Hapšenja u IRB-u prepolovila kredite

Investiciono-razvojna banka (IRB) Republike Srpske odobrila je u 2016. godini svega 66,5 miliona KM kredita, što je skoro duplo manje nego godinu ranije.

Republika Srpska 03.01.2017 | 22:55 Ovako drastičnom padu kreditne aktivnosti IRB-a, prema ocjeni ekonomista, doprinio je pad kupovne moći, ukidanje direktnih plasmana, ali i niz negativnih stvari koje su se dešavale oko IRB-a u prošloj godini, kao što je hapšenje direktorice Snežane Vujnić.

Investiciono-razvojna banka je u prošloj godini odobrila 599 kredita u iznosu od 66,5 miliona KM, dok je godinu ranije odobrila 847 kredita ukupne vrijednosti 123,4 miliona KM.

Polovina odobrenih kredita u prošloj godini odnosi se na stambene, iz linije za preduzetnike i preduzeća odobreno je 14 miliona KM, a 10,6 miliona KM iz kreditne linje „Zajmovi za pravna lica koja odredi Vlada RS“, koja je odlukom Vlade RS ukinuta u decembru 2015., a za kredite koji su lani odobreni ranije su podneseni zahtjevi.

S druge strane, u 2015. najviše kredita, u iznosu od skoro 70 miliona KM, odobreno je bez finansijskog posrednika, odnosno direktno putem IRB-a.


Ekonomisti: IRB sada opreznije odobrava kredite

Ekonomski analitičar Zoran Palović rekao je za CAPITAL da su istrage u IRB-u i hapšenje direktorice doprinijeli manjoj aktivnosti samih radnika IRB-a, ali i većoj opreznosti.

„Kad god se desi neka turbulencija u finansijskim institucijama onda je opreznost dva puta veća nego prije toga. Činjenica je da kreditni odbori tada stvari posmatraju mnogo pažljivije, jer niko ne želi da dođe u problem jer je previše lako odobrio kredit. Drugi dio problema je vezan za činjenicu da nema privredne aktivnosti, a da ni građani ne mogu dobiti toliki kredit kojim bi mogli kupiti stan u Banjaluci čije cijene se kreću oko 2.500 KM, pa i više“, kazao je Pavlović.

Član Udruženja ekonomista RS „SWOT“ Predrag Duduković ističe da je problem pad kupovne moći građana i nedostatak privredne aktivnosti. Pored ta dva faktora, na pad kreditne aktivnosti, prema njegovim riječima, uticalo je i ukidanje direktnih plasmana, ali u manjoj mjeri.

„Kupovna moć stanovništva se smanjila. Sve je manje onih koji ispunjavaju uslove za dobijanje kredita. Ista situacija je i sa privredom. Nema investicija u privredi i nema zainteresovanih za kredite“, rekao je Duduković.

Najviše kredita plasirano preko Nove banke

Najviše kredita IRB je u prošloj godini odobrila preko Nove banke i to 22,8 miliona KM, zatim preko Sberbank 10,2 miliona KM,  te NLB banke 9,6 miliona KM kredita.


IRB je ranijih godina značajne iznose plasirala i preko propalih Bobar banke i Banke Srpske.

Prema podacima koji su objavljeni na sajtu IRB-a, preko Banke Srpske do sada je ukupno plasirano 85,3 miliona maraka, dok je putem Bobar banke u proteklim godinama plasirano 43,7 miliona maraka.

Vlada RS je krajem 2015. godine ukinula linije „Zajmovi za pravna lica koja odredi Vlada RS“ i „Zajmovi za poljoprivredu i industriju prerade poljoprivrednih proizvoda“.

Osim toga, Vlada RS je, na zahtjev MMF-a, početkom aprila prošle ukinula veliki Kreditni odbor IRB-a u kojem su se nalazili premijer Srpske, dva ministra i njihovi savjetnici. Veliki Kreditni odbor je odlučivao o kreditima IRB-a većim od 500.000 KM.

Izvor: CAPITAL