Džon Ruiz otvoreno - o djetinjstvu, Zvezdi, Beogradu, Srbiji, ugovoru sa Barselonom...

Upoznajte jednog od najboljih Zvezdinih stranaca...

Fudbal 27.11.2016 | 23:30 Kostarikanac Džon Ruiz po mnogim ocenama najbolji je stranac angažovan proteklog leta od strane Crvene zvezde i možda jedini koji zaslužuje da ostane na Marakani! Kao podršku takvim utiscima Ruiz je proteklog vikenda "priložio" i pobedonosni gol u derbiju protiv Napretka u Kruševcu. Zbog svega toga na zvaničnom sajtu najtrofejnijeg srpskog kluba smatrali su da je pravi trenutak da zvezdaška javnost malo bolje upozna sa Kostarikancem koji je u opširnom intervjuu govorio o svom detinjstvu, karijeri, Crvenoj zvezdi, Srbiji, ugovoru sa Barselonom koji je držao u rukama...  

"Imao sam lepo detinjstvo, uprkos tome što su mi se roditelji razveli kada sam bio mali uvek su činili sve da se osećam sigurno i voljeno. Sa sedam godina preselio sam se sa majkom u San Hoze, glavni grad Kostarike koji je potpuno drugačiji od mesta u kojem sam rođen. Odrastao sam sa  dva starija brata i sestrom. Kao najmlađe dete u porodici nikad nisam bio razmažen, uvek smo se svi lepo slagali. Prva sećanja koja imam su upravo fudbalske utakmice koje sam igrao sa braćom u dvorištu porodične kuće u Puntarenasu. Moj otac sa velikom strašću govorio nam je o fudbalu i tako nam je preneo ljubav prema ovom sportu", otpočeo je priču Ruiz.

Debi na velikoj fudbalskoj sceni Ruiz je zabeležio 2011. godine...

"Sa 17 godina debitovao sam za Deportivo Saprisu, najbolji klub iz moj zemlje. To je za mene bio pelep osećaj, ali i nešto što sam očekivao. Ceo život posvetio sam fudbalu, naporno sam radio i ništa mi se u životu nije promenilo kada sam potpisao prvi profesionalni ugovor".

Uspešni nastupi u Saprisi preporučili su ga mnogim evropskim klubovima.

"Istina je da su tada evropski velikani želeli da me vide u svojim redovima. U rukama sam držao ugovor koji mi je poslala Barselona. Ipak, smatrao sam da sam premlad da odem tako daleko od svoje kuće i da potpuno promenim stil života. Iz ove perspektive ne mogu da kažem da je to bila loša odluka, imam još mnogo godina u fudbalu dok ne bude došao trenutak da sumiram karijeru. Za sada sam zadovoljan kako se stvari odvijaju. Možda danas žalim što nisam otišao u Barselonu samo zato što bih onda ranije upoznao Davida Babunskog koji mi je u Zvezdi postao dobar prijatelj", našalio se Ruiz. 

Sa 18 godina prelepu zemlju tropske klime zamenio je hladnom Zapadom Evrope...

"To je žrtva koju sam morao da podnesem zbog svog sna. Od malena sam sanjao da postanem što uspešniji u fudbalu i da bih tako nešto dostigao znao sam da moram da se oprobam u najjačim svetskim ligama. Ne žalim nijednog trenutka, za mene je ovo ostvarenje sna. Mnogo sam se promenio kao osoba od kada sam napustio Kostariku. Upoznao sam različite kulture i to je oplemenilo moj život i potpuno mi promenilo pogled na svet. Osim kao osobu, iskustvo iz Evrope, posebno prvih nekoliko meseci u Lilu, promenilo me je i kao fudbalera. Igrao sam i trenirao sa fudbalerima koji trenutno nastupaju za najuspešnije timove u Evropi kao što su Eden Azar, Dimitri Paje, Džo Kol... Morao sam ravnopravno da se borima sa njima i naučio sam da pobeđujem, koliko god da je teško".  

Fudbal u Ruizovoj domovini mnogo se razlikuje od onoga što ga je sačekalo u Evropi.

