I bogati fudbaleri su nekad bili....vrlo siromašni!

Upoznao sam glad, jeo sam samo malo pasulja dva puta dnevno! "Svako se rađa čist. Nikada nisam video da je neko otišao u porodilište i držao bebu koja je loše energije. To je nemoguće. Ali potom dolazi zagađenje ovog sveta i to čini da se ljudi menjaju", kaže David Luiz u zanimljivom intervjuu koji je dao za Dejli Mejl.

Fudbal 14.05.2017 | 17:00 On nije običan fudbaler. Za početak - David Luiz koristi metafore. Na treningu Čelsija razgovarao je sa novinarom Dejli Mejla i govorio o zagađenju. Ne o onom koje nastaje recimo zbog prevoznih sredstava, već o negativnosti koja okružuje moderan život.

Takođe, on nije prosečan zbog načina na koji izgleda, kako igra. On se ne plaši da pokaže da uživa u sebi, uživa u fudbalu.

U životu van terena uvek je nasmejan, spreman za šalu, i možda je to jedan od razloga što ga neki ni na terenu nisu shvatali za ozbiljno.

Ipak, posle svega što je prošao i osvojio, to će se promeniti. Ngolo Kante je pokupio lične nagrade, Eden Azar je izbor esteta, a Luiz je bio onaj ko je iz prikrajka uticao na to da se Čelsijeva sezona transformiše.

Zbog svega navedenog, Luiz govori malo drugačije nego drugi fudbaleri.

"Mnogi uživaju u fudbalu ali to ne žele da pokažu. Ja uživam jer se sećam vremena kada sam želeo ovo da budem. Uživam - jer je ovo moj san. Kada sam bio mali igrao sam se sa sestrom i potpisivao joj autograme. Danas kada zaustavim automobil, sa svih strana mi uleću papirići da ih potpišem. Dođem pre neki dan na trening, kad ono neki dečak bez noge sa velikim osmehom govori o mom golu. Zašto sam umoran? Koji je moj problem", pita se David Luiz.

Potom je usledila priča o zagađenju. Ne okoline, već ljudske duše.

"Svako se rađa čist. Nikada nisam video da je neko otišao u porodilište i držao bebu koja je loše energije. To je nemoguće. Ali potom dolazi zagađenje ovog sveta i to čini da se ljudi menjaju. Situacije, momenti u njihovim životima teraju ljude da rade loše stvari ne zato što su rđavi, već zato što nisu imali pravu podršku kada im je najviše bila potrebna".

Već uviđate da Davida Luiza nećete gledati istim očima kada ga sledeći put budete videli na terenu. Ali, ima tu još zanimljivih stvari.

"Ako dopustite da vas zagađenje obuhvati, onda krenete da se žalite bez razloga, za bilo šta. Čovek mora da se oslobodi negativnih misli, negativnih laži. Uče nas da budemo negativni, da se stalno žalimo. Nisam takav uvek. Ali kada počnem tako da razmišljam kažem sebi - alo, probudi se. Počnem da čistim misli, da se oslobodim zagađenja. Trudim se da radim prave stvari. Da li pravim greške - da. Idem u bolnice, vidim ljude u krevetima i mislim ´oni su bolji od mene´. Osećam bol bez razloga. Zašto?", pita se Luiz.

Brazilac je dodao da uvek želi da otvori svoje srce ljudima do kojih mu je stalo. Čak i kada nekog tek upozna, želi da pokaže otvorenost i humanost.

Jedna od konverzacija mu je promenila život.

"Rekao sam ružnu reč pred sestrom. Otac me je stavio za sto i pitao - šta želiš da budeš.Odgovorio sam ´fudbaler´ i dobio odgovor: ´Ne. Ti prvo moraš da budeš dobar čovek. Da budeš iskren i dostojanstven´. Bio je to težak razgovor".

Luiz je dodao da je sa 12 godina bio u školi u razredu sa ženom od 65.

"Kući sam se vraćao oko 4 sata ujutru. Živeo sam daleko od trening centra u Sao Paolu. Onda me je otac upisao u večernju školu. To je bio moj prvi šok jer su tu bili ljudi od 25, 35 godina. Čak i žena od 65. Pomagao sam joj, ali i učio od nje stvari koje prosečan čovek od 12 godina ne zna. Da su okolo droga, oružje... Fudbal me je spasao mnogo puta. Govorili su - nemojte da ga dirate, on nije deo našeg života. On je naš fudbaler. I tako su me ostavili na miru".

Otkrio je i jedan od najtežih delova svog života. Imao je 14 godina.

"Kada me je odbio Sao Paolo, pokušao sam u Americi Mineiro. Tada sam jedini put u životu upozao glad. Jeo sam samo malo pasulja dva puta dnevno tokom 10 dana. Želeli su me nazad, ali ja nisam hteo. Otišao sam na probu u Vitoriju Salvador udaljenu 2.000 kilometara".

Luiz je dodao i da je kao mali igrao na poziciji "desetke", pa i da dan-danas iznese loptu do polovine terena iako to nije njegovo zaduženje. Povuče ga lopta.

U Vitoriju je stigao 2001. godine. Iz nje 2007. otišao u Benfiku, potom u Čelsi 2011. gde je i sada.

Sada znate njegov put.

Izvor: mozzartsport