Iskreni Kruno Simon: O Srbima samo najbolje!

Raduljica će biti naše tajno oružje! "Mi smo nova generacija, mi smo uvek zajedno, izlazimo zajedno, pričamo isti jezik", kaže hrvatski šuter.

Košarka 16.10.2016 | 22:15 Bila dva Srbina, Hrvat, Slovenac... Zvuči kao početak nekog vica, ali Armani iz Milana u svojim redovima zaista ima „malu Jugoslaviju“ u svom timu. Zoran Dragić, Krunoslav Simon, Miroslav Raduljica i Milan Mačvan. 

U Italiji dobro pamte zlatne generacije jugoslovenske košarkaške koje su harale planetom, ali pamte i ratove koji su razorili jednu veliku i moćnu državu. Naravno, kad god se na jednom mestu, u jednom timu, nađu igrači iz nekoliko bivših jugoslovenskih republika, uvek je prva tema - odnosi među ljudima? A levoruki hrvatski šuter ne krije da na svoje saigrače gleda kao na velike prijatelje.

"Mi smo nova generacija, mi smo uvek zajedno, izlazimo zajedno, pričamo isti jezik. U bilo kom timu gde sam igrao bio je bar jedan srpski igrač i o njima mogu da govorim samo najlepše stvari. Evo, na primer, Miroslav Raduljica - on je jedan od najboljih centara u Evroligi i to će sigurno pokazati. On će biti naše tajno oružje", poručuje Simon u razgovoru za italijansku Republiku. 

Tokom letnjih kvalifikacija za Olimpijske igre u Riju Simon je upravo bio jedan od najzaslužnijih što je Hrvatska obezbedila vizu za Južnu Ameriku, a ujedno je bio i čovek koji je Italiju u finalnom meču bacio na kolena.

"Imali smo jači timski duh, bar te večeri. Bila je to naša utakmica, ništa nije moglo da nas spreči da dođemo do cilja. A videli smo da Italija tu utakmicu igra bez samopouzdanja. Nedostajala je ta iskra u očima, a mi smo je imali. Ali, u Hrvatskoj je i dalje teško... Poslednju medalju osvojili smo 1995. godine. Imamo talenta, baš kao i Italija, zato mislim da je budućnost italijanske košarke svetla".

Simon je otkrio i da je mnogo toga naučio od legendarnog Tonija Kukoča.

"Dražen Petrović je umro kada sam imao osam godina. U to vreme bio je na vrhuncu karijere, ali prerano se ugasio taj plamen. Kukoč je bio na vrhuncu kada sam ja počeo da igram. Levoruk igrač kao i ja. Kada je još bio igrač Čikaga jednom prilikom mi je rekao: 'Kada postigneš koš samo jedan igrač biće srećan, a kada podeliš asistenciju - bar dvojica'. To je lekcija koju i danas pamtim".

Izvor: mozzartsport