"Niko ne čini ništa povodom trenera silovatelja"!

Nekadašnji član mlađih kategorija Piterboroa razočaran je ponašanjem kluba, pošto je otkrio da ga je trener seksualno zlostavljao.

Fudbal 12.02.2017 | 12:00 Posle zatišja o velikom skandalu u engleskom fudbalu, koji je pre nekoliko meseci potresao čitav svet, bivši fudbaler, koji je želeo da ostane anoniman, izrazio je razočaranje jer se slučaj nije pomerio sa “mrtve tačke”.

On je pre četiri godine priznao da ga je trener Bob Higins zlostavljao, ali se od tada ništa konkretno nije dogodilo. Član kluba bio je devedesetih godina prošlog veka kada je postao žrtva trenera koji se sada suočava sa brojnim optužbama.

Obratio se čelnicima Piterboroa, napisao pismo koje je prosleđeno policiji i Fudbalskoj asocijaciji Engleske (FA), i na tome je ostalo. Nikakva akcija protiv Higinsa nije preuzeta, a on je demantovao navode da je zlostavljao dečake.

Momak koji je u engleskim medijima predstavljen kao Džon (nije njegovo parvo ime), priznao je u prvom obraćanju da se suočava sa mentalnim problemima zbog svega što je proživeo.

“Ljut sam jer se od 2013. godine, kada sam izašao sa tom pričom, ništa nije dogodilo. Osećam se razoreno. Nije bilo izvinjenja kluba, a u policiji su rekli da ne mogu da urade ništa”, rekao je, otkrivši da je mesec dana proveo na klinici koju je osnovao legendarni fudbaler Arsenala Toni Adams i da i dalje koristi antidepresive.

Džon se kao školarac upisao u Piterboro, nakon što je prošao probu i želeo je da trenira u tom klubu jer je živeo na severu Engleske.

U oktobru 1994. godine, kada je nastupao za U-16 ekipu, rekao je svojim saigračima da će nedelju dana provesti u Hempširu, u kampu koji je vodio Higins.

“Bio je super trener, imao je neku auru. Mislio sam da je neverovatno što imam priliku da radim sa njim”.

Higins je prethodno radio sa Alanom Širerom i Matom le Tisijeom, koji je otkrio da ga je, tokom godina u mlađim kategorijama Sautemptona, Bob nekoliko puta golog masirao na svom krevetu.

Tokom boravka u kampu trener je pokušavao da isprovocira dečake da testiraju svoje stavove. Džon se prisetio ga je Higins gazio po međunožju dok je radio trbušnjake i nazivao ga ‘mekušscem’. Pretvarao se da igračima pokazuje nešto u daljini, a onda ih iznenađujuće udarao u lice dok ne gledaju. Igrači su bili terani da se međusobno tuku.

Igrač je zaradio mesto u juniorkom timu i u maju 1995. Bob je došao na mesto trenera. Posle nekoliko nedelja trenerskog režima, dečaci su dobili slobodan vikend i Džon je pomislio da će imati priliku da vidi roditelje.

“Trčiš mamici i tatici, zar ne? Nikada nećeš postati fudbaler ako budeš trčao kući”, poručio mu je Higins da treba sa njim da ode u Sautempton na dodatne treninge. U sledećih šest meseci Džon je samo jednom otišao kući.

Ostajao je u kući saigrača iz Hempšira, ali je većinu vremena provodio sa Higinsom i njegovom ženom. Jednom prilikom mu je rekao da u svom životu ima pet važnih osoba i da je Džon jedna od njih. Imao je običaj da ga mazi uz rečenicu: “Tvoji mama i tata ne treba da brinu, ja ću biti tvoj tata”.

Kada su bili razdvojeni, razgovarali su gotovo svakoga dana, a kada je došao na korak od nastupa za U-17 reprezentaciju Engleske, Higinsovo ponašanje postalo je uznemirujuće.

Često je sedeo u kućnoj stolici dok je igrače smestio blizu stopala. Jednom prilikom je, prema Džonovom priznanju, stopalom trljao njegov penis.

“Osećao sam se neprijatno i uplašeno. Bio sam osramoćen i zbunjen”.

Istog dana desio se novi incident jer je, sada 63-godišnji penzioner, mislio da će učiniti sve kako bi došao do profesionalnog ugovora.

“Verovatno bi mi ‘popušio k****c’, zar ne?”. Džon nije odgovorio, ali je trener momentalno insistirao na maženju.

“Imao je običaj da me pogleda u oči, osećao sam da me taj čovek stvarno voli. I dalje mislim tako, obožavao me je. Seo bi mi u krilo i mazio me. Govorio mi je da ću biti buduća zvezda. Plakao bih, sve što sam želeo da igram fudbal i otplatim sahranu svojih roditelja. Bio sam veoma ranjiv momak, uradio bih sve što je bilo potrebno da postanem fudbaler. Mora da se osećao kao bog u tim trenucima”.

Higins je bio religiozan i ‘krstio’ je igrače tako što ih je terao da se po dvojica kupaju u istoj kadi, a koliko je snažan njegov uticaj bio na druge, svedoči i primer kada su počele prve optužbe za zlostavljanje.

“Pomislio sam kako to mogu da mu urade, iako je on to radio meni. Bio sam do vrata u tome, pod njegovim ‘činima’ i potpuno ispranog mozga. Moć koju je imao nada mnom bila je zastrašujuća. Upijao sam svaku njegovu reč”, priznao je, ali je reakcija kluba dvadeset godina kasnije bila sramotna.

“Priznao sam šta mi se desilo, nadao sam se da će nešto uraditi, kao i da će drugi da izađu iz senke kada policija bude reagovala. Ništa se nije desilo, u klubu su rekli da je sve prosleđeno policiji i na tome je ostalo. Niko se iz Piterboroa nije izvinio, a i činilo se da nisu previše potreseni”.

Izvor: B92