Kako su ruski carevi slavili Božić

Uoči Božića „Ruska reč“ se priseća kako se pojavila tradicija obeležavanja ovog praznika u carskoj porodici Romanov i šta su oni poklanjali jedni drugima.

Svijet 05.01.2017 | 19:02 Tradicija proslave Božića kod kuće sa jelkom i poklonima, pojavila se na ruskom dvoru za vreme cara Nikolaja I zahvaljujući njegovoj supruzi Aleksandri Fjodorovnoj, koja je pre udaje bila princeza Šarlota. Takvi porodični praznici podsećali su je na rodnu Prusku.

Jelka je pripremana na Badnje veče 24. decembra (po starom stilu), odmah posle bdenija u crkvi, i postavljana je u Koncertnoj dvorani ili Rotondi Zimskog dvorca. Za svakog člana porodice kićena je posebna jelka pored koje je stajao sto sa belim stolnjakom i poklonima na njemu.

„Uvek su nas najpre okupljali u unutrašnjim odajama Njenog Veličanstva“, pisala je dvorska dama, baronesa Marija Frederiks.

„Tamo, ispred zatvorenih vrata <…> borila su se i gurala sva deca, uključujući i carsku decu, ko će prvi ući u salu sa poklonima. Carica je odlazila pre ostalih da još jednom pregleda sve stolove, a nama je jako lupalo srce od radosti, znatiželje i iščekivanja. Iznenada bi se začulo zvono, vrata su se otvarala i mi smo utrčavali sa vikom i galamom u dvoranu osvetljenu hiljadama sveća. Carica je sama svakoga vodila do označenog stola i davala poklone“.


„Božić u ruskoj carskoj porodici", slika u akvarel tehnici velike kneginje Olge Aleksandrovne
 
Božićne jelke su kićene i posle smrti Nikolaja I, samo se menjalo mesto proslave. Za vreme Aleksandra II to je najčešće bila Zlatna gostinska odaja Zimskog dvorca, dok je njegov sin Aleksandar III radije proslavljao Božić u Gatčinskom dvorcu, gde su jelke kićene u Žutoj i Grimiznoj gostinskoj odaji, a za vreme cara Nikolaja II Božić kao porodični praznik proslavljan je u Aleksandrovskom dvorcu u Carskom Selu.

Samo jedno se nije menjalo – deca su uvek sa nepodnošljivim nestrpljenjem čekala ispred zatvorenih vrata, kao što je opisano u uspomenama ćerke Aleksandra III, velike kneginje Olge Aleksandrovne:

„Ručali smo u sobi pored dvorane za bankete. Vrata dvorane bila su zatvorena, a ispred njih su stražarili kozaci iz Konvoja. <…> Svi mi <…> čekali smo samo jedno – kada će već jednom ukloniti sa stola dezert koji nikoga ne zanima i kada će roditelji ustati od stola i uputiti se u dvoranu za bankete. Ali i deca i svi ostali morali su da čekaju dok imperator ne zazvoni u zvonce, i odmah su zaboravljali bonton i uglađenost, i jurišali su na vrata dvorane za bankete. Vrata bi se širom otvorila i mi bismo se našli u čarobnom carstvu“.

Dvorana je zaista podsećala na čarobnu šumu. U njoj je bilo šest jelki za članove porodice i daleko više za rođake i poslugu. Sve one su bile okićene upaljenim svećama, pozlaćenim i posrebrenim voćem i igračkama.



„Božić u ruskoj carskoj porodici", slika u akvarel tehnici velike kneginje Olge Aleksandrovne
 
Carski pokloni

Poklone za dvorske jelke su dostavljali peterburški poslastičari. Njihovi „novogodišnji paketići“ teško da mogu zadiviti današnjeg školarca. Na primer, 1880. godine svaki paketić je sadržao dva zamotuljka slatkiša („francusko iznenađenje“ i „bombone“), dve mandarine i dve jabuke. Veliki knezovi su uz sve to dobijali još i kutiju suvih šljiva, a imperator Aleksandar II sanduk kajsija.

Ali naravno, najvažniji pokloni su bili oni koje su članovi carske porodice poklanjali jedni drugima.

