Evrebe konačno "priznao" Barsinu krađu protiv Čelsija!
Tom Hening Evrebe, bivši norveški sudija, priznao je posle devet godina da je grešio u čuvenom polufinalu Lige šampiona 2009. između Čelsija i Barselone. Progovorio sudijski zlikovac sa Stamford Bridža: Ne ponosim se, naravno da su igrali rukom. . . Pitajte navijače Reala šta misle. . . Nekoliko dana uoči meča Čelsija i Barselone na Stamford Bridžu, dušu je otvorio Tom Hening Ovrebo, delilac (ne)pravde iz onog kultnog polufinala 2009. godine.
Fudbal 19.02.2018 | 17:00
Ekipa koju je tada vodio Gus Hidink zaslužila je nekoliko penala, a Katalonci su potom u finalu pobedili Mančester junajted i došli do evropske titule.
"Uopšte nisam ponosan na tu utakmicu. Nije bio moj najbolji dan, ali takve greške mogu da se dogode sudiji. One se nekada događaju igračima i trenerima, ali ne mogu da budem ponosan na taj dan", rekao je Evrebe za špansku "Marku".
Ipak, na pitanje da li je Čelsi trebalo da dobije penal tog dana, pokušao je da zaobiđe konkretan odgovor.
"Bilo je nekoliko grešaka i svako može da kaže svoje mišljenje. Ali insistiram, igrači i treneri takođe greše, ali se ništa ne događa".
On je kazao da je po završetku susreta imao svakodnevnu rutinu.
"Nisam razgovarao ni sa jednim fudbalerom posle utakmice. Napustio sam teren dostojanstveno, otišao u svlačionicu i to je bilo to".
Ali navijači londonskog kluba bili su i te kako nezadovoljni…
"Sećam se da je bilo mnogo neprijateljski nastrojenih ljudi ispred hotela, koji su bili protiv nas. Morali smo da se čuvamo toga dana i dana posle. U to vreme sam dobijao pretnje smrću od navijača Čelsija, ali je sada sve prošlo. Do 2012. godine je ta tema bila aktuelna, onda je iščezla. Posle ovog intervjua će me se neki navijači setiti, ali nemam problema, ljudi mogu da rade šta žele. Živim srećno u Oslu i prihvatio sam svoje greške".
Za kraj, Norvežanin kaže da je ponosan na svoje uspehe.
"Ponosan sam i na dugu karijeru koju sam imao u evropskoj eliti i koja je trajala, bio sam među najboljima u svojoj zemlju. Zato ne možete pamtiti moju karijeru samo po toj utakmicu, iako neki ljudi, kao što ste vi, to čine… Nažalost", zaključio je Evrebe.
Barselona i Čelsi ponovo će se sastati u najelitnijem evropskom takmičenju, ovoga puta u osmini finala, a prvi duel na programu je u utorak od 20.45 u Londonu.
Čelsi ima mnogo lokalnih i nacionalnih rivaliteta. Najveći je onaj protiv Arsenala. Velika je i doza rivaliteta sa Liverpulom i Mančester Junajtedom otkako je pre petnaestak godina Roman Abramovič promovisao Plavce u veliki klub. Međutim, samo je jedan Čelsijev zakleti neprijatelj - Barselona!
Počelo je još pre Abramovičeve ere, ali se u njegovoj eri razvilo do granice mržnje. Pogotovo zbog kontroverznog dvomeča u polufinalu Lige šampiona 2009. godine kada je Čelsi brutalno pokraden u revanšu na svom terenu. Pamtiće se taj meč po evrogolu Majkla Esijena, po istorijskom golu Inijeste u nadoknadi vremena za prolaz u finale, ali najviše po sudijskom zlikovcu Tom Heningu Evrebeu koji je kontroverznim odlukama iskasapio Plavce.
Do tada malo poznati norveški sudija je na Stamford Bridžu rizikovao linč pošto je oštetio Čelsi za čak četiri penala i direktno ga sprečio da uđe u finale! Doveo je Čelsijeve igrače do ivice nervnog sloma...
Evrebe se ubrzo povukao iz suđenja kada je video šta je radio, a skoro deceniju kasnije je uoči novog okršaja Plavaca i Katalonaca na Stamford Bridžu otvorio dušu. Pred duel osmine finala Lige šampiona u utorak, Evrebe je prvi put otvoreno pričao o utakmici koja ga je obeležila.
„Nisam više u svetu suđenja, iako me kolege ponekad pozovu za savet. Pogotovo kada su u nekim teškim psihološkim situacijama. Ali nisam u sudijskom svetu na svakodnevnom nivou. Lepo mi je ovako. Dugo godina sam proveo u suđenju, bio sam zauzet skoro svaki vikend i sada želim da uživam u slobodnom vremenu“.
Prisetite li se nekada 4. maja 2009. godine i da li ste ponosni na njega?
„Nisam uopšte. Zaista mi nije bio dan... Ali to su greške koje se događaju sudijama... Kao što greše i trener ili igrači. Jednostavno, imate dane kada vam ne ide. I naravno da ne mogu da budem ponosan na to veče“.
Da li ste posle toga pogledali snimak utakmice i greške koji ste pravili?
„Uvek sam gledao snimke mečeva koje sam sudio i trudio se da shvatim gde sam pogrešio. Ali ta utakmica je bila davno i mislim da nema potrebe da je sada gledam i nekome nešto dokazujem jer nisam više u tom svetu. Prisetim se te utakmice samo kada me novinari podsete. Ali i to je deo karijere...“
Čelsi je tada smatrao da je oštećen za četiri penala. Šta vi mislite?
