Priča: Zenit u kojeg se Sankt Peterburg još nije zaljubio!

Budžet Zenita u sezoni 2015/2016 iznosio je 7. 470. 000 evra, sledeće je bio 12. 100. 000 evropskih novčanica, a prošle sezone 11. 600. 000. I u aktuelnoj sezoni brojke su približne, odnosno radi se pet puta većem budžetu nego što ga ima Partizan.

Košarka 14.11.2018 | 16:15 Nekada, kada bi rekli Zenit, prvo što bi ljudima palo na pamet je stari fotoaparat sovjetske proizvodnje. U poslednjih petnaestak godina prva asocijacija je moćni i bogati fudbalski klub uz Sankt Peterburga, a uz dužno poštovanje prema sledećem protivniku Partizana u Evrokupu, teško da bi se neko setio istoimenog košarkaškog kluba, osim ozbiljnih ljubitelja igre pod obručima. Ali možemo reći da je to u neku ruku nepošteno prema onome što je za kratko vreme urađeno za košarku u jednom od najlepših evropskih gradova.

Istorija kluba pod sadašnjim imenom je vrlo, vrlo kratka. Naime tek 2014. godine je Zenit počeo da se takmiči u regionalnoj VTB ligi i to tako što je praktično doveo sve igrače i stručni štab iz Trijumfa. Praktično su nasledili sve od ovog kluba, preselili ga iz Ljubertsija, grada moskovske regije, na krajnji ruski zapad, u Sankt Peterburg. A ključna stvar je bila to što su postali košarkaška sekcija moćnog fudbalskog kluba Zenit koji finansira gigant Gazprom. Za poznavaoce košarke sa boljim sećanjem, podsećanje da je svojevremeno i kapiten reprezentacije Srbije Nenad Krstić igrao za pomenuti Trijumf.

Već u prvoj sezoni u Sankt Peterburgu, to je bila 2014/2015, iako je tim kompletiran u minut do 12, Zenit je osvojio četvrto mesto u VTB ligi, a u Evrokupu je stigao do osmine finala. Ipak, na osnovu ulaganja jasno je da vlasnici, odnosno sponzori Zenita žele da vide ovaj klub jednog dana u Evroligi, kao što je praktično obaveza fudbalske sekcije da svake sezone igra Ligu šampiona.

Ono što je Zenitova odlika za razliku od većine bogatih ruskih klubova je što veruje treneru i gleda na duže staze. Barem tako deluje sa strane, jer Vasilij Karašev sedi na klupi od početka, odnosno od leta 2014. On je praktično jedini trener kojeg je Zenit imao u dosadašnjoj kratkoj, ali interesantnoj istoriji. A za sada Karašev nije uspeo da se domogne trofeja sa Zenitom, najbliži tome klub iz Sankt Peterburga bio je 2016. godine, ali je izgubio u finalu ruskog kupa. Što se tiče Evrokupa, tu je do sada najveći domet Zenita bio plasman u četvrtfinale.

Paralelno sa konstantnim jačanjem igračkog kadra, klub je radio i na uspostavljanju finansijske stabilnosti. Tako je recimo budžet Zenita u sezoni 2015/16 iznosio 7.470.000 evra, sledeće je bio 12.100.000 evropskih novčanica, a prošle sezone ta suma je iznosio 11.600.000 evra. I u aktuelnoj sezoni brojke su približne, odnosno radi se pet puta većem budžetu nego što ga ima Partizan, pa su tu od prosečnom ljubitelju košarke u Srbiji poznatijih igrača i Marko Simonović i Gal Mekel, bivši igrači Crvene zvezde.

Inače, košarkaši Zenita utakmice kao domaćini igraju u hali Jubilejni arena koja je po kapacitetu slična hali Pionir, dakle ima negde oko 7.000 mesta. Iako je ekipa imala u principu dobre rezultate u prethodne četiri godine, često se dešava da ova hala bude poluprazna, odnosno da veća poseta bude na hokejaškim utakmicama. Sa fudbalom i ne vredi da se prave poređenja. Tako je recimo, na prethodnom meču Evrokupa koji je odigran u ovoj hali i to protiv Valensije, bilo tek nešto više od 4.000 gledalaca. I to je podatak koji oslikava da se KK Zenit još nije u potpunosti primio u Sankt Peterburgu, a možda bi to mogao da bude jedan od aduta Partizana.

Jedan od retkih, ali svakako važan.

Izvor: mozzartsport