Poreze "proguta" administracija

Koliko u godini ima dana toliko je u Republici Srpskoj raznih dadžbina koje građani i privrednici plaćaju na lokalnom ili državnom nivou. Nameti koje država uzme od građana služe za punjenje budžeta, koji na kraju “proguta” administracija - kaže Škrebić.

Republika Srpska 26.08.2017 | 19:32 U nacrtu Registra fiskalnih i parafiskalnih nameta, koji je prošle godine sačinilo Ministarstvo finansija RS, pobrojano je tačno 365 poreskih i neporeskih davanja. Od toga je oko 20 poreskih opterećenja među kojima, osim uobičajenih, na primer ima i porez na jahte koji, zavisno od snage motora, iznosi do 3.300 KM.
 
Preostali su neporeski odnosno parafiskalni nameti na koje su privrednici najviše kivni. Pa tako državi plaćamo raznih 287 naknada od čega samo za vodu, šume i puteve blizu 30, te 47 raznih taksi koje na republičkom nivou iznose i do 10.000 KM, a sudske su i do 100.000 KM.

Evidentirani, a šta dalje?

Izrada Registra nameta je obaveza koju je Vlada RS preuzela u Reformskoj agendi, s ciljem da se pokaže koliko fiskalni i parafiskalni nameti koče razvoj privrede, koji od njih su uopšte opravdani, a koji ne, te koliko i po kojem osnovu javni sektor uzima novca od građana i privrednika. Međutim, Registar još nije usvojen, a osim evidentiranja broj nameta, ništa konkretno nije urađeno.

U Uniji udruženja poslodavaca Srpske kažu da je Registar samo pokazao teret svih obaveza koje nosi privreda, ali da sada treba iznalizirati koji nameti su svrsihodni, a koje treba smanjiti ili ukinuti.

- Realni sektor je preopterećen da bi mogao da funkcioniše normalno. Vlast se hvali kako su nam opterećenja na platu najniža u regionu, ali u zemljama regiona su privrednici oslobođeni bespotrebnih nameta, koje mi moramo da plaćamo - kaže Dragutin Škrebić, predsednik Unije udruženja poslodavaca RS.

Umesto u privredu, novac odlazi u administraciju

On ističe da se poslovanje mora rasteretiti, jer samo tako se može obezbediti otvaranje novih radnih mesta i povećanje plata u privredi.

- Da bar taj novac koji uzmu od privrede ide u razvoj, imalo bi smisla, ali nažalost, nameti koje država uzme od nas služe za punjenje budžeta, koji na kraju “proguta” administracija - kaže Škrebić.

U Ministarstvu finansija RS kažu da nakon usvajanja Zakona o poreskom sistemu sledi uspostavljanje Početnog registra poreskih i neporeskih davanja, kao i njegovo održavanje, ne precizirajući kada će to biti.

- Važno je istaći da sva poreska i neporeska davanja koja nisu unesena u Registar ne stvaraju obavezu plaćanja, a predlagač propisa u kojem su sadržana takva davanja dužan je da pokrene hitan postupak njihovog brisanja iz tog propisa - kažu u Ministarstvu.

Država samo grabi

Analiza koju je ranije uradio Centar civilnih inicijativa pokazala je da fiskalni i parafiskalni nameti privredu u BiH godišnje koštaju između 500 miliona i milijardu KM.

- Na jednu zarađenu marku privrednik državi mora dati 70 pfeniga za poreze i dodatnih od 10 do 20 pfeniga kroz parafiskalne namete - pokazala je analiza CCI.

(Blic)