Zagreb traži dokumenta o NDH

Pokušaji Zagreba da iz Beograda izvuče originalnu arhivsku građu u 340 kutija o Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), gde se nalaze i važni dokumenti o ustaškim logorima i zločinima ustaških policijskih i vojnih formacija, neće uroditi plodom, piše beogradska "Politika".

Srbija 02.04.2018 | 10:38 Iako se u svojim zahtevima da im se vrati građa, koju su partizani zaplenili 1945. godine, predstavnici Hrvatske pozivaju na Aneks D Sporazuma o pitanjima sukcesije iz 2002. godine, hrvatski istoričari i institucije će morati da se zadovolje kopijama dokumenata, navodi list.

Direktor Arhiva Jugoslavije Milan Terzić smatra budalaštinama takve zahteve za predavanje istorijskih dokumenata budući da arhivski fondovi, pa i oni iz vremena NDH, ne mogu tek tako da se cepaju i da iz njih uzima ko šta želi.

- Ako Hrvati hoće dokumenta, neka daju novac i mi ćemo im ih skenirati, kao što to rade Slovenci - naveo je Terzić.

On je istakao da ne zna zbog čega je ova priča aktuelizovana jer je zvaničan stav arhivske struke u svetu da se fondovi ne mogu "cepati".

Nekadašnji direktor Arhiva Jugoslavije Miladin Milošević potvrdio je da Hrvati odavno žele tu građu, ali da im je na njihovo pitanje kada će Srbija da je vrati, uzvraćao kontrapitanjem: "Zašto traže dokumentaciju kvislinške države s kojom formalno-pravno neće da imaju kontinuitet?"

Milošević je naglasio da dokumentacija iz prve ruke govori o zverstvima ustaša nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata.
 
Ključna dokumenta NDH čuvaju se u Beogradu, a najveći de je u Vojnom arhivu, dok se nešto dokumentacije, koja još nije popisana, čuva i u Ministarstvu spoljnih poslova, ali i u Muzeju žrtava genocida.

Muzej jugoslovenske kinoteke čuva više od 200 propagandnih filmova NDH, takozvanih filmskih žurnala, a u Muzeju istorije Jugoslavije nalazi se i kolekcija od 120 gramofonskih ploča sa govorima Ante Pavelića, dok nešto od te građe postoji i u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu.

Direktor Muzeja žrtava genocida Veljko Đurić pretpostavlja da su partizani i pre ulaska u Zagreb, 8. maja 1945. godine, imali svoje ljude u gradu koji su ih obavestili gde su bila sklonjena državna i vojna dokumenta NDH.

Kako navodi Đurić, komunisti su u posed lične Pavelićeve arhive došli kasnije, 1946. godine, verovatno preko sekretara Alojzija Stepinca.

(Srna)