Video: Alen Ajverson – jeste li ga voljeli ili niste?!

Kontroverzni i legendarni Alen Ajverson jedan je od 14 kandidata za prijem u Kuću slavnih ove godine i najverovatnije će se tu i naći.

Košarka 16.02.2016 | 21:40

U razgovoru za sajt The Vertical Ajverson je govorio o trenucima koji su obeležili njegovu karijeru, tetovažama, svojoj čuvenoj ’practice’ konferenciji za novinare, ali i o tome što nikada nije uzeo prsten.

“Čast je što sam među kandidatima za prijem u Kuću slavnih. Lagao bih i možda to nisam erkao javno, ali to jeste nešto o čemu razmišljate kako postajete sve bolji. Kako počneš da postižeš različite stvari, počneš i da razmišljaš: ’Do đavola, mogao bih da budem ruki godine ako radim naporno’ ili ’Mogao bih da uđem u olimpijski tim’ ili ’Mogu da uđem u Ol-star tim’. Onda, kada postigneš sve te stvari, posle nekog vremena znaš koliko si dobar... Govorio sam: ’Zar ne bi bilo ludo da uđem u Kuću slavnih“, počinje Ajverson.

Sada to ne deluje toliko ludo i Ej-Aj najverovatnije će biti primljen 20 godina posle drafta u kojem su ga kao prvog pika birali Filadelfija Seventisiksersi. Četiri puta bio je najbolji strelac NBA lige – u sezoni 2005/2006. čak je ubacivao 33 poena po meču.

“Bog mi je sve ovo dao, zašto da protraćim talenat koji mi je podario? Zašto da ga ne iskoristim do maksimuma i ne pokušam da dođem do nivoa onih najboljih u istoriji? To je jednostavno sjajan osećaj. To je na neki način i omaž svima koji su mi pomogli na tom putu – saigračima, trenerima, navijačima, porodici i prijateljima. Ako uđem u Kuću slavnih, njima treba odati priznanje jer to ne bi bilo moguće bez njih“.

Sa druge strane, Ajverson kaže da je vremenom naučio i da lakše podnosi kritiku.

“Alen Ajverson treba da se koncentriše na one koji ga vole“, rekao je o sebi u trećem licu smejući se.

Postao je prepoznatljiv i po tetovažama – Denis Rodman bio je glavni u tom pogledu, ali Ajverson je bio njegov legitimni naslednik. Kada je tek došao u NBA ligu, imao je samo jednu tetovažu – Džordžtaun buldoga na bicepsu. Sada to izgleda normalno, ali pre dvadesetak godina tetovaže nisu bile tako često stvar.

“Sve moje tetovaže su one koje sam želeo da imam, ali nisam mogao da ih priuštim sebi. Znao sam da ću se više tetovirati ako dođem do novca. Mama i tata su mi dali sto dolara i ja sam rekao: ’Ovo je ono što želim da uradim’. Nisu verovali da sam potrošio novac na tetovažu, ali očajnički sam želeo tog buldoga“, kaže 183cm visoki Alen i dodaje da mu je drago što je otvorio vrata za sledeću generaciju i što su igrači poput Lebrona ili Karmela marketinši prihvaćeni i sa tetovažama:

“Osećao sam se ponosnim što sam nešto započeo i što ljudi mogu da se otvore i da budu svoji. U tome je i suština sporta, ne mogu svi da budu isti i zato navijače vole određene ljude i različite sportiste. Da su svi isti, onda bi voleo svakog igrača, niko se ne bi izdvajao i bio originalan. Bilo je to slatko-kiselo, ali srećan sam što sam ja dobio ’batine’ za to“.

Na Jutubu je skoro deset miliona puta pogledan Ajversonov čuveni ispad – konferencija za novinare u kojoj je čak 22 puta ponovio reč “trening“. Alen objašnjava kako je do toga došlo.

“Sećam se da sam se sastao sa Lerijem Braunom (trenerom Filadelfije) i sa Bilijem Kingom, koji je u to vreme bio generalni menadžer. Bilo je mnogo glasina o trejdu, sastali smo se i rekao sam im da ću sve promeniti, jasno i glasno. Oni su rekli svoje mišljenje – da veruju u mene i da ne idem nikuda. Dođemo na konferenciju i ja sam pakleno srećan – razmišljam na putu do tamo kako ću reći navijačima i svima da ostajem u Filadelfiji“.

Ipak, stvari nisu tekle onako kako je planirao.

“Kada sam došao, svako pitanje bilo je u vezi sa treningom. Mislio sam da sam tu da im kažem da ne idem nikuda, a onda odjednom – trening, trening, trening... Gledajući sada na to, žao mi je što sam to tako rešio. Moj najbolji prijatelj nedavno je bio ubijen, i tako sam bio na ivici, spreman da eksplodiram za bilo šta negativno, a mislio sam da ćemo pričati o nečemu pozitivnom. Ostalo je istorija“.

Taj incident definisao je njegov budući odlazak iz Filadelfije (1996-2006) i bacio je senku na njega i njegove igre u Denveru, Detroitu i Memfisu.

“Jeste sramota, ali je u isto vreme i smešno. Svi me zezaju u vezi sa time – bivši saigrači, porodica, prijatelji... Pričamo nešto generalno o košarci i ja kažem nešto tipa: ’Video sam ga da trenira...’ i odmah sledi odgovor: ’Trening, trening, trening’. Svi me zezaju, tako da sam oguglao do sada. Ali tada me je bolelo jer sam upravo izgubio prijatelja i bio sam uzbuđen što ću reći navijačima da ostajem“, kaže 'Odgovor' i dodaje:

“Čoveče, slušaj, navedi mi jednu osobu koja je bez treninga postigla ovo što sam ja. Bio sam MVP, četiri puta najbolji strelac, u prvom timu lige, Ol-star igrač. Hajde, čoveče. Ruki godine. Ne može se to sve postići bez treninga, voleo bih da sam toliko talentovan, ali to niko nije“.

Godine 2001. doveo je Sikserse do velikog finala NBA lige, ali nikada nije osvojio prsten.

“Ljudi uvek govore o tome da nisam uzeo titulu. Pa, postoji mnogo stvari u životu koje nisam uradio, a voleo bih. Uradio sam neke stvari o kojima mnogi košarkaši ne mogu ni da sanjaju. Neki momci nisu ni ulazili u igru, a imaju šampionski prsten. To je nešto što Bog meni nije namenio. Hoćete da mi kažete da Čarls Barkli nije Čarls Barkli jer nema prsten? To je Čarls Barkli, čoveče! Nema bolje od toga“, zaključio je 40-godišnji Ajverson.