Bolnice duguju 161 milion KM poreza

Zdravstvo u Republici Srpskoj svakodnevno tone, a visok nivo dostižu jedino dugovanja. Klinički centri, bolnice i domovi zdravlja, njih 67, samo Poreskoj upravi RS duguju čak 161,2 miliona KM, potvrđeno je za portal CAPITAL u PU RS. Međutim, sindikalci sumnjaju u istinitost podataka poreznika i ističu da je dug daleko veći.

Republika Srpska 31.01.2018 | 07:59 Prema podacima Poreske uprave, zaključno sa 31. decembrom prošle godine, najveći dužnik je Univerzitetski klinički centar RS sa dugovanjem od 49,8 miliona KM. Međutim, UKC ima i svježije podatke, pa su 23. januara dospjele poreske obaveze, ali i reprogrami dostigli cifru od 50,8 miliona KM – milion više nego samo 23 dana ranije.

Drugi po redu na listi dužnika je Klinički centar Istočno Sarajevo kojem je omča oko vrata dug težak više od 26 miliona KM.

Među bolncimama svakako prednjači dobojska „Sveti apostol Luka“, kojoj su poreznici zaveli dug od čak 15,5 miliona KM, dok Bolnica Istočna Ilidža duguje 9,2 miliona KM, Univerzitetska bolnica Foča – 7,7 miliona, bijeljinski „Sveti Vračevi“ – 7,1 milion te Opšta bolnica Gradiška – oko 6,6 miliona KM.

U pisanom odgovoru za CAPITAL PU RS, bez dodatnih objašnjenja, u tabeli dužnika sa oko 3,3 miliona KM prikazuje i Bolnicu Trebinje, ali i trebinjski Dom zdravlja sa dugom od oko 2,8 miliona KM. Dom zdravlja Modriča našao se na listi dužnika sa 2,4 miliona KM, fočanski sa 1,9 miliona, bilećki – 1,7 miliona i Dom zdravlja Kozarska Dubica – 1,6 miliona KM.

Najmanji dug po osnovu poreza i doprinosa ima Dom zdravlja Rudo – oko 22.000 KM.

U Sindikatu zdravstva i socijalne zaštite RS za CAPITAL kažu da je pitanje duga zdravstvenih ustanova uvijeno velom tajne, jer „računice Poreske uprave nisu logične“.

„Predlagali smo da sva dugovanja budu pretvorena u javni dug, da zdravstvene ustanove krenu od nule pa da svaki menadžer odgovara zašto nije uplaćivao poreze i doprinose za radnike. Cifra je u stvarnosti daleko veća. Uzmite primjer UKC RS, četiri godine nije plaćao poreze i doprinose za 2.600 zaposlenih. Računajte bruto plate pet miliona KM i odbijete 18 odsto za penzijsko-invalidsko osiguranje i 12 odsto za zdravstvo i vidjećete da to nije ta cifra“, kazao je predsjednik Sindikata Milenko Granulić.

Podsjeća da Fond zdravstvenog osiguranja RS doznačava niže tranše i tako lomi zdravstvi sistem RS.

„Sistem bi kompletno trebalo promijeniti. Oni će zdravstvu dati onoliko koliko misle da treba, a ne onoliko koliko je urađeno i zarađeno“, zaključuje Granulić.

Dugovanja UKC blizu 100 miliona KM
Dugovanja UKC RS prema dobavljačima i Poreskoj upravi RS, kako je CAPITAL pisao, dostigla su enormnu cifru od 97,1 milion KM. Kredit od 55 miliona KM, koji je nedavno odobren, samo će djelimično ublažiti finansijsku stanje u najvećoj zdravstvenoj ustanovi u RS.

Iako u UKC RS ističu da obaveze za poreze i doprinose izmiruju redovno od marta prošle godine, na naplatu su došla milionska dugovanja iz prethodnih godina.

“UKC RS  redovno izmiruje obaveze za poreze  i doprinose po osnovu ličnih primanja radnika od marta 2017. godine, a navedeni dug se odnosi na dospjele obaveze po osnovu poreza i doprinosa do marta 2017. godine. Dospjele obaveze prema dobavljačima iznose 46,2 miliona KM. Novim kreditom će biti izmirene sve obaveze prema bankama, odnosno krediti iz ranijeg perioda, kao i veliki dio obaveza prema dobavljačima. Dospjeli dug prema Poreskoj upravi do marta 2017. godine će biti predmet reprograma za koji je podnešen zahtjev”, kazali su u UKC RS.

Refinansiranje dugovanja Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske sa 55 miliona KM kreditiraće „UniCredit bank“ i „Komercijalna banka“ Banjaluka. Odluka o ponuđaču donesena je 19. decembra prošle godine, a ovo je ujedno bila i jedina pristigla na tender raspisan 28. septembra prošle godine.

Za realizaciju ugovora UKC mora obezbijediti garanciju Republike Srpske pa se očekuje da Vlada RS donese odluku na osnovu nedavno izmijenjenih zakonskih mjera. Riječ je zapravo o potencijalnom zaduživanju RS.

Odluka UKC o prihvatanju ponude za  kreditiranje donesena je samo šest dana nakon što je upravo Vlada RS, inicirajući izmjene Zakona o zaduživanju, dugu i garancijama, preuzela nadležnost od Narodne skupštine RS za izdavanje garancija u ime Republike Srpske. Poslanici su na ovo pristali 13. decembra.

(Capital)