Šećer je nepravedno optužen

Na proleće obično počinju dijete, obavezna detoksikacija i debate o tome kako treba da izgleda pravilna ishrana.

Zdravlje 02.04.2019 | 12:12 Savete o pravilnoj ishrani i o namirnicama koje su štetne dele i stručnjaci, ali i oni koji nemaju dovoljno kvalifikacija da donose sudove na ovu temu. Gošće Jutarnjeg programa RTS-a su bile profesorke na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu – Zita Šereš, Ljubica Dokić i Dragana Šoronja Simović, koje su sa aspekta nauke dale određena tumačenja.

Profesorka Šoronja Simović smatra da je javnost dobro obaveštena o tome šta je potrebno našem organizmu, međutim, dileme postoje u pitanju količine i načina unošenja namirnica. Činjenica je da je najveća povika na ugljene hidrate.

Nauka kaže da su ugljeni hidrati neophodni našem telu, jer oni su osnovni izvor energije. Postoje različiti ugljeni hidrati. Prosti šećeri koji se nalaze u voću i mleku su glukoza, fruktoza i laktoza. Konzumni šećer, odnosno saharoza je šećer koje organizam lako i brzo koristi. Skrob je dugosvarljivi ugljeni hidrat koji se vari tokom više sati i obezbeđuje nam energiju u dužem vremenskom periodu. Pored toga, postoje i nesvarljivi ugljeni hidrati, koji se nazivaju i prehrambena vlakna i oni imaju sasvim drugu ulogu u organizmu, objašnjava profesorka Šoronja Simović.

Svi ugljeni hidrati posle varenja se pretvaraju u glukozu
Prehrambena vlakna su ostaci biljnih ćelija, zatim neki polisaharidi, lignin i druge materije koje ne podležu razgradnji u tankom crevu. Oni prolaze kroz naš digestivni trakt u nepromenjenom stanju.

„Jako bitno je unositi prehrambena vlakna i to u količini od 25 do 35 grama dnevno, zato što ta vlakna utiču preventivno. Pre svega deluju na očuvanje dobrog zdravlja i deluju na prevenciju mnogih bolesti koje se nazivaju masovne nezarazne bolesti, kao što su gojaznost, dijabetes tipa dva, zatim kardiovaskularne bolesti, cerebrovaskularne, kancer debelog creva i mnoge druge“, naglašava profesorka Dokić.

Ne postoje ugljeni hidrati koje ne treba konzumirati. Jedino se preporučuje da se ne unose ugljeni hidrati u višku.

„Kada dođe do varenja ugljenih hidrata, do metabolisanja ugljenog hidrata, oni svejedno završe kao glukoza. Ne treba zaboraviti da se glukoza nalazi u infuzionom rastvoru kojim se pacijenti u bolnicama prehranjuju kada je potrebno“, ističe profesorka Šoronja Simović.

Problem nije vrsta već količina
Postoje oprečna mišljenja i o pekarskim proizvodima. Nauka kaže da 60 procenata dnevnih energetskih potreba treba da bude zadovoljeno iz ove grupe proizvoda.

„Svakako, ne bi trebalo preterivati sa pekarskim proizvodima koji sadrže više masti, kao što su peciva od lisnatog testa jer je sadržaj masti u njima i do 25 odsto. Osnovne vrste hleba, specijalne vrste hleba, zatim kifle, perece, đevreci, sadrže manje masti i treba da budu deo našeg obroka“, preporučuje profesorka Dokić.

Uobičajeno je da se u javnosti pod šećerom podrazumeva samo saharoza, ali se sve češće pravi razlika između žutog i belog šećera.

Kome je namenjena bezglutenska ishrana
Bezglutenska hrana je u poslednje vreme jako popularna i promoviše se njena upotreba.

Profesorka Dokić navodi da svega dva odsto svetske populacije mora da primenjuje ovaj vid ishrane jer im je indikovana zbog poremećaja metabolizma. Takve osobe moraju da izbegavaju proizvode na bazi žita jer im izazivaju brojne komplikacije.

Trenutno je povećan interes i potrošača i naučne javnosti pre svega na istraživanju uzroka ove bolesti jer se javlja češće kod dece i češća je kod žena, ali nema značajnog povećanja broja obolelih, dodaje Dokićeva.

„Treba znati da se saharoza sastoji od monomera glukoze i fruktoze. Razlika između žutog i belog šećera je jako mala. Oba sadrže skoro istu količinu saharoze. Jako mala razlika u količini saharoze, ali jako velika razlika u količini bojenih materija koje u stvari daju aromu smeđem šećeru pa maskira ukus slatkoće“, objašnjava pofesorka Šereš.

Tehnologija proizvodnje šećera iz šećerne trske i iz šećerne repe je već sto godina ista i dobijaju se proizvodi među kojima nema razlike. Kokosov šećer je ista smeša saharoze, glukoze i fruktoze, kao što je i med.

„Saharozu jedemo unazad već hiljadama godina i nema dokazanih kontraindikacija. Zaslađivače koristi populacija koja ima medicinski indikovanu potrebu, pre svega dijabetes i kod zaslađivača postoji preporučeni dnevni unos“, dodaje profesorka Šereš.

Što se tiče novih vrsta zaslađivača, kao što je stevija, profesorka naglašava da je upotreba ovog biljnog zaslađivača, koji je 300 puta slađi od saharoze, tek nedavno dozvoljena u Evropi. Još uvek je neistražen, ali treba imati u vidu da ukoliko kupujemo proizvode sa stevijom, treba znati da je ona uvek umešana u kombinaciji sa običnom saharozom.

RTS
foto:interenet