KAN - GRUPA C: Novi Slonovi, pobesneli Leopardi, Maroko sa čarobnjakom i “fudbaler” Adebajor!

Šampion ima novu generaciju koja hoće da postane dinastija, DR Kongo je nagazna mina, Lavovi Atlasa su ostali bez nosilaca igre, a Togo može je unapred otpisan.

Fudbal 14.01.2017 | 14:30 Po mnogima, ovo je grupa smrti iako nema tako dve snažne ekipe kao što su Alžir i Senegal u grupi B. Ovde je konkurencija najizjednačenija jer sve četiri ekipe gaje ozbiljne nade za prolaz u četvrtfinale. Uostalom, u ovoj grupi je aktuelni vladar Obala Slonovače. Tu je i DR Kongo koji mnogo vide kao favorita iz senke, Maroko sa čudesnim selektorom Ervom Renarom i Togo predvođen svojom ikonom Emanuelom Adebajorom.

OBALA SLONOVAČE - IMAJU SVE!

Kada su bili prvi favoriti, kada su imali najjači tim u Africi i kada ih je predvodio DidijeDrogba, pratili su ih maleri i nisu uspevali da osvoje titulu. A trebalo je da ih osvoje nekoliko… Kada se povukao Drogba i kada je došla smena generacija, Slonovi su pomalo neočekivano pre dve godine konačno bacili Afriku pod noge. Od tada se mnogo toga promenilo…

Nema Drogbe, ali nema ni Jaje i Koloa Ture, nema Zokore, Ebuea, Romarika, golmana Berija... Nema ni selektora Renara koji ih je vodio do titule. U prilog tome idu i rezultati u kvalifikacijama kada su se provukli sa samo jednom pobedom u četiri meča.

Međutim, stasale su neke nove snage. Džonatan Kođija je najskuplji igrač u istoriji Čempionšipa i čovek koji postiže golove iz svih mogućih pozicija, a oni su često spektakularni! Slonovi su dobili i fantastično pojačanje pošto se Vilfrid Zaha odlučio da uzme njihovo državljanstvo. Ne treba trošiti reči koliko će im takav igrač značiti. Pogotovo što Žervinjo preskače prvenstvo zbog povrede.

Odbrana je najjača u Africi sa Erikom Baijem, komandantom Mančester Junajteda, sjajnim Laminom Koneom iz Sanderlenda i Seržom Orijeom iz Pari Sen Žermena. Na levom beku je Adama Traore iz Bazela kao najslabija karika jer previše “visi u napadu”. Golman Gbou je “jedinica” afričkog klupskog prvaka Mazembea.

A onda vezni red. U njemu otkriće Serije A, mladi Frank Kesi iz Atalante kojeg jure Čelsi, Liverpul, Juventus i još mnogi veliki klubovi. Zatim, neumorni kapiten Serej Dije, ŠeikDukure iz Meca, te kreativni Maks Gradel iz Bornmuta. Uz pomenute Kođiju i Zahu, u napadu su još neuništivi Salomon Kalu, Vilfred Boni koji nije u nekadašnjoj formi i supertalentovano krilo Nikola Pepe iz Anžea koji može da bude oktriće šampionata.

Obala Slonovače ima sve. Selektor Mišel Djusije ima mnogo iskustva u afričkom fudbalu, radio je u Beninu, Gvineji… Ali i ranijih godina su imali “sve” ,pa su završavali u suzama. Titulu imaju, ali da bi postali dinastija, moraju da vežu još jednu. Kvalitet za to sigurno imaju!

DR KONGO - BEZ BOLASIJA, AFOBEA, KAKUTE, A OPET JAKI!

