Ovo su imena sa spiska smrti DB?!

Služba je devedesetih na listu za odstrel stavila oko 80 ljudi, među kojima su bili Ćuruvija, Borka Vučić, Radoman Božović, Dafina Milanović, Ivan Gavrilović. . .

Srbija 07.04.2019 | 22:14 Državna bezbednost (DB) imala je devedesetih godina dugačak spisak ljudi koje je trebalo likvidirati po nalogu vrha države.



Na ovoj monstruoznoj listi, kako otkriva Kurir, bilo je oko 80 ljudi, među kojima i ubijeni novinar Slavko Ćuruvija, ali i poznata bankarka Borka Vučić, nekadašnji premijer Srbije Radoman Božović, vlasnica Dafiment banke Dafina Milanović, pevač Ivan Gavrilović, kao i Željko Maksimović Maka, koji je optužen za ubistvo policijskog generala Boška Buhe.



Pretnja za režim

Svima njima bilo je zajedničko to što su predstavljali pretnju za tadašnjeg neprikosnovenog predsednika Slobodana Miloševića i njegov režim.



- Na tom spisku je bilo oko 80 ljudi. Ćuruvija je došao u nemilost režima zbog svog pisanja, bio je na toj listi smrti i platio je glavom. Miloševićeva glavna bankarka Borka Vučić bila je nezgodan svedok, jer je znala sve o transakcijama i iznošenju državnog novca iz zemlje.



Dafina im je bila sporna, jer je mogla opasno da ugrozi režim i razotkrije kako je piramidalna štednja funkcionisala u sprezi s državom - otkriva naš sagovornik.

Kako napominje, na ovom spisku su se nalazila i imena ljudi koji su mogli da ugroze porodicu Miloševića i zbog privatnih stvari:



Milošević je na spisak za likvidacije smeštao veoma bliske saradnike, pa se na njemu našao i Radoman Božović, i to zato što je počeo da šuruje s demokratama. Ali nepodoban je bio i Ivan Gavrilović, koji je u tom periodu bio u intimnoj vezi sa Miloševićevom ćerkom Marijom i znao je svašta o porodici. I Maka je tada bio opasan svedok za Miloševića, jer se povezivao sa pojedinim delovima vlasti, ali i sa podzemljem.

Kompromitovanje

Bivši direktor beogradske policije Marko Nicović kaže da je uveren da je Milošević imao ovakav spisak:



- Tu su bili svi koji su bili nepodobni za režim. Služba je određivala različite metode u zavisnosti od ličnosti, počev od kompromitovanja, napada na porodicu, finansije, slanja policije, pa do likvidacije. Ćuruvija je od neke 1994. počeo da bude smetnja režimu, pre svega zbog uticaja koji je imao u medijima, diplomatskim krugovima... Bio je okosnica oko koje se rotirala opozicija.



I novinar Milomir Marić kaže da je čuo da su postojali takvi spiskovi, ali da nikad nije saznao koja su imena bila na njemu.



Božidar Spasić

ĆURUVIJA OD 1994.POD PRISMOTROM

Bivši obaveštajac Božidar Spasić kaže da je spisak za likvidaciju mogao da postoji jedino kada je DB pretrpeo neviđenu deformaciju:
- Sled događaja i politička ubistva koja su se kasnije dogodila uveravaju me da je taj sistem tokom devedesetih toliko deformisan da su i ovakve liste za odstrel mogle da postoje. Ćuruvija nije bio pod operativnom obradom sve do momenta kada se bacio na izdavaštvo, a to znači negde od 1994. Milošević ga je tad stavio pod punu prismotru zbog onoga što je objavljivao.

(Kurir)