LŠ: Bravo Zvezdo! Sjajnih 2:2 protiv ''Lude šume'' u gostima!

Aleksandre, Veliki si! Zvezda ima pozitivan remi! Crveno-beli odigrali 2:2 u Razgradu u prvom meču trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona!

Fudbal 26.07.2016 | 22:00 Malo je nedostajalo da pukne zora u Razgradu, ali nema sumnje da će se i stari i mladi zvezdaši probuditi posle pozitivnog remija srpskog šampiona protiv Ludogoreca-2:2. Zvezda je klizila ka katastrofi u bugarskoj provinciji, ali je na kraju bila tima kome je iskliznula pobedu iz ruku. Crveno-beli barjak na Ludogorec Areni nosio je Aleksandar Katai, toliko sposoban i igrački dominantan da meč trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona okrene za 180 stepeni. Dominantne Bugare sabio je u mišiju rupu. Zvezda je platila ceh jeftinim i nedopustivim greškama, međutim, sačuvala je glavu na ramenima i sigurno raspalila navijačku grejalicu do tačke ključanja.

Posle svega viđenog u 90 minuta napetog i vrlo dinamičnog meča nabijenog balkanskom nervozom savet za sve one koji će narednog utorka zauzeti mesto na Marakani glasi: naoružajte se strpljenjem i gledajte u nebo. Možda Ludogorec nije bolji tim od Crvene zvezde, ali je uigranost komponenta koja će ići na ruku dobrim igračima iz Dermendžijeve čete. Imaju oni možda automazitme, ali nemaju Aleksanra Katajia koji jw svoj čarobni napitak podario byarem za treubntak Geloru Kangi.

Zvezda je i pored određenih slabosti zaslužila pohvale. Pre svega što što se izdigla iz izgubljene situacija... Igrači srpskog šampiona su krvavih kolena napustili poprište bitke, Ibanjez se nije libioda maj geri zahvati rivala, a Donald je ponovo bio srce i pluća Zvezdinog tima... Dovoljno za veliki remi i pola gola prednosti.

Stručni štab srpskog šampiona pokušao je sa postavom bez klasičnog napadača da skrati prostor tenhički superiornim legionarima iz Razgrada. Još kada je Mičel Donald pokaza autoritet i pokupio nekoliko ničijih lopti u ranoj fazi meča počelo je da sluti na dobro- počelo je da miriše da će Crvena zvezda u kandže histerije i nervoze uvući domaćina. Bugarski navijači su skakali kao opareni na svaku odluku švedskog sudije, Dermendžijev je plesao pored klupe... Zvezda je izdržala prvi latino-bugarski nalet, ali je stručni štab Ludogoreca perfektno uradio skauting Crvene zvezde.

Bez mnogo okolišanja i pametovanja lopta je stalno išla unapred, videli se ta komponenta uigranosti. Još kada su Vanderson, Lukaki i Kafu počeli da menjaju mesta brana srpskog šampiona počela da popušta. Počelo je da curi po oba boka, ali je poteklo tamo gde nije smelo - po centrali. Neshvatljivo je kako je Kafu naslagao kao ražnjiće Luisa Ibanjeza i Tomasa Fibela i prvi šut u okvir gola Damira Kahrimana pretvorio u Zvezdno vođstvo. Delovalo je to nepodnošljivo lako, da se u jednom trenutku po svetlima Ludogorec Arene sruše iluzije Zvezdinih navijača.

Poređenja sa tim vremenima su nezahvalna, ali je delovalo da Crvena zvezda pokušava da napravi bledu kopiju taktičkih zamisli Ljupka Petrovića iz finala u Bariju. Čekala je da prođe vreme, a sačekala neporostivu grešku do tada vrlo dobre odbrane i trenutak Kafuove inspracije. Zvezda nije mogla da spoji popucala tkiva. Nedostajao je završni pas ka žrtvovanom Kataiju ili nedovoljno iskorišćenom Argentincu Pablou Moučeu. Nedostajala je mirnoća u pas ili još bolje kontinuitet u preciznim dodavanjima kako bi konstantno napadana odbrana Crvene zvezde dobila vremena da predahne...

U tom koktelu mana i nedostataka nedostajalo je i fudbalske inteligencije Gelora Kange da na bolji način završi kontru u 12.minutu.... Mogao je šutem da sve reši isaseča krila Orlovima... Ovako pružio im je šansu da polete i zuje po terenu... A delovalo je da je domaćin i brži misli i brže trči od igrača Crvene zvezde i da kao posledica svega toga igraju pametnije i lepše...

Imala je Crvena zvezda prethodnih godina da iz kanal situacije u Evropi propadne pravo u dno. Sećate li se se sa Čermomoreca ili Razgrada? Ali nije u poslednjih deset godina imala takav miks fudbalske brutalnosti olične u sportski arhajčnom telu Aleksandra Kataija. Kakava je to bila magija, kakvi trenuci Dejana Savićevića u Razgradu. Malo levo, pa desno ili malo lakžnjak, pa driblinga, pa sve onda već karakterističan šut - 1:1.

Bio je to klasičan fudbalski opijum za domaće igrače. Kao da je sva voda obliženjeg Crnog Mora završila u ušima bugarskog šampiona. Počela je i Zvezda da igra, a do tog trenutka inertni Kanga dobio je Kataijev pelcer. Suuvi list pogodio je prav u srce dobar deo navijača Ludogoreca, lišenih bilo kakve sportske kulture i totalno hipnotisao domaćina... Glava bugarskog šampiona bila je na panju, trebalo je neko samo da bude dovoljno hrabar da je odrubi... Falio je samo jedan delić sekunde, jedan dobijni duel i samo osnovni pojam koncentracije. Da se izrazimo beogradskim žargonom Ludogorac je na uhvatio ja jeftinu foru kompletnu odbranu Crvene zvezde. Brzo dodavanje izbacilo je Keserua u stopostotnu šansu, a rumunski egzekutor takve situacije rešpava i žmureći.

LUDOGOREC - CRVENA ZVEZDA 2:2 (1:0)
/Kafu 43, Kešeru 76 - Katai 47, Kanga 66/

Razgrad;
Stadion: Ludogorec Arena;
Gledalaca: 8.000;
Sudija: Martin Strongbertson (Švedska);

LUDOGOREC (4-2-3-1): Stojanov - Minev, Moci, Plastun, Natanijel - Đakov, Saša (od 75. Kešeru), Kafu, Marselinjo, Vanderson - Lukoki (od 67. Kešeru);

CRVENA ZVEZDA (4-2-3-1): Kahriman - Cvetković, Fibel, Rendulić, Ibanjez - Le Talek, Donald - Srnić, Katai (od 88. Sikimić), Kanga - Mouče (od 67. Ruiz)

Izvor: mozzartsport