Noć 24. marta 1999. najteža noć za Srbe

Kod Spomenika poginulima na Varvarinskom mostu održava se centralna državna komemorativna ceremonija povodom Dana sećanja na žrtve NATO agresije.

Srbija 24.03.2016 | 13:12
Noć 24. marta 1999. najteža noć za Srbe

Obeležavanje 17. godišnjice bombardovanja SRJ predvodi premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je poručio da će noć 24. marta 1999. biti uklesana u istoriju kao najteža noć za srpski narod. Direktan prenos na Prvom programu RTS-a.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je, tokom obraćanja u Varvarinu, rekao da su na današnji dan pale prve bombe, koje su nastavile da padaju narednih 78 dana ubijajući muškarce, žene, decu; uništavajući puteve, fabrike, mostove, škole.

"Ubijali su ljude pokušavajući da ubiju Srbiju", rekao je Vučić.

Premijer je istakao da će 24. mart biti uklesan u istoriju.

"Noć 24. marta te 1999. pamtićemo zauvek kao jednu od najtežih noći za nas kao narod, ali danas zato uspravno i ponosno tužnim glasom i tiho, ali jasno možemo da kažemo: 'Ubijali ste nas, ubijali ste našu decu, ali Srbiju niste ubili jer Srbiju niko ne može da ubije', poručio je Vučić.

Istakaviši da ništa na ovom svetu ne vredi kao suza jednog deteta, Vučić je porodicama stradalih rekao da se pred njima oseća užasno jadno i bespomoćno.

"Plašim se da vam i danas ostajemo dužni i da bi po jedna reč svakom od vas bila malo, sklopili bismo rečenicu bez tačke na kraju. Da se svi pretvorimo u suze, malo bi to suza bilo. Zato, preostaje nam samo jedno - da bar na tren kleknemo pred vama, pred svim ljudima i decom, i svom decom koju smo izgubili", poručio je premijer.

Zamolio ih je da, ako mogu, oproste onima koji su ubijali, "a ne umeju ni izvini da kažu i nikada to neće reći. Prošlo je 17 godina od još jednog rata u kojem je samo smrt pobedila", rekao je Vučić ističući da je to bila agresija 19 moćnih zemalja na jednu malu i bespomoćnu zemlju.

Ipak, dodaje, pred Bogom i pred sobom moraće da kažu za sve žrtve da su žrtve.

"Za krv će morati da kažu da je bila krv, a ne slučajnost ili kolateralna šteta. Bog će im možda oprostiti. Mi jesmo, ali nismo zaboravili. Zapamtićemo licemerje kojima je sve to opravdavano, kada se akciji bombardovanja, ubijanja civila da ime 'milosrdni anđeo'", rekao je Vučić i upitao šta je to milosrdno bilo u Varvarinu, Nišu i drugim gradovima koji su bombardovani.

Sećanje na žrtve NATO bombardovanja počelo je pomenom stradalima u Varvarinu, gde je 30. maja 1999. godine na mostu na Velikoj Moravi poginulo 10 građana, a 17 teško ranjeno.

Usledio je minut ćutanja za sve žrtve NATO agresije, nakon čega su premijeri Srbije i Republike Srpske, Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, spustili vence u Veliku Moravu.

Posle intoniranja himne, prisutnima se obratio predsednik opštine Varvarin Zoran Milenković, a zatim je usledilo obraćanje premijera Vučića.

Predsednik opštine, čija je 16-godišnja ćerka Sanja takođe poginula u bombardovanju mosta, rekao je da je to bio nezapamćeni zločinački cilj jedne vojne sile, da bi pokazala kako se surovo kažnjava srpski narod koji nije imao zaštitu Saveta bezbednosti UN i velikih sila koje su imale pravo veta.

"Nije nam jasno da su znak jednakosti postavili između 'milosrdnog anđela' i nemilosrdnog rušenja jedne zemlje", rekao je Milenković.

Naši uništeni životi u tim danima svedoče o dehumanizaciji Evrope onog doba, rekao je Milenković i istakao da je most u Varvarinu gađan na dan Svete trojice, dok su odzvanjala crkvena zvona.

"Svake godine ćemo se okupljati na ovom mestu sa porukom da se nikada nigde ne ponove ovakvi zločini", poručio je Milenković.

Komemorativnom skupu prisustvuju preživeli u bombardovanju na Varvarinskom mostu, porodice poginulih u Varvarinu, predsednica Narodne Skupštine Maja Gojković, izaslanici predsednika Srbije, ministri u vladi Srbije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i ministri Vlade Srpske.

Na današnji dan pre 17 godina otpočela je agresija NATO snaga na SR Jugoslaviju u kojoj je ubijeno najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

Bombardovanje je trajalo do potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma 9. juna iste godine.

Tokom tog perioda oružane snage velikog broja država okupljene u okviru NATO izvršile su brojne napade na civilne i vojne ciljeve koji su rezultirali velikim ljudskim žrtvama i masovnim materijalnim razaranjima.

Za 78 dana ubijeno je najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

(RTS)

Komentari / 6

Ostavite komentar
Name

o čemu vi

24.03.2016 13:23

Nama ne treba zapad da nas uništi ovi će završiti što je zapad počeo devedesetih...

ODGOVORITE
Name

OO7

24.03.2016 14:18

Re o čemu vi:Van svake pameti je tvoj komentar,Porediti žrvte bombardovanja sa trenurnom političkom situacijom je van svake pameti.

ODGOVORITE
Name

Igor

24.03.2016 14:30

Narod ispasta i

ODGOVORITE
Name

teslic

24.03.2016 14:32

Nije mi jasno odakle Dodik tamo pocela predizbrona kampanja sa obe strane drine cudno...

ODGOVORITE
Name

Re retardu

24.03.2016 17:13

Tebi nikad ni nece biti jasno nesoju retardirani. Na sav ovaj jad i tugu tebi Dodik opsesija. Nije ni čudo sto propadamo. Poštuj žrtve bar danas

Name

teško

24.03.2016 21:14

Teško se i sjećati te godine.Strašno bilo.

ODGOVORITE