Car i carica su se trudili da stimulišu talente svoje dece: veliki knez Mihail Nikolajevič bio je najmlađi u porodici cara Nikolaja I, i jednom je za Božić dobio violončelo – instrument o kome je sanjao i želeo da nauči na njemu da svira, a njegova sestra Olga je 1843. godine dobila na poklon „čudesan klavir firme Virt“.

Deca su kupovala roditeljima poklone za sopstveni džeparac, ili su sama nešto pravila.

„Poklon koji sam ja uvek poklanjala tati bio je delo mojih ruku. To su bile mekane crvene papuče ukrašene belim krstićima. Tako sam volela da vidim kako ih on nosi!“, pisala je u svojim uspomenama velika kneginjica Olga Aleksandrovna o svome poklonu caru Aleksandru III.

Najekstravagantniji poklon je verovatno revolver 38 Smith & Wesson sa kuburom i 100 metaka koji je Aleksandar III dobio od carice Marije Fjodorovne. Doduše, to je bilo u decembru 1881. godine, u vreme velikih nereda. Tada je prošlo nepunih devet meseci otkako je u samom centru Peterburga ubijen Aleksandar II.

Možda je upravo iz tog razloga carica tada svojim sinovima, Nikolaju i Georgiju poklonila po jedan odličan engleski nož.

A najoriginalniji poklon je od svoje porodice dobila velika kneginjica Aleksandra Nikolajevna na Božić 1843. godine. Kada je ušla u Koncertnu dvoranu Zimskog dvorca videla je tamo privezanog za jelku svog verenika, princa Fridriha Vilhelma fon Hesen-Kasela sa kojim je već pola godine bila verena. Princ je doputovao u Peterburg dan ranije (svadba je bila planirana za januar), ali je njegov dolazak čuvan u tajnosti.



„Božić u ruskoj carskoj porodici", slika u akvarel tehnici velike kneginje Olge Aleksandrovne

Dobrotvorne jelke

Carska porodica Romanov nije zaboravljala ni svoje podanike. Nikolaj I je organizovao božićnu lutriju za dvorske dame, domaće učitelje, dadilje, sluge i ostale koji su živeli u dvorcu. Svako od njih je izvlačio iz špila jednu kartu, zatim je imperator redom naglas govorio ko je izvukao koju kartu, i taj bi iz caričinih ruku dobijao na poklon: vazu, lampu ili servis od porcelana.

Carska porodica je 1866. godine prvi put u Aničkovom dvorcu priredila božićnu proslavu za stotinu siromašne dece. Svako je na poklon dobio bundu, obuću, toplo odelo, rublje ili haljinu, a posle gozbe je carević Aleksandar (budući Aleksandar III) naredio da se obori jelka kako bi deca mogla sama da izaberu koju će igračku odneti kući.

Od tada su svake godine kićene dvorske jelke za siromašnu decu, a „predstavničke obaveze“ carske porodice za vreme praznika postajale su sve veće. Tako je car Nikolaj II 1907. godine posetio šest božićnih proslava u Carskom Selu – u bolnicama, školi i kasarnama. Evo kako o jednom od tih praznika u svojoj knjizi „Poslednje godine imperatorskog dvora u Carskom Selu“ piše načelnik imperatorskog dvorskog obezbeđenja Aleksandar Spiridonovič:

„U centru jahaonice postavljen je podijum sa ogromnom jelkom, visokom do same tavanice i ukrašenom hiljadama elektirčnih lampica. <…> Tačno u dva časa je doputova imperator sa svom svojom decom i Velikom Kneginjom Olgom Aleksandrovnom. <…> Vojnici su redom prilazili stolu sa poklonima i nasumice izvlačili papiriće sa napisanim brojevima.

Velike kneginjice, carević i oficiri su nalazili poklone sa istim tim brojevima i donosili Olgi Aleksandrovnoj koja ih je predavala dobitnicima. <…> Carević se posebno radova deljenju poklona. Naročito je bio srećan kada bi neko izvukao budilnik. Oficiri su tada navijali budilnike i oni su zvonili, a mali carević se tome mnogo radovao“.

Izvor: Ruska reč
Foto: Ilustracija: Aleksej Černišov