Pritisak na ruske medije u Srpskoj

Iako je državna politika oslonjena na Moskvu, na terenu se često dešavaju različite vrste pritisaka na ruske medije i njihove predstavnike. Javnost do sada o tome nije bila informisana, da se ne bi narušavala slika skladnih odnosa Moskve i Banjaluke. Pojedinci su takav stav Moskve shvatili kao slabost, a ne uslugu.

Republika Srpska 09.04.2017 | 13:17 Vinovnici tih pritisaka su uglavnom srpski zvaničnici, koji su ideološki i materijalno oslonjeni na zapadne centre moći. Ti prozapadni srpski zvaničnici i dalje zauzimaju visoke pozicije u vlasti Republike Srpske.

Krajem 2016. počeli su veliki pristisci od strane zapadnih zemalja na filijale ruskih medija u nekolio zapadnih zemalja, a od 2017. godine je počeo i pritisak na filijalu agencije Sputnik (RT) u Banjaluci, od strane zvaničnih organa Republike Srpske. Ovo nije prvi put da ruski mediji u Republici Srpskoj trpe pritisak, to jeste da budu mete kaznenih ekspedicija.

Ako bi se sumnje da je pritisak naručen iz vrha vlasti pokazale tačnim, Republika Srpska bi se pridružila nezvaničnim sankcijama zapadnih vlada protiv ruskih medija. O ovome su obavešteni ruski državni organi, kao i sam vrh vlasti Republike Srpske.

Niko od nadležnih zvaničnika iz Republike Srpske do sada nije dao odgovor.

Vlast u Republici Srpskoj je u posljednjih deset godina promenila pravac od prozapadne spoljnje politike sve više se okrećući i oslanjajući na Moskvu. Uspostavljeni su mnogi pozitivni politički, ekonomski i kulturni kontakti i taj pravac ima podršku aktuelnih vlasti Moskve i Banjaluke.

Ruska diplomatija intenzivno podržava interese Republike Srpske, sada srpski političari imaju veći manevarski prostor i mogu da izraze stavove i provode akcije za koje bi pre deset godina bili rigorozno sankcionisani od strane zapadnih centara moći. Desila su se značajna ulaganja ruskih državnih preduzeća u Republiku Srpsku.

Pojačano je prisustvo ruske kulture i medija. Ruski mediji podržavaju Republiku Srpsku na međunarodnom planu, što je veoma važno jer Republika Srpska nema medijska sredstva kojima bi slala regionalnom i svetskom javnom mnenju svoje stavove i svoj pogled na događaje.

Iako je na vrhu situacija skladna, na samom terenu se često dešavaju problemi koje imaju ruski državni mediji kada posluju u Republici Srpskoj.

2006. godine je pokušaj otvaranja prve ruske agencije za medije u Republici Srpskoj osujećen upadom organa bezbednosti Republike Srpske u prostorije agencije. Tada je oduzeta tehnika i dokumentacija koja je služila za rad tada nepoznate i tek osnovane ruske televizije Raša Tudej, poznate kao RT.

Ovaj događaj je izazvao oštru reakciju Komiteta za bezbednost Državne Dume Ruske Federacije. U to vreme je politički vrh Republike Srpske bio proamerički orijentisan, tako da dobro obavešteni izvori tvrde da je ta akcija bila naručena od strane američkih predstavnika u BiH.

Važno je napomenuti da oprema i dokumentacija nikada nije vraćena, te da je posle deset godina traženja opreme, banjalučki Osnovni sud zvaničnim dopisom obavestio predstavnike ruskih medija, da je „oprema i dokumentacija izgorela u požaru“, a za istu je i odbio da plati odštetu iako su postojale fakture i zvanične potvrde o izuzetim predmetima. Pretpostavlja se da je oprema i dokumentacija isporučena trećoj strani.

Još jedan slučaj iz 2007. godine je pokazao da ne postoje isti aršini za zapadne i ruske medije. Na mitingu u Banjaluci protiv odluka Visogog predstavnika, demonstranti su nosili portrete Vladimira Putina.

Tadašnji ministar policije Stanislav Čađo(član vladajućeg SNSD-a), je po nalogu ambasade jedne zapadne zemlje naredio policiji da privede na saslušanje organizatore mitinga kako bi se utvrdilo ko je štampao i nosio portrete Vladimira Putina. Ruski ambasador je tada reagovao sa pitanjem tadašnjem premijeru Miloradu Dodiku: “Da li je u Republici Srpskoj nošenje portreta Vladimira Putina krivično delo?“

Snimke mitinga je prva objavila RT, da bi je potom preuzela većina zapadnih tv kuća. Ekipa RT je posle saznanja o privođenjima napustila Republiku Srpsku.

2011. godine, je sud u Banjaluci (sudija Violeta Mandić) doneo presudu po kojem odbacuje optužnicu Višeg tužilaštva kada je član prozapadne NVO pretio pištoljem predstavniku ruskih medija na ulici u Banjaluci.

Iako je čitav slučaj snimljen, sud je odbacio optužnicu, oslobodio „revolveraša“, a u presudi naveo da je predstavnik ruske televizije RT pripadnik ruske tajne službe?! Stavljanje u istu ravan predstavnika ruskih medija i ruske tajne službe u zvaničan dokument je presedan kakav nije do sada viđen u svetu.

Ovo se ponavljam nije dogodilo u Vašingtonu, već u Banjaluci.

2013. godine, opet po nalogu tadašnjeg ministra policije RS, Stanislava Čađe, policija je vršila praćenje predstavnika ruskih medija, od kojih su neki privođeni na informativne razgovore, sa pitanjima inspektora – sa kim kontaktiraju i u kakvom društvu se kreću.

Ovakve probleme predstavništva i predstavnici zapadnih medija u Republici Srpskoj ne mogu da sretnu.

Uzimajući više sličnih događaja u nizu, veoma je bitno da se razluči, da li je u pitanju zvanična politika Republike Srpske, koja želi da ostavi prema zapadnim zemljama vrata otvorena, kao što pojedini eksperti tvrde ili je u pitanju slučajni niz događaja u kontinuitetu od 11 godina.

Uzimajući u obzir brojne činjenice jedan krug ruskih centara moći smatra da vlasti Republike Srpske u medijima preuveličavaju razvoj odnosa sa Rusijom i održavaju odnose veštački, bez stvarne želje za produbljivanjem. To im služi za pridobijanje proruskog srpskog biračkog tela. Sa druge strane rade mnoge stvari koje se ne bi dopale biračima, u pogledu tajnog ispunjavanja želja zapadnih mentora.

Da li je ponašnje vlasti Republike Srpske prema Rusiji iskreno ili samo kostim, pokazaće vreme.

Izvor: vostok.rs/Aleksandar Lukin