Priča: Sat ponovo kuca: 303, 304, 305, 306, 307...

Punih 14 godina i 16 dana od kada se prvi put probudio kao "Broj 1", Rodžer Federer vratio se na čelo ATP liste i dao sebi nov zadatak - 100. titulu!

Tenis 19.02.2018 | 23:15
Priča: Sat ponovo kuca: 303, 304, 305, 306, 307...
Rodžer Federer prepoznao je po osvajanju 20. gren slem titule na Australijan openu u januaru mogućnost da se vrati na prvo mesto ATP liste prvi put od 4. novembra 2012. godine.

Sve što je trebalo da uradi je da se naknadno prijavi za sve jači ATP turnir u Roterdamu, na kom je 2001. izgubio u finalu od Nikole Eskudea, a onda 2005. i 2012. pobeđivao Ivana Ljubičića i Huana Martina Del Potra. Organizatorima nije trebalo reći dva puta, dodelili su mu "vajld kard" i postavili ga za prvog nosioca, a ostalo je bila stvar rutine za ovog mladića u telu veterana.

Dovoljno bodova za "skidanje" arhi-rivala Rafaela Nadala sa čela karavana skupio je pobedom nad Robinom Haseom u polufinalu - 4:6, 6:1, 6:1, a kad je već bio tu nije želeo da ode kući bez pehara - 97. u karijeri. Iako je to trebalo da bude ozbiljna borba, Grigor Dimitrov zbog povrede nije mogao da pruži ozbiljan otpor, ali ni želeo da preda meč i razočara publiku, pa je posle vođstva od 2:1 u prvom setu sačekao da se dogodi neminovno - 6:2, 6:2 za 56 minuta igre.

Dan kasnije, 19. februara 2018. godine (1.934 dana od kada ga je prestigao Novak Đoković) Federer se zvanično i četvrti put postao "Broj 1" i, ujedno, najstariji takmičar u obe konkurencije kojem je to uspelo. Sa 36 godina, šest meseci i 12 dana, Švajcarac je srušio rekord Andrea Agasija koji je sa 33 godine poslednji put gledao konkurenciju sa vrha.

Njegova prva era na čelu ATP liste počela je 2. februara 2004. godine trajala najduže - 237 nedelja u kontinuitetu. Ostvarena je konkurenciji velikih tenisera, ali nedoraslih rivala: Gustava Kuertena, Marata Safina, Lejtona Hjuita, Huana Karlosa Ferera, Endija Rodika i Fernanda Gonzalesa, dok je Rafael Nadal vežbao ravnotežu van šljake, a Novak Đoković igrao juniorski tenis.

Dugo se čekalo da Nadal, koji je u jednom periodu imao prednost od 23:10 u mečevima sa pet godina starijim Federerom, odigra sezonu u kojoj će i na travi i na betonu sakupiti dovoljno bodova kako ne bi zauvek ostao upamćen "samo" kao "kralj šljake".

Ispostavilo se da čak ni trijumf nad Federerom, na "njegovoj" travi u Londonu, u odveć kultnom finalu Vimbldona odigranom u pet setova i po polumraku, nije bio dovoljan za Rafu da ostvari jedan od snova, ali je nagrada za taj podvig došla 40-ak dana kasnije - 18. avgusta 2008.

Međutim, već naredni Vimbldon poslužio je Federeru da se vrati na presto i to posle još "luđeg" finala, ovog puta sa Endijem Rodikom, kojeg je slomio rezultatom 16:14 u petom setu u skoro pa neregularnim uslovima za igru. Bilo je to 6. jula 2009. nakon čega se "RF" zadržao na liderskoj poziciji 48 nedelja, odnosno do 6. juna 2010. godine.

Tu 2010. godinu Nadal je odigrao u Federerovom stilu, osvojio Rolan Garos, Vimbldon i US Open, a kad se 2011. na čelo liste posle višegodišnjeg "udaranja u plafon" zvani treće mesto probio Đoković, nezapamćenom serijom rezultata od januara do jula, uveliko su počele spekulacije o tome hoće li se Federer ikada više vratiti tamo gde je bio. Tačnije, hoće li mu na kraju karijere nedostajati jedna nedelja (sedam dana) da izjednači rekord Pita Samprasa čije su vimbldonske titule (7) i sedmice na čelu ATP liste (286) bile lestvice koje je sin Švajcarca nemačkog porekla, Roberta, i Južnoafrikanke nemačkog porekla, Linet, želeo da preskoči još kao klinac.

Ipak, nakon što je strpljivo sačekao da prođe Rafina 2010. i Noletova 2011. godina, Federer je (opet) preko vimbldonske trave i pobede u finalu nad Endijem Marejem u četiri seta izjednačio Samprasov rekord, a onda zakoračio samostalno u istoriju - 9. jula 2012. počela je najkraća "Fedeksova" vlada ATP turom okončana na poslednjem turniru sezone, Masters kupu u Londonu, na kom je Đoković uzeo nazad "Broj 1".

Novak 48, Nadal 39, Novak 122, Marej 41, Nadal 26... Nisu prolazile nedelje, niti meseci, već godine tokom kojih je Federer imao i ozbiljnih problema sa povredama, hirurške intervencije, pauzu od po osam meseci zbog kolena i leđa posle koje se dugo mučio da pronađe svoje udarce i ritam kojim je zaslužio epitet najspektakularnijeg igrača u istoriji, ali da nikad ne bismo smeli da kažemo nikad uverio nas je ovog februara: 14 godina i 16 dana od kada je prvi put postao "Broj 1", Federer je to uradio i četvrti put u karijeri.

