Zemlja kladionica, kafana i apoteka

Igre na sreću, prodaja lekova, te alkohola i kafa su izgleda najatraktivnije i najisplativije delatnosti u Republici Srpskoj.

Republika Srpska 04.04.2017 | 15:00 Čim neko razmišlja o pokretanju sopstvenog posla uglavnom mu na pamet prvo padaju kafana, kladionica ili apoteka koje se nalaze na svakih 100 metara u većini gradova u RS.

Možda zato što se čini da ove delatnosti nisu komplikovane za vođenje ili se vode time da će građani zadnju marku dati za piće i lekove, te da će kada im potonu sve lađe okušati u igrama na sreću.

U prilog ovoj tezi idu podaci Republičke uprave za igre na sreću prema kojima je broj kladionica od 2010. uduplan.

- Zaključno sa decembrom 2010. godine na teritoriji Srpske bile su registrovane 444 sportske kladionice, dok je broj kladionica zaključno sa decembrom 2016. iznosio 897 , što pokazuje da je zabeleženo povećanje od 102 odsto - kaže Danijela Ćapin, portparol Republičke uprave za igre na sreću.

Prihodi po osnovu naknada i poreza od priređivanja igara na sreću, zabavnih i nagradnih igara svake godine se povećavaju.

- Ukupan prihod ostvaren od priređivanja igara na sreću, zabavnih i nagradnih igara u 2016. iznosio je 22,5 miliona KM.

Od toga je ostvareni prihod od naknada za priređivanje kladioničkih igara iznosio 9,7 miliona KM ili 11,76 odsto više u odnosu na prethodnu godinu - navodi Ćapin.

Međutim otvaranje kladionica nije nimalo jednostavno, jer po Zakonu o igrama na sreću RS da bi neko pravno lice dobilo licencu za priređivanje kladionički igara mora da ima minimalni kapital od pola miliona KM.

Manja ulaganja su potrebna za kafane kojih je u Banjaluci registrovano oko 1.000, duplo više nego pre 10 godina.

Statistički podaci pokazuju da se promet u ugostiteljstvu svake godine povećava, a pored kafana i kladionica, apoteke su nezaobilazne.

Ognjen Đukić, programski direktor Centra za istraživanje i studije “Gea” Banjaluka kaže da je pokretanje ovih poslova direktna posledica novih potrošačkih navika razvijenih u našem društvu.

(Blic)