Akademik vratio nagradu Beograda

Akademik Dejan Despić vratio je nagradu Grada Beograda, najviše gradsko priznanje koje se svake godine dodjeljuje najistaknutijim pojedincima iz raznih oblasti društvenog života, od kulture do medicine i nauke.

Srbija 29.08.2016 | 11:00 Kompozitor je u otvorenom pismu objasnio zašto je odlučio da vrati ovo priznanje:

"Poštovani gradonačelniče,

Sasvim nedavno primio sam iz Vaših ruku s radošću i ponosom Nagradu grada Beograda za muziku i muzičko scensko stvaralaštvo za 2015. godinu. Uz veliku zahvalnost onima koji su smatrali da sam to priznanje zaslužio, nažalost, moram da ga se naknadno odreknem i vratim ga u Vaše ruke, zajedno s njegovom novčanom podlogom!

Naime, u međuvremenu su se dogodile Olimpijske igre, na kojima su se naši učesnici pokazali zaista, impresivno, uz veliki ponos i radost nacije. Usledili su, opravdani i očekivani, razni izrazi zahvalnosti, pa i oni u "kešu". A ti su još - malo je reći - stostruko impresivniji!

Pa još iskazani u evrima (iako je u ovoj zemlji, valjda, zvanična valuta i dalje dinar?), ali možda zato što bi sume prevedene u legalnu monetu zašle već u područje milijardi i tako bile još šokantnije za "običan svet". Za svet koji grca u kreditima, nezaposlenosti, otpuštanju tehnoloških viškova, uglavnom bednim penzijama, ciničnim povišicama u jednocifrenim procentima, itd. itd.

Ne želeći ni najmanje da potcenim dostignuća sportista i ogroman trud koji su morali da ulože da bi do njih stigli, ipak ostajem zapanjen bezobraznom razlikom između ta dva sveta i njihovih života! Kakva je savest onih koji tako olako "šakom i kapom" dele (i čije?) pare, u sumama od kojih "boli glava" ne samo one koji "jedva sastavljaju kraj sa krajem"?

Ova pitanja imaju još jedan aspekt: upadljivu, generalnu razliku između finansiranja sport(ov)a i kulture, računajući tu i "javne službe" - prosvetu, zdravstvo... i razne njihove poslenike i ustanove - svakako bitnije za funkcionisanje i razvoj celog društva, nego što je to "vreme sporta i razonode"!

Meni lično uvek se postavlja i osnovno, načelno pitanje: mora li, uopšte, javno priznanje da podrazumeva i podlogu u "kešu"?

Nije li ono vrednost kao takva, na ponos i zadovoljstvo svoga nosioca, pa i na sredine čiji je dobitnik član? Mora li baš sve da se (is)plati? Aman!"

Izvor: Buka