Sat od danas ponovo otkucava: 303, 304, 305...

Gde će se (privremeno?) zaustaviti teško je predvideti iz više razloga.

Prvi je Federerova strategija - odustajanje od kompletne sezone na šljaci, posveta gren slem turnirima i tempiranje forme za Vimbldon - koja je u početku trebalo da mu donese još neki "mejdžor" trofej. Međutim kada su stvari "izmakle kontroli" nije odoleo ni zovu prvog mesta ATP liste koje je povratio u pomenutom naletu.

Drugi je Nadalova povreda - Rafa sada ima 345 bodova manje od Švajcarca, u Akapulku, Indijan Velsu i Majamiju može da osvoji novih 1.510 bodova dok Federer u istom periodu brani 2.000 bodova za vezane trijumfe u Indijan Velsu i Majamiju a pre toga ima "prostor" od 455 poena za eventualni trijumf u svojoj trening bazi, Dubaiju. Ukoliko se Nadal oporavi na vreme i dođe do završnice pomenutih turnira, moguće da će Rodžer već krajem marta morati "nazad" na drugo mesto.

Treći su problemi koji muče Đokovića i Mareja - činjenica je da Federer činio (i čini) impresivne stvari u prethodnih 13 meseci tokom kojih je gren slem zbir povećao sa 17 na 20, ali je činjenica i da se njegov uspon poklopio sa Novakovim i Endijevim padom usled nagomilanih i dugo ignorisanih povreda zbog kojih su se povukli prošlog leta i od kojih se i dalje nisu oporavili. Dok su bili zdravi, Rodžer nije uspevao da osvoji gren slem titulu punih pet godina, a onda je uzeo tri za godinu dana (a, Rafa dve).

Da li će Federer ove godine igrati na šljaci, koju je prošle svesno preskočio čuvajući se za rekordni, osmi trijumf na Vimbldonu? Kakva će biti forma "kralja šljake" na tom putu? Da li će se i kada Rodžer ponovo sretati sa Đokovićem i Marejem na putu oko sveta?

Sve su to pitanja na koja će samo vreme ponuditi odgovore, nakon što je u vremenu za nama postalo jasno da od "novog talasa" za sada nema ništa i da će igrači poput Dimitrova, Aleksandera Zvereva, Nika Kirjosa, Dominika Tima i Davida Gofana, uz nešto starije kandidate poput Marina Čilića, Del Potra i Tomaša Berdiha, biti bolji od Federera, Nadala, Đokovića pa i Mareja tek kada se "velika četvorka" bude povukla.

To se, sudeći prema Federerovoj prvoj konferenciji za medije po osvajanju Roterdama, neće dogoditi pre nego što osvoji 100. ATP titulu. Za još jedan podvig koji bi dodatno ojačao argumente onima koji već dugo tvrde da se radi o najboljem svih vremena i da oko toga nema dileme, Rodžeru nedostaju tri pehara.

Posle toga, nedostajaće mu još deset da prestigne rekordera, Konorsa (109).

Kako sada stvari stoje, ne bi trebalo isključiti mogućnost da on "stotku" dostigne i pre početka sezone na šljaci koja nikad nije bila njegova podloga. Računajući od poraza u četvrtfinalu US Opena prošlog septembra, kada ga je nadigrao Del Potro, Federer je dobio 29 od 30 mečeva u kojima je nastupio, a svih 16 ove sezone: Hopman kup, Australijan open, Roterdam…

...306, 307, 308…

Legendarni američki teniser Džon Mekinro vraćao se na prvo mesto ATP liste čak 14 puta od 1980. do 1985, što najbolje svedoči kakav je rivalitet imao sa svojim prethodnikom, Džimijem Konorsom, savremenikom Bjernom Borgom i naslednikom, Ivanom Lendlom. Pit Sampras postajao je "Broj 1" 11 puta od 1993. do 2000. godine, u međuvremenu prepuštajući tron Džimu Kurijeru, Andreu Agasiju, Tomasu Musteru, Marselu Riosu, Karlosu Moji, Jevgeniju Kafeljnikovu i Patriku Rafteru. Zašto je ovo zanimljivo? U prethodnih 14 godina između prvog i četvrtog Federerovog uspona na vrh, samo su trojica igrača bila "Broj 1": Đoković, Nadal i Marej.

Jednu stvar u sportu nikada ne bi trebalo smetnuti s uma, a to su treneri. Iako je tenis individualan sport, uticaj trenera na karijere igrača je nemerljiv čak i kada oni postanu kandidati za najboljeg ikada. Severin Luti počeo je da radi sa "Fedom" još 2007. nakon njegovog rastanka sa "guruom" Tonijem Roučom, ali se sastav stručnog štaba u međuvremenu menjao. Ispostavilo se da stvari krenule nabolje izlaskom Štefana Edberga na kraju 2015, a ulaskom Ivana Ljubičića u tim 2016. godine. Iako je u prvoj sezoni bilo teško očekivati rezultate, jer se Federer oporavljao od operacije kolena, već 2017. započet je uspon o kom danas govorimo.

Nedelje na čelu ATP liste:

303 - Rodžer Federer

286 - Pit Sampras

270 - Ivan Lendl

268 - Džimi Konors

223 - Novak Đoković

170 - Džon Mekinro

167 - Rafael Nadal

Izvor: mondo.rs

Komentari / 0

Ostavite komentar