Priča: Dnevnik jednog neuspeha...!
Od 13. aprila 2017. do 14. aprila 2018. Kako je Zvezda od tri osvojene titule stigla do sadašnjeg stanja…?!
Košarka 16.04.2018 | 23:15
Kažemo u ovoj sezoni, iako ona nije završena. Uz dužno poštovanje Superligi, za Crvenu zvezdu je prolamanje radosti u Morači bio poslednji zvuk ove sezone. Neuspešne - iz više aspekata.
Budućnost je slavila sa 3:1. Gledajući celu sezonu 2017/2018, Đetići su dobili Zvezdu 5:1. Bilo je u finalu dosta stvari koje nemaju veze sa sportom, ali ako ništa zbog poslednje utakmice, kao i prve u Pioniru, malo ko može da kaže da je Podgoričani nisu zaslužili.
Kako je, onda, Crvena zvezda stigla od osvajača Kupa, Superlige i ABA lige od prošle sezone, do kluba koji je izgubio Kup i poražen je u najvažnijem takmičenju, takmičenju koji je bio cilj svih ciljeva za ovu sezonu - ABA ligi?
Probaćemo da razmrsimo taj Gordijev čvor.
STRUČNI ŠTAB
Bio je 21. jul. Konferencija na Malom Kalemegdanu. Nebojša Čović je predstavio DušanaAlimpijevića kao novog trenera, pošto se prethodno nije dogovorio s Dejanom Radonjićem oko produžetka ugovora. Alimpijević je stigao na klupu Zvezde kao mlad stručnjak, vicešampion Srbije s FMP-om i bez značajnijeg uspeha u karijeri, ali sa potencijalom i renomeom perspektivnog stručnjaka. Zapravo, preporučila ga je pobeda nad Partizanom koji je vodio Aleksandar Džikić…
Kako bi se dopunio stručni štab, na mesto pomoćnika trenera postavljen je Milenko Topić, kao iskusniji trener i neko ko će svojom pojavom i imenom da olakša posao mlađem kolegi.
"Da li je mlad? Pa i vi ste mladi, šta treba da uzmemo nekog od 75 godina i plaćamo mu posebno osiguranje. Braniću ih i grudima i leđima i rukama i nogama. Ja sam to najavio pre desetak dana, da ćemo ići sa hrabrim rešenjima", rekao je tada Čović.
To zaista jeste bio hrabar potez. I njegov i mladog trenera koji se rano prihvatio rizičnog i jako teškog posla. Svojim potpisom postao najmlađi trener Evrolige, i ujedno drugi najmlađi trener u istoriji KK Crvena zvezda nakon Nebojše Popovića.
Alimpijević je pokušao da napravi ofanzivnu ekipu, koja će igrati modernu košarku sa brzim centrom Lesorom. Najavljivao je da je njegova prva želja da ekipa igra snažnu odbranu, ali jednostavno je dobio ekipu koja nije takva i koja nema previše specijalaca za defanzivu.
Kroz sezonu je imao neke velike trijumfe u Evroligi poput one na gostovanju Real Madridu ili protiv Partizana, ali je imao i neuspehe kao što je Kup Radivoja Koraća u Nišu i ovo finale protiv Budućnosti koje je morao da dobije da bi se njegov rad okarakterisao kao uspešan ove sezone.
Trener je sa potencijalom, vreme radi za njega, ali očigledno da u ovom momentu nije bio spreman da se izbori sa svim što nosi Zvezda i da u napetoj atmosferi finalne serije protiv Budućnosti odvede svoj tim do titule prvaka Jadrana.
SELEKCIJA IGRAČA
Ovde su tempo i razvoj situacije diktirali različiti uslovi. Prvo, pravila tržišta. Zvezda je kupila novih 11 igrača. Zadržala je četvoricu (Lazića, Dangubića, Dobrića i Bjelicu). I dovela trojicu iz FMP-a (Davidovca, Lazarevića i Apića).