Imaju dve titule, ali to je bilo pre više od 40 godina i od tada godinama nisu bili bitan faktor u fudbalskoj Africi. Često nisu uspevali ni da se kvalifikuju za KNA. Pre dve godine su napravili iznenađenje plasmanom u polufinale i osvajanjem trećeg mesta, pa stoga sada sanjaju da odu korak dalje. Oni su jedna od reprezentacija koje najbrže napreduju u Africi. Prošlo je vreme kada su svi koji vrede iz ove belgijske kolonije igrali za Belgiju. Sada su u sličnoj koži kao Alžir pre nekoliko godina kada su Alžirci iz Francuske hrlili da igraju za zemlju svojih predaka.

DR Kongo je tačno onaj favorit iz senke koji ne oseća pritisak, a ima kvalitet i veliku ambiciju da iskoči iz proseka i da dokaže da ono treće mesto nije bilo slučajnost. Dobri poznavaoci fudbalskih prilika u Africi tvrde da je ova ekipa “nagazna mina” prvenstva.

I pored toga što su ostali bez prve zvezde Janika Bolasija iz Evertona koji je nedavno pokidao ligamente kolena. Izdao ih je i Benik Afobe iz Bornmuta kojeg su mesecima jurili da prihvati njihovo državljanstvo i kada je to uradio i debitovao, odlučio je pred sam početak takmičenja da se povuče iz nacionalnog tima kako bi se borio za minutažu u klubu.

Ali tu su i dalje neki opasni igrači. Dijumersi Mbokani je vođa tima i jedan od najboljih afričkih napadača. Uz njega u napadu igra sjajni Sedrik Bakambu iz Viljareala koji je nekada u mlađim kategorijama Francuske žario i palio u tandemu sa Grizmanom. Pored tandem Mbokani - Bakambu, tu je i Žeremi Bokila koji se očekuje kao najveće pojačanje Crvene zvezde ove zime. Bokila i jako talentovani Bolingi iz Mazembea su moćne alternative u napadu. Šteta što Gael Kakuta nije dobio zeleno svetlo od FIFA da igra za Leoparde jer je kasno prihvatio njihov poziv…

Odbrana sa Tizeranom, Nsakalom i Mbembom je jedna od boljih u Africi, a možda im samo nedostaje kreacije u veznom redu. Međutim, DR Kongo ne treba strogo gledati kroz imena. Oni su jak kolektiv za šta je najzaslužniji selektor Floran Ibenže koji ih vodi tri godine. Njegova tajna je u radu sa domaćim igračima. DR Kongo ima najjači afrički klub - Mazembe. A Ibenže paralelno sa selektorskim obavlja i klupski posao kao trener domaćeg kluba Vita.

Pažljivo motri na razvoj domaćih igrača i sprema ih za reprezentaciju. Zahvaljujući njemu i njegovoj strategiji DR Kongo je prošlog februara postao prvak na Šampionatu Afrike, takmičenju na kojem za reprezentacije igraju samo fudbaleri iz domaćih klubova.  Što znači da Leopardi imaju ozbiljan arsenal tajnog oružja iz domaćeg pogona…

Iz tabora ove reprezentacije stižu vrlo hrabre izajve da napadaju titulu, da se nikoga ne boje i da će ovo biti njihovo takmičenje.

MAROKO - ČAROBNJAK ZASUT MALERIMA

Maroko je po kvalitetu za klasu ispod Obale Slonovače i DR Konga, ali ima nešto što nema nijedna druga reprezentacija. Čoveka koji je strah i trepet na Crnom kontinentu. Selektora Erva Renara!

Ovaj čovek je čarobnjak! Pre desetak godina je radio kao đubretar u Francuskoj, a danas je najcenjeniji stručnjak u Africi. Osvojio je dva od prethodna tri Kupa afriučkih nacija, a u oba slučaja je napravio čudo. Prvo kada je sa autsajderima iz Zambije pokorio Afriku 2012. godine i napravio senzaciju, a onda i pre dve godine kada je zvezde iz Obale Slonovače ubedio da nisu gubitnici, promenio im mentalni sklop i učinio ih šampionima. Zbog toga Maroko nije žalio para da ga dovede kako bi ova reprezentacija opet došla u vrh afričkog fudbala.

