Američki izbori i Balkan: Bez promjena!

Američka politika prema Balkanu neće se značajnije menjati posle izbora u SAD, smatraju pojedini analitičari u Vašingtonu, ukazujući, međutim, na razlike između predsedničkih kandidata - Hilari Klinton koja dobro poznaje region i Donalda Trampa koga smatraju nepredvidivim, prenosi danas Radio Glas Amerike.

Region 03.11.2016 | 09:40 Dok jedni ističu da će Klintonova u slučaju izbora, nastaviti da se zalaže za integracije, razvoj demokratije i vladavinu prava u regionu koji dobro poznaje, sagovornici Glasa Amerike su saglasni da je teško predvideti kakva će biti politika republikanskog kandidata Donalda Trampa zbog, kako smatraju, nedoslednosti u njegovim stavovima.

U poslednjih gotovo osam godina, američka administracija, prema mišljenju mnogih, nije bila dovoljno angažovana na Balkanu.

To je, kako smatra bivši američki ambasador pri NATO-u Kurt Volker, inače zagovornik snažnijeg međunarodnog angažmana SAD, samo odraz šire spoljnopolitičke strategije predsednika Baraka Obame - povlačenja sa međunarodne scene.

"Znam da on to ne bi predstavio na taj način, ali ako pogledate Avganistan, Irak, Siriju ili Libiju, videćete smanjenje odgovornosti SAD i fokusiranje na, kako je i sam najavio, izgradnju nacije na unutrašnjem planu. Kad se SAD povuku na taj način, ostaje određeni vakum koji su požurile da ispune najgore snage", kaze Volker.

Analitičar Danijel Server ocenjuje za Glas Amerike da Balkan svakako nije prioritet u Vašingtonu koji očekuje od regiona da sam rešava većinu svojih problema.

"Mi očekujemo da nezavisne, suverene balkanske države same reše 99 odsto svojih problema. Možda postoji jedan odsto na koji Vašington i Brisel mogu da obrate pažnju", ističe Server.

On dodaje da Tramp ima veoma oskudno iskustvo kada je reč o Balkanu.

"Izleda kao da ništa ne zna o Balkanu, a u jednom trenutku se zalagao za upotrebu kopnenih snaga protiv Srbije tokom rata na Kosovu. Znam da u Beogradu, ljudi vide Trampa kao saveznika, ali bi trebalo da se vrate i pogledaju šta je rekao tokom rata na Kosovu", kaže Server.

On takođe podseća na, kako navodi, smešni incident sa lažnim intervjuom u koje se Tramp navodno izvinjava za intervenciju NATO.

"Mislim da je to zaista bio lažan intervju, ali je Tramp toliko nedosledan, da je veoma teško reći kakva bi mu bila politika prema Balkanu“, navodi Server.

Tramp je 1999. godine, u intervjuu američkim medijima, kopnene trupe pomenuo dok je naizgled kritikovao vazdušnu intervenciju NATO-a, zbog koje je na Balkanu podeljeno mišljenje o Hilari Klinton i njenom suprugu, tadašnjem američkom predsedniku Bilu Klintonu. Ratovi su završeni - poručuje Server.

"Ljudi na Balkanu, bez obzira na to da li je rječ o Albancima, Srbima, Crnogorcima, Bošnjacima, Hrvatima, trebalo bi da očekuju pravedniji tretman vlade, na čijem čelu bi bila Hilari Klinton. Da, ona ima neke veze sa Balkanom, zbog intervencija, ali to ne znači da je ona uvek na albanskoj strani ili nešto slično. Ona je na strani demokratije i vladavine prava, koje veoma snažno zagovara“, navodi on.

Kurt Volker ne smatra da će Klintonova, ako bude izabrana za predsednika, i njena administracija uložiti mnogo vremena i napora u Balkan ili mnoga druga pitanja.

"Biće oštrija retorika, ali bez velikih promjena aktuelnog kursa. Kao rezultat toga - očekujem nastavak aktuelnih trendova - nedostatak jasne strukture i ciljeva za angažman na Balkanu i u odsustvu toga otvaranje prostor za zemlje poput Rusije da odigraju svoju ulogu u sprečavanju napretka država u regionu“, ističe Volker.

On ne očekuje ni da će se Tramp suprostaviti ruskom uticaju, mada napominje da je teško znati šta će republikanski kandidat da uradi, s obzirom na to da je iznosio različite stavove o brojnim pitanjima.

Volker ne misli da Tramp želi da stvori konfliktne situacije sa Rusijom, Iranom, Turskom, sa velikim silama, ali dodaje da bi ako bude smatrao da neko ugrožava ili pogrešno postupa prema SAD i njihovim interesima, veoma snažno odgovorio.

Spoljnopolitička orjentacija nove američke administracije, bilo republikanske ili demokratske, zavisiće i od toga ko će zauzeti najviše pozicije u kabinetu, napominje abmasador Volker.

Bivša američka ambasadorka u Crnoj Gori Sju Kej Braun se pak nada da će strateški cilj za region Balkana ostati isti - evroatlantske integracije.

"Važno je da administracija, bez obzira na to ko je bude vodio, bude aktivno angažovana na Balkanu zato što je reč o području koje se i dalje suočava sa brojnim problemima. Ako ne budemo obraćali pažnju na ta pitanja, ne budemo angažovani i ne pomognemo razvoj demokratije, imaćemo probleme s kojima verovatno nećemo želeti da se suočavamo kasnije“, navodi ona.

Rezultat predsedničkih izbora je u ovom trenutku nezahvalno prognozirati, s obzirom na to da je prednost jednog ili drugog kandidata u odlučujućim saveznim državama neznatna i u marginama statističke greške.

Hilari Klinton ima lakši put do potrebnih 270 elektorskih glasova, ali Tramp trenutno ima momentum koji bi, suprotno ranijim očekivanjima, ipak mogao da ga dovede do Bele kuće, navodi Glas Amerike.

Izvor: Tanjug