Zvezda je izašla na tržište sa idejom da napravi tim sa srpskim jezgrom, sa mladim srpskim igračima kojima će dati višegodišnje ugovore i koji će za dve-tri godine praviti velike rezultate. U teoriji odlično, u praksi se to nije dogodilo.
Prilikom dovođenja igrača Zvezda je vrhunski pogodila sa dovođenjem Tejlora Ročestija i pravo je pitanje kako bi se sezona kretala da je u tim stigao neki slabiji igrač. Od stranaca je doveden Feldin, koji je dobio ulogu nosioca u Evroligi, ulogu kakvu nikada do sada nije imao.
Velike muke je imala Zvezda sa dovođenjem centra, stigao je Matijas Lesor, neafirmisani francuski centar visok 206 centimetara.
U tim su se vratili Marko Kešelj i Pero Antić kao veliko ime sa tri osvojene Evrolige. Radičević, Janković i Jovanović su obukli dres Zvezde kao veliki potencijali, da ne kažemo talenti. Neko ko će kroz utakmice da napreduje. A trojka iz FMP-a da bude tu i da se nameće.
Ipak, u toku sezone se ispostavilo da stvari nisu bile onakve kako su se na prvi pogled činile. Krenimo redom.
Kešelj skoro da nije igrao ove sezone, a jedno je od većih imena u timu. Pero Antić isto, namučio se s povredama, ovo mu je verovatno poslednja sezona u karijeri. Radičević je potpuno podbacio, pa je u toku sezone, 9. decembra, stigao Dilan Enis iz Mege. Bila je to prva doselekcija ove sezone, a Radičević je otišao u Gran Kanariju. Janković se borio, privikao se na novu košarku od one koju je poznavao, ali je i pored dobrog atleticizma malo pokazao pre svega zbog slabog razmišljanja u toku igre. Jovanović se, posle dolaska Alena Omića (20. januara) izgubio sa mape. Bio je u 12, ali nije igrao. Dolazak Omića bio je druga dopuna prvobitne selekcije.
Jedina dobra stvar posle odlaska Radičevića, a videlo se to još na meču s Baskonijom u Beogradu, je bila pojavljivanje Dejana Davidovca. Zvezda je dobila polivalentnog igrača koji je iskočio iz drugog plana, pružio je mnoge dobre partije, ali se i njemu stegla ruka u finalu protiv Budućnosti. Kada smo kod njega, dodajmo i da su Apić i Lazarević vraćeni u FMP još 13. decembra.
Džejms Feldin je imao neke blistave partije, ali skoro nijednu kada je stvarno bilo važno (dao 19 u prvom meču u Morači, ali promašio odlučujući šut). Kada smo kod promašenih šuteva, tu je i Matijas Lesor, centar bez leđne tehnike, sa potencijalom (o čemu govori nominacija za Zvezdu u usponu Evrolige), ali i ogromnim prostorom za rad. Pre svega u smislu razumevanja igre, a kasnije i tehnički. Dobrića, Lazića, Dangubića i Bjelicu smo znali i pre ove sezone, ali ne možemo da kažemo da su napravili neki veliki napredak, osim možda Dobrića koji je dosta popravio šut, imao nekoliko atraktivnih blokada i dobrih zaključavanja u odbrani.
Kapiten Lazić je odigrao dosta slabiju sezonu nego prethodne, prilično u suprotnosti s pridevom “kapitenski”, Dangubić je opet muku mučio s povredama i ranije završio svoje učešće (šteta za takav potencijal), a Bjelica će ostati upamćen kao igrač koji je najslabije odigrao finalnu seriju gde je potpuno podbacio.