"U mojoj domovini fudbal je svima velika strast, igra se srcem i lepim i atraktivnim potezima se rešavaju utakmice, nema tu mnogo taktike. U Evropi se mnogo više naglašava takmičarski karakter, zahtevnije je fizički i mnogo se brže igra. Najteže mi je bilo u Francuskoj, primećuje se razlika u odnosu na sve ostale evropske lige u kojima sam nastupao".

I pored finansijski unosnijih ponuda Ruiz je odlučio da od leta 2016. brani boje Crvene zvezde.

"Kada sam završio prošlu sezonu u Dnjepru bio sam fizički odlično pripremljen. Nešto duža pauza je uticala na mene i zato mi je na samom početku Superlige bilo potrebno više vremena da se vratim u formu. Kada sam tek stigao u Zvezdu bilo mi je najbitnije da se što brže uklopim u ekipu i shvatim kakvu viziju tima ima trener Božović. Dosta je razgovarao sa mnom kako bi mi objasnio šta se od mene očekuje. Želeo sam da se što pre nađem na terenu i u tome mi je trener mnogo pomogao".

Iza crveno-belih je 24 utakmice od starta sezone. Neke stvari već mogu da se ocene...

"Prošlo je dovoljno vremena da mogu da se osvrnem na svoj učinak. Nisam nezadovoljan prikazanim, ali naravno da, kao i svako, mogu mnogo bolje. Srećan sam što sam golovima i asistencijama uspeo da doprinesem ekipi. Svaki pogodak mi mnogo znači i daje motiv da i u budućnosti donasim radost navijačima. Na kojim poljima sam se najbolje pokazao je pitanje za trenera, ali znam da moram da poradim na koncentraciji u toku meča i da ne gubim živce tako lako. Što se tiče čitave ekipe u posednjih nekoliko kola ne igramo najatraktivniji fudbal, uglavnom zbog loših terena, ali merilo za svaki tim jesu osvojeni bodovi, a tu smo neprikosnoveni. Veliku sigurnost uliva nam to što smo gotovo bez prekida na prvom mestu i uradićemo sve da do kraja sezone tako i ostane. Odlična smo ekipa, vlada dobra atmosfera na treninzima, u svlačionici, svi se družimo i to je ključ uspeha".

Ruiz kaže da je učio od mnogih velikih igrača, ali idola od malena nije promenio.

"Kao dečaku fudbalski idol bio mi je Ronaldo, Luis Nazario de Lima. Ni danas se ništa nije promenilo, iako sam čak imao prilike da igram sa nekim od najuspešnijih fudbalera današnjice. Ronaldo će za mene ostati neprikosnoven".

Za srpsku prestonicu Džon je čuo zahvaljujući večitom derbiju.

"Pre dolaska o Beogradu sam znao samo da ima odličan, vatreni večiti derbi. Osim fudbala nisam bio mnogo upoznat sa zemljom. Sada mogu da kažem – Beograd je prelep grad! Oduševljen sam njegovim izgledom i dugom istorijom. Sviđa mi se atmosfera koja vlada u gradu, kao i ljudi koji su uvek prijatni. To je sličnost sa Kostarikom, jako fini ljudi koji su uvek spremni da pomognu. Posle šest meseci u Beogradu ne osećam se kao stranac. Jedino me jezik koji ne razumem podseti da nisam kod kuće. I moja porodica i ja smo srećni ovde. Moram da priznam da ne izlazim mnogo. Svaki slobodan trenutak volim da provedem u svom domu sa porodicom i da se posvetim sinu. Pravi sam porodičan čovek koji u svom domu ima sve što mu je potrebno".

Ima Ruiz i jednu zamerku - na jezik. Kaže da mu je preteško da bilo šta nauči...

"Trudim se da učim slušajući saigrače u svlačionici, ali ne ide mi najbolje. Babunski me je naučio neke osnovne reči kao što su „dobar dan“ i „šta radiš“, ali to je sve što znam. Možda je uzrok tome što najviše vremena provodim sa igračima koji takođe govore španski. Najbolje se slažem sa Ugom, Pablom, Davidom. Takođe dosta vremena provodim sa Le Talekom i Donaldom zato što se oni stalno šale i često me nasmeju. Teško mi je da priznam, ali njima srpski mnogo bolje ide", zaključio je Zvezdin Kostarikanac.

Izvor: mozzartsport