Antoni Điraudo, član čuvene Juventusove trijade (Mođi- Betega-Điraudo) koja je pala u Kalčopoliju. Štaviše, Marota nije imao nikakvu ulogu budući da je Điraudodirektno išao preko Andree Anjelija predsednika Juvenusa. 

Za razliku od drugih top klubova u kojima treneri nemaju direktan kontakt sa predsednicima i vlasnicima klubova, uglavnom su generalni ili sportski direktor most u tim odnosima, Anjeli je sa Konteom, kao i sada sa Alegrijem, imao direktan kontakt. Zato je rastanak Kontea sa Juventusom, bio i lični raskid sa Anjelijem, zbog čega je teško poverovati da bi Konte mogao da se vrati u Juve dok je Anjeli na njegovom čelu. 

Međutim, kako je u fudbalu sve moguće nije isključeno da ono što se dogodilo već dva puta bude ponovoljeno i treći put. Đovani Trapatoni i Marčelo Lipi su posle berićetnih avantura na klupi Stare dame stigli u Inter i onda se vratili na klupu Bjankonera. 

Jedno je sigurno, Konte, kao trener, mnogo više liči na Murinja nego na Gvardiolu i Klopa. Sa njim Inter neće otvoriti dugačak ciklus, ali bi mogao da stigne brže do vrha Serije A i evropskog fudbala nego sa bilo kojim drugim trenerom na fudbalskoj pijaci. Imajući u vidu sušnih osam godina u Apijano Đentileu i Konteov karakter biće to krataka i intenzivna ljubav. Pitanje je samo da li će pre nego što izgori u strastvenom plamenu, ostati još nešto, osim pepela.  

Izvor: mozzartsport