Špijun CIA otkriven u MUP-u Srbije

Operativci Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u saradnji sa kolegama iz MUP Srbije priveli su pre nekoliko dana visokog funkcionera Uprave kriminalističke policije (UKP). On je osumnjičen da je službenicima CIA, koji su na službi u ambasadi SAD u Beogradu, odavao poverljive informacije iz ministarstva unutrašnjih poslova - nezvanično saznaju "Novosti".

Srbija 15.10.2016 | 17:55
Špijun CIA otkriven u MUP-u Srbije
Kako kažu naši dobro obavešteni izvori, ovaj policijski funkcioner sumnjiči se da je Amerikance redovno izveštavao o aktivnostima u kabinetu ministra Nebojše Stefanovića, kadrovskim promenma, stanju u službi kao i policijskim akcijama na terenu.

"Te prikupljene informacije prenosio je u direktnom kontaktu sa operativcima CIA. Dakle, reč je o klasičnom obaveštajnom radu, a osumnjičeni je već duže vreme bio pod prismotrom", prenosi izvor.

Naš sagovornik tvrdi da postoje osnovane sumnje da su još neki državljani Srbije upleteni u ovaj agenturni lanac i da kontraobaveštajne aktivnosti neće završiti samo na ovom slučaju. Takođe, proveravaju se kontakti i sa drugim obaveštajnim službama, ne samo sa američkom, a uskoro se mogu očekivati nova privođenja.

Ovo je za kratko vreme druga akcija otkrivanja osoba koje je u Srbiji vrbovala neka strana obaveštajna služba. Početkom septembra operativci BIA uhapsili su državljanina Srbije Čedu Čolovića, koga je vrbovala hrvatska vojna obaveštajna služba. On je priznao krivicu i nagodio se sa tužilaštvom na tri godine zatvora.

Naše bezbednosne službe razotkrile su imena, pa čak i brojeve telfona hrvatskih operativaca koji su vrbovali i održavali kontakt sa Čolovićem. Napravljeni su tajni snimci, koji su u posedu BIA, koji potvrđuju kontakte Čolovića sa obaveštajcima iz Centra Sigurnosno-obaveštajne agencije Zadar (odeljenje Šibenik).

Prema našim dobro obaveštenim izvorima, Čolović je u svoju mrežu, kojom je koordinirala SOA, "upleo" čak deset naših sunarodnika, obećanjem da će ih uz pomoć svojih veza skinuti sa spiska optuženih za ratne zločine koje je u tajnosti pripremio Zagreb. Čolović je bio na hrvatskom ratištu kao major Vojske Republike Srpske Krajine. Ranjen je 1993. godine kada je i došao u Srbiju, gde je prethodno prijavio prebivalište i uzeo državljanstvo. Sedam godina kasnije, kada se vratio u rodnu kuću, vrbovala ga je SOA.

Američka ambasada u Beogradu



"Slučaj Čolović je klasičan primer kako se ofanzivno deluje prema našim građanima i institucijama i kako se oni kroz pretnje izvesnim optužnicama primoravaju na izdaju" navodi naš izvor iz obaveštajnih struktura.

Na ovom primeru, navodi naš sagovornik, mora se podići svest građana da je špijunaža teško krivično delo i da svi oni koji se bave njom (a nije ih malo), moraju da budu svesni da postoji visok stepen verovatnoće da će biti otkriveni i procesuirani:

"Mnogi su ušli u špijunažu mimo svoje volje, a da kasnije nisu imali snage da se odupru, pre svega iz straha od krivičnog gonjenja i javne diskreditacije. Važno je naglasiti da, ukoliko se vrbovani blagovremeno prijavi državnim organima, postoji mogućnost da se ti problemi prevaziđu. Konkretno, sve je drugačije ukoliko naš državljanin ili stranac prijavi svoju špijunsku aktivnost, nego kada se ona identifikuje i dokumentuje kroz rad naše službe."

Prema operativnim podacima obaveštajnih agencija Srbije u našoj zemlji treutno "vršlja" između 100 i 150 agenata, koji za potrebe svojih zemalja svakodnevno, javno ili tajno, prikupljaju informacije. Od 20 najjačih obaveštajnih agencija, koliko ih je aktivno u Srbiji, "najagresivnije" su nemačka (BND), engleska (MI 6), kao i agencija Sjedinjenih Američkih Država (CIA).

Sve je, međutim, više onih sa Bliskog istoka, iz Irana i Turske, ali i sa teritorije Kosmeta. Pored njih "operišu" Hrvati, Slovenci i Bosanci.

Saradnici obaveštajnih službi zaduženi za tercijalne informacije regrutuju se na različite načine. Ključni faktor prilikom izbora jeste njihov kapacitet za obaveštajni rad. To uključuje poznanstva, kretanje među ljudima koji bi potencijalno mogli da budu bezbednosno zanimljivi, kao i nevidljivost za kontraobaveštajni rad suparničke službe.

"Poznato je, još od Drugog svetskog rata, da Hrvatska obaveštajna služba tesno sarađuje sa Nemačkom službom (BND), koja je kod nas veoma aktivna" rekao je Momir Stojanović, bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije (VBA).

"U žiži interesovanja svakako su naoružavanje armije, raspored vojnih snaga, kao i aktivnosti Ruskog humanitarnog centra u Nišu..."

I drugi sagovornici "Novosti", upućeni u rad obaveštajnih službi u Srbiji i regionu, kažu da poslednja hapšenje ne predstavlja pravu "filmsku" špijunažu, kojom se bave profesionalni obaveštajci, već se radilo o terenskom prikupljanju informacija takozvanog tercijalnog karaktera. One, iako nisu prvorazredne državne tajne, zavisno od korišćenja, mogu u velikoj meri da utiču na odnose između država.

Svaka obaveštajna služba ima na raspolaganju krug saradnika, udaljenih od istinskog obaveštajnog rada. Njihov zadatak je, ukazuju naši sagovornici, da prikupljaju informacije koje na prvi pogled nemaju bliske veze sa aktuelnom državnom politikom zemlje za koju rade.

STRANCI AGRESIVNI

"BIA je uočila i dokumentovala navalentno delovanje stranih obaveštajaca prema građanima Srbije",  navodi izvor.

"Imamo mnogo sličnih slučajeva u razradi. Ali, treba biti veoma obazriv, pošto bi eventualne akcije mogle da se odraze i na odnose Srbije sa ostalim državama."

Izvor: Novosti.rs
Ilustracija, Shutterstock

Komentari / 2

Ostavite komentar
Name

Luks

15.10.2016 18:50

Mislite da su jedini koji su vrbovani....srbi samo spavajte...

ODGOVORITE
Name

Saša

15.10.2016 20:23

A kao da je to nešto novo,pa bar 40% skupštinskih zastupnika su zapadni plaćenici. Da ih ne imenujem mislim da svi znaju sem naroda.A šta reče Ruski Ambasador pa imali ovdje SRBA ,a dodao bih ,ima ali sa prezimenom." Branković ."

ODGOVORITE