Mnogo razočaravajućih izdanja su priredili Marokanci svojim navijačima prethodnih godina. Od 2004. godine kada su igrali finale, nijednom nisu prošli grupu. A nije da nisu imali kvalitet za to…

Renar je odmah uspeo da promeni stvari. Igrači i nacija su počeli da mu veruju. Počeli su sami sebi da veruju. Maroko je igrao sjajan fudbal u kvalifikacijama i u 11 utakmica primio samo dva gola. Odbrana je ključ, a u njoj komanduje prva zvezda tima i Juventusov štoper Medi Benatija.

Međutim, problem su povrede koji su izranjavale tim Maroka uoči turnira u Gabonu. Otpao je najbolji igrač Sofijan Bufal koji je najskuplje pojačanje u istoriji Sautemptona. Otpao je i Junes Belanda koji se preporodio u Nici i jedan je od najboljih igrača francuske Lige 1. A na kraju je otpao i Nordin Amrabat iz Votforda. Povredili su se još Tanane i Elahmad. Dakle, trojica najkreativnijih ofanzivaca plus još dvojica solidnih igrača. I povrh svega toga, Renar ne želi da zove sjajnog Hakim Zijeha iz Ajaksa. Razlog je nedisciplina. Iako mu tim vapi za igračem poput Zijeha, stavio je pravila i atmosferu na prvo mesto i ne dozvoljava da ga maleri obore na kolena.

Međutim, niko ga ne pritiska da zove Zijeha. Svi mu veruju. I to je ključ Maroka. zajednički duh i poverenje kojih nije bilo prethodnih godina. Tu su igrači poput Karsele Gonazelsa, Da Koste, Busufe, Dirara, El Arabija… Maroko ima čime da zapreti.

TOGO - ADEBAJOR I ŠTA JOŠ?

Togo je totalni autsajder. Prošli su kvalifikacije kroz iglene uši kao jedna od dve najbolje drugoplasirane reprezentacije. Neće biti favoriti ni u jednom od tri meča, a nemaju ni mnogo oružja kojima mogu da iznenade. U poslednjih 16 godina su dobili tek jedan meč u grupnoj fazi. I tada su uspeli da se plasiraju u četvrtfinale. Nešto slično ovoga puta bi bila senzacija. Ali tanke su im šanse…

Lična karta reprezentacije Toga je njihov najbolji igrač svih vremena Emanuel Adebajor. On će opet predvoditi reprezentaciju, ali ni on više nije neki jak adut. Bez kluba je već pola godine, ne igra takmičarske mečeve, uglavnom se zezao prethodnih meseci sa prijateljima i povremeno bi šutirao loptu. On je bliže statusu fudbalskog penzionera nego aktivnog fudbalera. Ali i takav mnogo znači za Togo.

Kvalitet ove reprezentacije je to što je čine dugogodišnji prijatelji i što imaju veliko iskustvo zajedničkog igranja. Adebajor, Akakpo, Mama, Romao, Bukari, Ajita, Agasa… Sve su to momci koji dugo igraju zajedno i dobro se slažu. Plus, tu je i opasno krilo SeržGakpe iz Đenove. Ali problem je i što ta grupa često ume da razori svlačionicu. Teško prihvataju mlade saigrače, uvek varniči na relaciji sa Savezom oko para, a Adebajorovomegu moraju svi da podilaze…

To bi trebalo da reši Klod Leroj, francuski globtroter koji godinama radi po Africi i na ovom turniru će postati rekorder Kupa afričkih nacija, pošto će mu ovo biti deveto učešće. Do sada je pravio uspehe sa Kamerunom, Ganom, Senegalom, ima i jedan šampionski pehar… Njegovo iskustvo bi moglo da kanališe svlačionicu u pravom smeru, a u Adebajoru da pukne neka iskra želje da dokaže koliko je opasan napadač.

Bio? Ili je i dalje?

Izvor: mozzartsport