Od ekipe sa jezgrom od srpskih igrača, došli smo do toga da Zvezda aspolutno živi na plećima Ročestija, Omića, Feldina, Enisa, Lesora…
STIL IGRE
Dejan Radonjić je za vreme svog mandata igrao vrlo jednostavno. Glavni princip je bila odbrana, pa onda 10 mesta praznih. Nije to nikakav novi koncept, to je pre njega patentirao i DuškoVujošević u Partizanu. Kada imaš ekipu koja je kvalitetom ispod najskupljih evropskih timova, moraš da igraš tvrdo na primljen koš manje, a ne više.
Sa takvim stavom je i Alimpijević ušao u celu priču. Kada je odgovarao na prva novinarska pitanja - "kakvu Zvezdu možemo da očekujemo", odmah je, već na startu, istakao - "igraćemo jaku odbranu".
Naravno, i njemu je bilo jasno da neće mnogo uspeti ukoliko bude išao da igra pucačku košarku, spuštenog garda. Dakle, želja za jakom odbranom je bila tu. Ali, dobio je (doveo je) igrače koji nikako ne odgovaraju takvoj ulozi.
Teško da se može igrati fajterska odbrana sa Ročestijem, Feldinom, Jankovićem, Antićem, Lesorom... Jedini specijalci za odbranu bili su mu Dobrić, Lazić i Dangubić, igrači koji su ostali od prethodne sezone. I od kojih je Dangubić rano zadobio tešku povredu.
Sa takvim igračima na raspolaganju, Zvezda se mučila u defanzivi i u defanzivnom skoku (ofanzivni je radio dobro tokom cele sezone). Alimpijević je patentirao i to čuveno iskakanje prilikom odbrane pik en rola, pa se sticao utisak da iskusne ekipe posle toga lako dolaze do poena i da Zvezdini igrači konstantno kasne posle tog iskakanja centra na čeonom piku.
Prilikom jednom od intervjua sa Alimpijevićem ove sezone upravo smo mu postavili pitanje vezano za ovu vrstu odbrane.
“Odbrana od pika mora da se prilagodi onome što imate u timu. Ona se pravi po mogućnostima igrača koji ga brane. Tu su Lesor i Antić. Kada imate centre koji nisu “big size”, odnosno visoki centri, već imamo niže centre, koji imaju veću pokretljivost. Komentariše se broj primljenih poena. Na primer, kada izanaliziram velike pobede u Evroligi, sve su dobijene zato što smo jako dobro iskakali na piku i protivnici nisu imali rešenje. Ljudi to gledaju površno. Danas je zaustaviti pik u Evroligi najbitniji zadatak. Ne postoji odbrana koja nema manu”, rekao je tada Alimpijević. Ipak, ova vrsta odbrane se mnogima nije svidela i de facto je dovela do nekih lakih poena protivnika i u finalnoj seriji usled loših kretnji u odbrani.
Drugi deo medalje je napad.
Jedan od osnovnih problema Zvezdinog napada je bio to što odbrana nije bila na nivou. Zvuči paradoksalno na prvu loptu, ali… Crveno-beli nisu imali dovoljno koševa iz tranzicije posle jake defanzive. Kada se protivnička odbrana postavi, onda je dosta teže doći do koša.
U takvim sitaucijama Zvezda se mnogo oslanjala na šut. Kada je taj aspekat bio pod kontrolom, crveno-beli su znali i sa 17 trojki da urnišu Real u Madridu. Ali, šut, a posebno za tri poena, je varljiva kategorija. Ko od njega živi od njega i strada. Da li od promašaja, ili protivničkih trojki. Zvezda dugo ove sezone nije imala alternativu za ovu vrstu igre.
Tek je u finišu to dobila preko Alena Omića. Pokazalo se da ipak na našim prostorima ne uspeva “seme” brze igre sa niskim centrom. Jugoslovenska škola košarke je uvek podrazumevala jednog stamenog centra preko kog bi se dalje gradila igra i otvarao šut spolja, ali i “zidalo” unutra. To je Zvezda dobila sa Omićem i tek se na kraju videlo koliko je to crveno-belima nedostajalo tokom cele sezone. Tu se vraćamo na selekciju i problem sa novcem i vremenom.