„Bilo je nekoliko grešaka i svi su imali svoje mišljenje o njima. Ali dešava se igračima i trenerima da pogreše, pa ništa. Ponosan sam na karijeru koja je trajala dugo. Sudio sam u Evropi i postao jedan od najboljih norveških sudija. Zato ljudi ne bi trebalo me se sećaju samo po toj utakmici, ali nažalost većina me tako gleda“.
Ali u pitanju je polufinale Lige šampiona?
„Znam, istina je da je to bio meč koji je odlučivao o finalisti i zato su svi bili u šoku. Samo iz tog razloga mogu da razumem da me ljudi pamte po toj utakmici na Stamford Bridžu“.
Sećate li se iganja rukom Pikea i Etoa? Makar jedno je moralo da bude penal...
„Naravno da su igrali rukom. Ali sada je nebitno šta ja mislim o tim situacijama kada sam već doneo odluku tada na terenu i presudio. Ipak, razumem da ljudi imaju drugačiji ugao gledanja u odnosu na ono kako sam ja tada gledao. I tako će uvek biti“.
Balak je bio najžešći u protestima i krenuo je da vas gura. Zašto ga niste isključili?
„Opet ista stvar. Lako je posle utakmice reći: 'zašto nisi uradio ovo ili zašto si uradio ono?' Za mene je ipak najvažnije da sam učio iz grešaka. Doneo sam odluku da ga ne isključim i to je to. Teško je objasniti zašto se neke odluke donose na terenu, a neke ne. Možda je u pitanju pritisak koji osećate... U tom slučaju je razlog bio možda taj što mi je Balak dolazio sa leđa, pa ga nisam najbolje video. Mnogo je razloga koji utiču na konačnu odluku“.
Eto je igrao rukom u samom finišu meča. Da li ste tada osećali pritisak?
„Ne, navikao sam bio na to. Jednostavno, tada neke situacije vidite drugačije. To je to“.
Da li vam se neki igrač Barselone zahvalio posle utakmice?
„Ne. Nisam pričao ni sa jednim fudbalerom. Napustio sam teren dostojanstveno. Sećam se da smo morali da se presvlačimo u hotelu jer je bilo mnogo ljutitih domaćih navijača. Morali smo da pazimo na sebe narednih dana“.
Da li pošteno kada kažu da je vaše suđenje bili najskandoloznije u istoriji Lige šampiona?
„Možda... Ne znam. Znam da ne mogu promeniti mišljenje ljudi. Ali bilo bi zanimljivo da pitate Realove navijače o tome. Da li
bi imali isto mišljenje da je tada njihov tim bio umesto Barselone? Poštujem svačije mišljenje, čak i kada se ne slažem sa njim“.
Šta mislite o suđenju Deniza Ajtekina na meču Barselona - PSŽ prošle sezone?
„Nisam gledao, pa ne mogu da komentarišem. Znam da je bilo napeto. Ali greške se svima dešavaju... Moraš da odlučiš u sekundi, a onda neko pogleda situaciju nekoliko puta na TV i čudi se“.
Šta znači uvođenje VAR-a?
„Da je tada postojao VAR danas ne bismo pričali o ovome jer bih tada sigurno promenio neke odluke. Zato podržavam VAR jer je sa njim bolje suđenje“.
Da li sebe smatrate odgovornim za eliminaciju Čelsija u tom polufinalu?
„Zavisi kako gledate... Smatram sebe odgovornim za odluke koje sam doneo. Ko može da garantuje da bi se Čelsi plasirao u finale i da sam doneo drugačije odluke? Nikada nećemo saznati. Doneo sam odluke koje nisu bilu dobre, ali je teško reći da li bi Barselona sa njima ili bez njih bila eliminisana“.
Da li ste primali pretnje smrću?
„U to vreme, jesam. Ali to je sada prošlost. Do 2012. je to bilo vruća tema, a onda se situacija ohladila. Znam da će me se neki navijači opet setiti posle ovog intervjua. Ali nemam problem sa tim. Ljudi mogu da pričaju šta hoće. Živim srećno sa porodicom i prijateljima u Oslu i već sam okajao svoje grehe“.
Da li je istina da ste bili ljuti što niste određeni da sudite na SP 2010. godine i da ste se zbog toga povukli? Da li mislite da je to bila kazna FIFA?
„Nastavio sam da sudim posle Stamford Bridža i sudio sam u Ligi šampiona 2010. godine, a onda sam napravio grešku sa nekim ofsajdom u Minhenu... I pritisak je opet postao ogroman. Imao sam 44 godine, a sa 45 se ide u internacionalnu penziju. Nastavio sam da sudim u Norveškoj, ali sam se ubrzo povredio i završio sam karijeru. Nisam završio karijeru zbog kazne, nego zbog povrede“.
Da li ste razmišljali o povlačenju posle meča na Stamford Bridžu?
„Ne, uopšte. Iako mislim da je ta utakmica uticala mnogo na moju karijeru da izgubim poštovanje nekih ljudi“.
Rivalitet Čelsija i Barselona dobija novu epizodu narednog utorka. Odigrali su tolike kultne mečeve, ali će se najviše pamtiti onaj u kojem je glavni lik bio Tom Hening Evrebe. Nadamo se da arbitri neće biti u centru pažnje u utorak...
Izvor: B92/Mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar