Cvijić: Kamenujte me, nisam kriva

Voditeljka RTS Petra Cvijić, posle četiri godine ćutanja, o tome kroz šta je sve prošla: Saosećam sa Bajićima, razdire me tragedija, ali svaki moj poziv njima bio je bez odaziva. Da nisam Petra Cvijić ne bi me toliko linčovali.

Srbija 13.02.2016 | 08:10

U jednom trenutku strašnog javnog linča pomislila sam da izađem na Trg Republike, donesem vreću kamenja i kažem: Eto, kamenujte me.

Kamenujte do smrti, kad ste mi život već uništili. Kamenujte me, ako vam je to uteha, ali ja nisam kriva. Tragedija te porodice i moja je, lična, tragedija. I, nije tačno da sam bahata, bezobzirna. To mogu da potvrde svi koji me suštinski poznaju.

A, više gotovo ne prepoznaju onog prijatelja, punog života, ljubavi za svakog. Punog radosti zbog posla koji sam započela u 19. godini, u međuvremenu završila i studije... Pitala sam se i pitam se je li greh što su mi priroda i genetika saveznici da izgledam pristojno. Mnogi kažu "lepo".

"Ali ja ne smatram da je lepota bez znanja i harizme dovoljna da te ljudi upamte i poštuju" kazala nam je Petra Cvijić, između dva suđenja po tužbi koja ju je teretila za saobraćajnu nesreću u kojoj je stradao Slobodan Bajić (73), iz Železnika.

Da ona nije Petra Cvijić, sve bi bilo drugačije. Ne bi dospela na naslovnice dnevnih novina.

Zapravo, sve bi se, moguće je, završilo u jednoj vesti da se u Žarkovu dogodila saobraćajna nesreća posle koje je jedno lice podleglo povredama u Urgentnom centru. Ko zna da li bi se iko, dalje, interesovao kako se nesreća dogodila i ko je za tu nesreću kriv.

Ali, ona je poznata voditeljka Radio-televizije Srbije. Prelepa Užičanka, čiji je pogled tokom emitovanja vesti u "Dnevniku", više od vesti držao pažnju javnosti. Ulivao poverenje.

Onda se, u trenu, sve preokrenulo. Čitav život ove devojke postao je sunovrat. Patnja koja traje i koja će trajati. Javno žigosanje kroz koje prolaze samo poznati, bez obzira na to da li vrede ili ne vrede, ostavlja traga. Takva im je, valjda, sudbina. I, da je, kojim slučajem u zemlji Srbiji ozakonjeno kamenovanje, Petra Cvijić bi bila u pravu. Kamenovali bi je.

Petra Cvijić je, pre četiri godine, optužena da je (9. januara 2012) na pešačkom prelazu pregazila penzionera Slobodana Bajića u Žarkovu, u Vodovodskoj ulici. Usledila je istraga, ko zna koliko suđenja, veštačenja... A, početkom ove godine tačku na agoniju stavio je Apelacioni sud: tužena nije kriva.

Veštaci iz referentne srpske institucije "Kirilo Savić", dokazali su, a sud nije imao kud, do da potvrdi već dve prethodne oslobađajuće presude Osnovnog suda. Pešak nije oboren na pešačkom prelazu. Tužena nije mogla da ga vidi od autobusa koji se zaustavio ispred. Brzina kojom se kretala nije ugrozila bezbednost putnika. I, tačka!

Sve vreme, svih ovih godina, Petra Cvijić je bila top tema, u najmračnijem smislu ovih reči. Ali je sve vreme ćutala. Nije odgovarala dok su je blatili, ponižavali... Spirala zla se zavrtela do te mere da su joj lovili i osmeh u sudnici, kako bi kazali: aha, smeje se, a ubila je čoveka.

Ona se za to vreme pitala: da li vi, ljudi, imate ikoga koga volite i možete li da zamislite da bude osuđen bez presude, da bude linčovan, neko vaš ko se našao u ovakvoj nevolji.

U danu kada je Apelacioni sud na svom sajtu objavio odluku da Petra Cvijić nije kriva, zamolili smo je da govori za naš list. Nije odgovorila.

"Pustite me", kazala je posle dve nedelje, "predugo je trajala ova agonija i nisam spremna za bilo kakvu priču".

Ubrzo, potražili smo je na njenoj podstanarskoj adresi u Višnjičkoj banji. Ostavili poruku... I došla je, juče, u redakciju "Novosti".

Pitanje ima li istine u tome da iza nje stoje neka moćna leđa Srbije, uznemirilo je Petru Cvijić.

 Da stoje, zar bi ovako dugo trajala ova agonija koja me je oborila - odgovorila je. - Nisam ja iz te priče. Nisam ni bila. Sve što sam radila i radim, sve što sam donekle uspela, na svojim sam plećima iznela. Moj "greh" je, mislim, što sam, hajde da kažem, mada mi to otužno zvuči, poznati televizijski voditelj.

- Opredelilo me je da odgovorim na vaš poziv, to što verujem da ću jednoga dana da imam porodicu, možda i brojniju od one kakvu su podigli moji roditelji. Da, želim da imam porodicu i zašto bi me moja deca, čitajući sa interneta da im je majka ubica, pitala: "Zašto si, mama, ćutala?" Zato sam pristala da govorim, mada mi ni ovaj razgovor nije lak. Moj život i sve što u tom smislu znači, mladost, posao... ništa nije kao što je bilo.

Pred nama je Petra Cvijić, obična, a zaista prelepa devojka. Pred njenom prirodnom lepotom niko ne ostaje ravnodušan. Ipak je nepoverljiva posle medijskog linča kroz koji je prošla. Etiketirali su je kao bezobzirnu, bezosećajnu i zaštićenu moćnicima, zbog kojih nije ni imala potrebu da se sretne sa porodicom žrtve i da im se izvinjava. Da, sve su joj to pripisali.
"Ništa od toga nije tačno", kaže nam, uznemirena uprkos oslobađajućoj presudi.

"Eto, niko nikad nije napisao da sam čak želela da dođem na sahranu gospodinu Bajiću. Da sam se o mom dolasku dogovorila sa njegovim sinom Radovanom. Ali, stres u trenutku kada su mi javili da je preminuo, iz dana u dan me je lomio. To stanje užasa mi je potpuno u jednom danu blokiralo ruke i noge. Mislila sam da se nikada neću pridići, da ću ostati potpuno nepokretna".

Prelistava dokumentaciju iz novina. Ova dokumentacija ju je obuzela, kao bolest.

"Eto, niko nije napisao da sam čim mi je bilo bolje svu snagu pokrenula da odem do supruge Bajića, gospođe Vasiljke... A, otišla sam, odnela joj dve ikone sa Ostroga: prikaz Svetog Vasilija i Bogorodice sa Isusom u naručju. Razgovarale smo, objašnjavala sam da nisam kriva, da je svakom ovakva nesreća mogla da se dogodi... da se osećam užasno. Govorila sam da razumem njenu tragediju, zamolila je da ona razume mene i sve kroz šta prolazimo moja porodica i ja. Da, to je tragedija dve porodice: Bajića i Cvijića... Ne smem ni da vratim sećanje, a ono je tu, stalno je u glavi, i noć, i svaki čas, i svaki tren, kada su mi javili da su mi majku odvezli u užičku bolnicu, kada je čula da joj je "ćerka ubila pešaka". Moje sestre, a imam ih tri, nisu se smirivale, ni danas se ne smiruju od užasnih vesti i optužbi".

"Pokušavala sam i pokušavam da u hramovima naše vere nađem mir", kaže Petra Cvijić.  Uporna sam da istrajem na tom putu. Mislim da je lekovit.

Dok zajedno prebiramo po hrpi papira u kojoj se Petri Cvijić presuđuje pre presude, nigde, zaista, ne nalazimo da je iko zabeležio da je ova devojka, čiji je život četiri godine uništavan, posetila suprugu Bajića, koja je, u više navrata, neprimereno tragediji dveju porodica, sasula optužbe na račun Petre Cvijić.

"Ja sa ovim optužbama živim. Sa ličnom nesrećom i nesrećom Bajića", kaže nam Petra. Pokušavam da ih se oslobodim, ali još ne uspevam. Sve preživljeno još će dugo trajati. Možda i ... do kraja. Oslobađajuća presuda jeste satisfakcija, ali mene ne napušta patnja.

Posle prve vesti i optužbi da je Petrino "lice ubice", ova devojka se potpuno povukla u tišinu. I kolege u televiziji prećutno su je uputile da je i za nju, ali i za televiziju tako bolje. I, tako četiri godine poznato televizijsko lice, uklonjeno je da "ne bode oči javnosti". Ona misli da još neko vreme, a možda za svagda, neće imati snage da stane pred kameru.

Posle razgovora sa Petrom Cvijić, prvog od kada traje njena borba u dokazivanju da nije kriva za smrt Slobodana Bajića, "Novosti" su se uputile do njegove udovice, Vasiljke Bajić.

"Ne mirim se sa presudom", kazala nam je Vasiljka. Ali Petra za mene nije kriva, sud je kriv.

Pitali smo je da li je ikada Petra bila kod nje.

"Jeste, jednom je dolazila, donela mi ikonu. Ne jednu, dve... Vino i kafu", odgovorila je.

Zar nije bilo fer da to kažete novinarima, kada ste je već optuživali da vam se čak nije ni izvinila?

"Što da odgovorim, nisu me ni pitali za to? A što ću da govorim, kad se nismo nagodile. Ja sam joj rekla: 'Ajde Petra da se nagodimo. Da daš neki dinar, pa da ovo prekinemo. Rekla je: "Bako, ja nemam para..." Ti nemaš? Pa, ko onda ima, ako ti nemaš, kad imaš debela leđa koja te podupiru".

* Pa, koliko ste joj tražili?

"Toliko... za duševni bol, za pretrpljeni strah. Mada to mog Slobodana ne može da vrati".

Izvor: Novosti