Da li je Omić mogao da bude kupljen na početku sezone? Da li je bilo riskantno igrati samo sa Lesorom, Jankovićem i Apićem na petici jedan deo sezone?
PROBLEM VELIKIH UTAKMICA
Iako je sam po sebi Kup Radivoja Koraća takmičenje koje možete da ne osvojite i da ne snosite velike posledice, upravo je Niš bio indikator za sve što će se dogoditi prethodnih nekoliko dana.
Zašto?
Još tada smo pisali da je to bo prvi poligon za Zvezdu gde ona treba da pokaže da je spremna da se nosi sa pritiskom osvajanja nečega. Mentalnu stabilnost u borbi za trofej. Kešelj, Davidovac, Feldin, Janković, Ročesti, Omić, Lesor, Enis, Jovanović uključujući tu i trenera Dušana Alimpijevića, čekali su prvi trofej sa Zvezdom. I još čekaju.
Pritom, velika većina sadašnih igrača Zvezde u karijeri nije osvojila mnogo toga (izuzetak su recimo Kešelj, Antić, Omić i četvorica starosedelaca). Ostali ne mogu baš da kažu da im je usađeno u DNK da dižu trofeje, a to je u utakmicama visokog napona kao što su bile ove finalne na Jadranu od izuzetnog značaja.
Tako se Zvezda umalo polomila već na prvoj prepreci protiv Borca, a protiv Partizana u finalu morala je i konačno da položi oružje. Psihički nije bila dovoljno spremna kao ekipa. Nije bilo tog osvajačkog mentaliteta dovoljno.
I ključno - nedostajalo je prave hemije. I zato…
Prva borba za trofej, na Kupu - poraz. Druga borba za trofej, onaj najvažniji, u ABA ligi - poraz.
Čak je Zvezda igrala i majstoricu u polufinalu protiv Mornara… Ni tu nije sve išlo kao po loju.
EPILOG - ZVEZDA VIŠE NIJE EVROLIGAŠ
Mnogo više od toga što Zvezda više nije šampion ABA lige, crveno-bele će zaboleti to što neće igrati Evroligu (ukoliko ne dođe do nekih nepredviđenih okolnosti). Zvezda će igrati Evrokup, a to znači manje zanimljive utakmice, manje prihode u svakom smislu. Automatski i teže dovođenje igrača, posebno kvalittnih stranaca.
Crveno-belima sada preostaje da odigraju Superligu Srbije, a da posle toga podvuku crtu i da vide šta im je činiti. I u organizacionom, ali i u smislu igračkog kadra.
Tejloru Ročestiju ugovor ističe na kraju sezone, a novost je da je Hapoel Jerusalim pojačao pritisak, obnovio interesovanje za ovog igrača i želi da u svojim redovima što pre to bolje. Feldin ima ugovor na još godinu dana, Lesor na još dve godine (kako čujemo Himki pokazao interesovanje u toku sezone), Alenu Omiću ističe na kraju sezone, kao i Milku Bjelici. Kešelj ima na još jednu sezonu, kao i Branko Lazić. Ugovor ističe Peru Antiću, kao i prema dostupnim podacima i Nemanji Dangubiću. Janković i Jovanović imaju ugovore na još dve godine sa Zvezdom. Dobrić ima ugovor do 2020. godine. Davidovac, kao i Apić i Lazarević, dugoročno su vezani za Crvenu zvezdu. Dilan Enis je vezan za Zvedu još dve sezone (podsetimo da ima i srpski pasoš).
Na kraju, Alimpijević ima ugovor još na dve sezone.
Zvezda još ima nedovršen posao u Superligi. A sve posle toga za sada je u magli.
Izvor: mozzartsport
Foto: MN Press
Komentari / 0
Ostavite komentar