Samo tri liste prelaze cenzus

Kada bi se vanredni parlamentarni izbori održali u nedelju, Srpska napredna stranka osvojila bi 55 odsto glasova, a samo još dve liste prešle bi cenzus.

Srbija 01.02.2019 | 08:41 To je pokazalo najnovije istraživanje agencije "Faktor plus", koje je preneo "Blic".

U odnosu na istraživanje koje je agencija radila pre mesec dana, rejtinzi se nisu znatnije menjali - naprednjaci i dalje imaju natpolovičnu većinu, Savez za Srbiju ima 13,6 odsto, socijalisti 10, dok su svi ostali daleko ispod granice cenzusa od pet odsto.

Istraživanje je pokazalo da bi radikali osvojili 4,2 odsto, PUPS 3,4 odsto, SPAS Aleksandra Šapića 2,9 odsto, PSG 2,5 odsto, DSS 2,3 odsto glasova... 

Vladimir Pejić iz agencije "Faktor plus" kaže za list da u vrhu liste nema većih promena, ali da je zabeležen rast Pokreta slobodnih građana za jedan procenat u odnosu na prošli mesec, što, kako kaže, verovatno ima veze sa izborom Sergeja Trifunovića za predsednika. 

On dodaje da se iz istraživanja vidi da uticaj protesta još nije toliki da bi bilo znatnijih promena u rejtinzima. "Ljudi koji protestuju su verovatno i ranije bili protiv Aleksandra Vučića, među njima nema onih koji su promenili stav, pa zato i nema rasta opozicije", objašnjava Pejić. On smatra da opozicija da bi bila jača ide na homogenizaciju, ali da zbog prevelikih medjusobnih razlika to ide dosta teško. 

Prema njegovim rečima, kada se sabere ostatak opozicije, onih opcija koje nisu u SzS, mogao bi da se napravi dobar rezultat. 

On smatra da je eventualno moguće govoriti o još dva bloka. "U jednom bi mogli da budu Šapićev SPAS, DSS i eventualno neke manje organizacije i to bi moglo da se pokaže efikasnim. Potcenjivanjem ovog bloka SzS rizikuje da izgubi znatno biračko telo. S druge strane, od gradjanske, proevropske opcije sve stranke beže i tu imamo prazan prostor. Nema to veze samo sa Kosovom i EU, već sa ekonomijom", kaže Pejić. 

Kako objašnjava, kandidati za taj blok su "istrošeni LDP i LSV, neki naslednici pokreta DJB i prepoznaje se u SzS, ali u tragovima". Istraživanje je pokazalo i da je, na pitanje "da li ste za bojkot izbora koji predlažu pojedine opozicione grupacije", samo 17,6 odsto ispitanika potvrdno odgovorilo, dok je 7,3 odsto "za" ukoliko sve opozicione stranke budu učestvovale u bojkotu.

S druge strane, nešto više od 70 odsto nije za bojkot. "Nešto više od 20 odsto onih koji bi izašli su 'za' bojkot. To korespondira s onima koji bi glasali za SzS, SDS Borisa Tadića, PSG, deo DS S. Tako je u ovom trenutku. Međutim, ako bi neko od njih odlučio da ipak učestvuje, taj procenat bi bio znatno niži. Sa dvadesetak odsto onih koji bi bojkotovali, vlast bi i dalje imala legitimitet", navodi Pejić.

Na pitanje da li ste za bojkot rada parlamenta, 69 odsto je odgovorilo negativno, 18,8 odsto je "za", a "za, ukoliko sve stranke opozicije učestvuju" je 5,2 odsto, dodaje "Blic".

(Tanjug)