Analiza: Lice i naličije Džona Ruiza - beskonačan kredit zarad evrogola!

Crvena zvezda i dalje čeka Kostarikanca, iako na njegovoj poziciji ima, na primer, Luku Adžića.

Fudbal 14.03.2017 | 23:10 Ne radi se o zlim strancima nesposobnima da naprave razliku, niti o temi koja je eksalirala posle 153. večitog derbija o tome kako je igrački kadar Crvene zvezde bespotrebno nakracan legionarima. Radi se o beskonačnom kreditu. Kad pogledate statistiku reći ćete da ima značajan doprinos u ovogodišnjim rezultatima crveno-belih. Postigao je šest golova, drugi je strelac tima, ali...

Crvena zvezda i dalje čeka Džona Ruiza.

Letos, uoči evropskih kvalifikacija govorilo se da je nekadašnji član Dnjepra, nespreman i da je to cena koju je rukovodstvo crveno-belih moralo da plati. Hedonistički stomačić govorio je da će pridošlica iz Ukrajine biti neupotrebljiv u period sezone kada se lome evropske ambicije.

Tada se čekalo da se Džon Ruiz adekvatno spremi kako bi Crvena zvezda na krilima njegove brzine poletela... I zaista je delovalo da je profil fudbalera koga valja sačekati. Samo što je u međuvremenu nastao ozbiljan problem. Zvezda i dalje čeka Džona Ruiza... Jeste, kišno veče na Marakani protiv Javora Kostarikanac je učinio posebnim, jer je u 83. minutu savio otrovnu „kiflu“ koja je završila u daljem uglu odličnog golmana Ivanjičana Vladana Đogatovića. Lepo će to biti za oko još 24 sata, ali koliko će od toga biti koristi kada se u maju bude podvlačila crta.

I dalje Džon Ruiz kuburi sa fizičkom spremom, ali navijačima najviše bode činjenica da on ima vrlo mali, gotovo nikakav uticaj na igru Crvene zvezde. Posebno u utakmicama koje nešto znače: dva derbija oblikovala su Džona Ruiza u taktičkog vojnika kome je jedan od najvećih kvaliteta navika da pomaže beku Dušanu Anđelkoviću. Bilo je takvih utakmica još, kada se apostrofirala Ruizova posvećenost, ali... Takvi igrači se ne kupuju, takvi igrači moraju da se stvore minimalnim ulaganjima. Uostalom, pojedini članovi sportskog sektora Crvene zvedde počeli su da se šale rečima da je Ruiz samo brz kada trči u nazad, odnosno kada ne napada protivnički gol.

Možda ne shvata, ili mu to niko nije objasnio, tek Džon Ruiz je prema percepciji odgovornih sa Marakane trebalo da odglumi bar deo poteza Aleksandra Kataija. Od toga gotovo da nismo videli ništa, osim što je Kostarikanac otvarao mečeve protiv Napretka i Vojvodine. Suviše malo uzimajući u obzir minutažu. Ovog proleća odigrao je svih pet prvenstvenih mečeva i beskonačan kredit vratio u sudaru sa Javorom. I to u trenucima kada je sve bilo rešeno.

Dotad je predstavljao parodiju ozbiljnog krila. Bezopasan u situacijama jedan na jedan, nesiguran u prostim pasovima, nevidljiv u završnici i popunjavanju suparničkog peterca, nespreman da preuzme odgovornost. Jedno veliko - ništa. Reklo bi se da Džon Ruiz za sve instance u Ljutice Bogdana predstavlja ozbiljnu kocku. Tačno je da je 100 posto u vlasništvu Crvene zvezde, da je rođen 1994. i da je kao takav vrlo vrlo podoban za prodaju. Tim pre što brzinu kao adut niko ne može da mu oduzme.

Međutum, sve nabrojano je otprilike Luka Adžić.

Isto tako Slavoljub Srnić je važio za specijalca defanzivce koji jenedovoljno pripremeljen da napravi razliku u poslednjoj trećini terena.

Crvenoj zvezdi su potrebna krila koja gaze rivala, situaciju jedan na jedan vide kao zicer za demonstiranje sile. Strelcu trećeg gola protiv Javora se gleda kroz prste, pitanje je samo hoće li Džon Ruiz progledati kroz prste Crvenoj zvezdi.

Posebno, jer je pripreme na Kipru odradio blago nervozan, pa su morali vaspitnim merama da ga disciplinuju „džombe“ svlačionice. Možda je sve to Ruizova iluzija da Crvena zvezda za njega predstavlja samo usputnu stanicu, odnosno da zaslužuje finansijski moćniji i sređeniji klub. Kako bilo, odlaskom Babunskog, Ibanjeza i Uga Vijeire, Kostarikanac je izgubio „kompanjerose“. Delovao je, a i dalje deluje kao jedinka. Posebno, na terenu, jer nije imao saradnju sa Anđelkovićem, kao što na drugoj straniPlavšić ima sa Markom Petkovićem. Uglavnom, pokazivao je naličije karaktera i kvaliteta koju mu stoji u CV-u.

Njegove brze noge na delu videlo smo samo kada mu je Ričmond Boaći idealno ostavio loptu, ili jesenas protiv Vojvodine kada je poobarao kao kegle Planića i Kovačevića. Suviše mali prosek za toliko plaćenog igrača (nezavnično ima 340.000 evra po godini).

Adžić je na vratima, a Srnić van kadra... Možda će se i Džonu Ruizu istrošiti kredit.

Izvor: mozzartsport