Ovdje su rođeni Šantić, Ćorović i...

Selo Borci blizu Boračkoj jezera, dvadesetak kilometara od Konjica, čuveno je nadaleko po svojim nekadašnjim meštanima.

Bosna i Hercegovina 25.01.2017 | 10:00 U njemu su živeli i stvarali pisci Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović, slikar i poslednji bogumil Lazar Drljača, državnici Austro-Ugarske monarhije i bivše Jugoslavije. 
 
Ima jedna kuća zove se upravo „Šantića vila“, sagrađena 1902. godine. Srušena, pa opet obnovljena, pa pretvorena u partizansku bolnicu, pa opet srušena i zapaljena... Danas je obrasla u šipražje. Lepo selo s pogledom na vrhove planine Prenj i Boračko jezero danas je utočište i krdu od 27 bosanskih brdskih konja.



Dosta je interesantnih priča u Borcima i ova s krdom konja jedna je od njih te glavni razlog naše posete. To su konji Mumina Maksumića. Njegovi sinovi nisu dali da se konji uklone i rasprodaju, ali ih više niko ne koristi za poslove.

Oni su pušteni da u krdu lutaju vrletima. A, kada dođu zima i sneg, oni se spuste u selo. I tada im seno i žito osigura Elvir Zulić. Reporteri „Dnevnog avaza“ posetili su ovo mesto. Baka Bega Fišić njihova je prva sagovornica.

"Imate vi, sine, konja i dolje u gradu, ne znam što ste dolazili ovde da slikate konje", govori baka Bega kroz smeh, odgovarajući na pitanje gde su Maskumićevi konji.

Pojavili su se na jednom proplanku iza kuća. Okupirani su ispašom na jednom delu gde je snežni pokrivač tanji i ne primećuju nikoga. Vođa krda, pastuh kojeg je Mumin Maksumić najviše voleo, prišao je automobilu ekipe Avaza.

"Osetio je so na automobilu pa mu je to sad interesantno", govori Zulić.



Kaže da je velika želja gazde Mumina bila da se konji ne prodaju, nego da ih čuvaju.

"On bi dođi u košulji 'Versaće' i najnovijem odelu, uđe među konje i sedi, razgovara s njima, a oni ga pozorno slušaju", govori Zulić.

U kafani „za vlastite potrebe“ zatekli su radne, ali vesele ljude. Među njima je i Avdo Jugović. Čoban i veterinarski tehničar. Čuvao ovce na Bjelašnici, a sada promenio profesiju. Seče drva i prodaje.

"Najteže je biti čoban. To ko nije radio, nema pojma koliko je to teško. Ovca hoće svoje, ode u planinu. Znao sam celu planinu preći za dan hodajući za ovcama", govori Jugović.

Oduševljenje slikom

Na zidu slika Josipa Broza Tita. U ovakvim mestima sve ima svoju priču. Pa tako i ova slika najvećeg državnika s ovih prostora.

Došao jedan iz Nemačke, krenuo tako da obilazi ova mesta, sela. Bio bogat čovek. I ulazi jedan dan u kafanu i odmah kaže konobaru: „Daj duplo kafani šta pije i daj Titi šta će“.



"Mi se malo zgledasmo, ali uredno naspemo Titu duplu lozu. I tako priča po priča, njegovo oduševljenje slikom Tite na zidu bilo je neprocenjivo. Svi smo se ponapijali, i Tito 'popio' litar i po loze", pričaju gosti u kafani kod gazdarice Remze.

Šta je konobar rekao Izetbegoviću

Kad su se počele pripovedati anegdote, dođe na red i priča o konobaru Muharemu iz Konjica i Aliji Izetbegoviću, prvom predsedniku Predsedništva RBiH.

"Došao Alija u Konjic i ko će ga služiti nego najstariji konobar Muharem. I hoće predsednik jedan jogurt, odnese Muharem. Malo prošlo, traži još jogurta. I Muharem, kakav je narodski čovek i bio, kaže predsedniku Izetbegoviću: 'Šta je, predsedniče, šta će Vam toliki jogurt, da niste mahmurni?' To se u ovom gradiću i danas pripoveda", kažu u šali kafandžije u Borcima.

Izvor/foto: Avaz