Planirani zločin nad Srbima

Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe povodom 23. godišnjice "Oluje" ove godine obeležava se u Bačkoj Palanci, na stadionu Sportsko-rekreativnog centra "Tikvara".  Bačka Palanka je 1995. godine primila gotovo 20. 000 prognanih Srba iz Hrvatske.
Parastos svim žrtvama služiće patrijarh srpski Irinej.  Svoje sećanje na avgust 1995. preneće svedoci iz izbegličke kolone koja je stigla u Srbiju, a biće održan i prigodan umetnički program.  Prisutnima će se obratiti predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a potom i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Region 04.08.2018 | 13:01 Hrvatska vojska je 4. avgusta 1995. godine na području tadašnje RSK počela operaciju "Oluja", u kojoj je ubijeno ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000. To je bio epilog planiranog zločina Tuđmanovog režima.

"Srpsko smo pitanje, dakle, rešili, neće više biti 12 posto Srba ili devet posto Jugoslavena, kao što ih je bilo. A hoće li ih biti tri ili pet posto, to ne znači ugrožavanje hrvatske države", rekao je Franjo Tuđman u govoru na otvaranju Ratne škole "Ban Josip Jelačić" u Zagrebu, 14. decembra 1998.

Napad je počeo rano ujutro 4. avgusta, a dan kasnije hrvatska vojska ušla je u gotovo potpuno napušten i prethodno teško i nasumično granatiran Knin, u kojem je pre ove akcije živelo preko 80 odsto Srba - sada ih ima oko 20 posto prema hrvatskim podacima. Otpor vojske RSK slomljen je za samo nekoliko dana.

U "Brionskim transkriptima", zapisniku sa sastanka Franje Tuđmana sa vojnim i državnim rukovodstvom uoči "Oluje", zabeležena je izjava hrvatskog predsednika da "Srbe treba udariti tako snažno da nestanu".

Sastanak je održan 31. jul 1995. na Brionima)Koncept rešenja takozvanog "srpskog pitanja" u Hrvatskoj, Franjo Tuđman je još ranije izložio u knjizi Bespuća povijesne zbiljnosti (1989), u kojoj objašnjava da "nasilne, pa i genocidne promene, dovode do etničke homogenizacije pojedinih naroda, do većeg sklada nacionalnog sastava pučanstva i državnih granica pojedinih zemalja, pa to može imati pozitivne učinke na kretanja u budućnosti, u smislu smanjivanja razloga za nova nasilja i povoda za nove sukobe i međunarodne potrese".

Hrvatski napad na Krajinu dugo je i sistematski pripreman. Nije bio tajna ni u svetskim ni u regionalnim prestonicama, uključujući i Beograd.

Ali, Krajšnicima nije bilo pomoći.

Zaraćene jugoslovenske republike čekale su Dejton, a Srbi iz Hrvatske su u prekomponovanju političke geografije Balkana jednostavno postali - "prekobrojni".

Velikim silama, Krajišnici, kao čuvari granice od upada iz Otomanske imperije, odavno nisu više bili potrebni. Tuđman ih je uporno denuncirao kao "remetilački faktor" koji stoji na putu hrvatskog državnog sna. Miloševićev režim im je ulivao lažnu nadu i na kraju ih ostavio na cedilu.

Posvađani i političkim izazovima nedorasli krajiški lideri samo su zapečatili najlošiji od svih mogućih scenarija.

Tako je krajiškim Srbima, početkom avgusta 1995, jedino ostavljeno dovoljno vremena da navrat-nanos pokupe malo odeće, posedaju u traktore i završe baš onako kako im je ranije cinično poručivao Stjepan Mesić - da im od rodne zemlje tragovi ostanu jedino na obući.

Sa teritorije Republike Srpske Krajine krenuo je talas izbeglica, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo. 

Kolonama sa traktorima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd - osim prolska Bulevarom Arsenija Čarnojevića.

U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije "Oluja" 7. avgusta.

Vojna akcija je izvedena uprkos činjenici da je ta oblast bila pod zaštitom UN, pod nazivom sektori "Jug" i "Sever", i da su predstavnici RSK dan pre u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba.

Protiv krajiških Srba (oko 230.000 žitelja sa oko 30.000 vojnika) angažovano je oko 200.000 vojnika, od kojih je direktno u operaciji učestvovalo 138.500 pripadnika HV-a, MUP-a i HVO-a iz Bosne kao i jedan broj bošnjačkih jedinica.

Domove je napustilo više od 220.000 Srba, a ostalo je oko 3.200 starih i nemoćnih, koji nisu hteli ili mogli da napuste zavičaj.

Tadašnji komandant civilne policije mirovnih snaga UN za područje Knina, general Alan Goran, na kraju svoje misije napisao je u izveštaju da je policija UN na tom području, nakon dolaska hrvatskih snaga, pronašla 128 ubijenih srpskih civila i 73 odsto uništenih kuća.

Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas" je naveo da je, prema njihovoj evidenciji, tokom "Oluje" i posle nje poginuo i nestao 1.861 Srbin.

Većina poginulih i nestalih bili su civili - 1. 211, a tri četvrtine njih bili su stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 548 žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina.

Od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 1.084 lica, dok se na "Veritasovoj" evidenciji nestalih vodi još 777 lica, od čega 588 civila, među kojima 295 žena.

Tri godine posle napada na Krajinu hrvatski predsednik Franjo Tuđman je, u govoru na otvaranju Ratne škole "Ban Josip Jelačić" u Zagrebu, 14. decembra, ovako objasnio rezultate "Oluje":"Srpsko smo pitanje, dakle, rešili, neće više biti 12 posto Srba ili devet posto Jugoslavena, kao što ih je bilo. A hoće li ih biti tri ili pet posto, to ne znači ugrožavanje hrvatske države." 

Hrvatske vlasti inače, negiraju optužbe o etničkom čišćenju, a u vreme Tuđmanovog režima su odbijale saradnju s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, tvrdeći da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika.

Zvanični stav Hrvatske bio je da nije bilo razloga da Srbi koji nisu bili umešani u ratna dejstva napuste to područje.

Hrvatske vlasti su kasnije prihvatile saradnju i Haškom sudu su dostavile desetine obrađenih slučajeva najtežih zločina počinjenih tokom i nakon vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja".

Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant te operacije.

Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.

Doček Gotovine i Markača u Zagrebu
Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Markač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije "Oluja".

Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala.

Aprila 2011, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice.

U presudi Anti Gotovini, Haški tribunal je utvrdio da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice.

U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su pušteni iz pritvora.

Prema konačnoj presudi, operacija "Oluja" nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.

Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule počasnog građanina Anti Gotovini.

U Srbiji je ta presuda izazvala šok i razočaranje.

(RTS)