Minerali u ishrani

Bor, cink, selen, jod i bakar slabo zastupljeni u namirnicama, ali su neophodni. U pojedinom voću, povrću i ribi ipak se kriju ovi dragoceni sastojci.

Zdravlje 08.01.2016 | 00:00
Minerali u ishrani

RETKI minerali koji se u namirnicama nalaze u tragovima, imaju izuzetnu važnu ulogu. Čine sastavne delove enzimskog sistema i učestvuju u najrazličitijim procesima razmene materija u organizmu. S obzirom na to da ih je prirodnom ishranom često teško nadomestiti, lekari preporučuju njihov unos putem suplemenata. Neki od ovih minerala su bor, cink, selen, jod, bakar, a zašto ih u dovoljnoj količini nema u prirodnom obliku, objašnjava dr Ivica Jeremić iz Instituta za reumatologiju:

- Sadržaj minerala u hrani u velikoj meri zavisi od zemljišta na kome biljke rastu. Takođe, voće i povrće gajeno u intenzivnoj proizvodnji često sadrži manje minerala, ako se ne primenjuju specijalna đubriva sa mikroelementima. U nekim zemljama se, primera radi, veštačko đubrivo obogaćuje selenom, zato što ga nema dovoljno u zemljištu, pa samim tim ni kasnije u proizvodima za ishranu. Osim toga, unos pojedinih minerala u velikim količinama dovodi do potiranja drugih. Recimo, veliki unos cinka, može da ometa dejstvo bakra, hrana bogata vlaknima smanjuje apsorpciju gvožđa, kalcijuma, cinka i magnezijuma...

* U čemu se ogleda važnost bora?

- Dugo se smatralo da je važan samo za rast biljaka. Međutim, novija saznanja pokazuju da je bitan za funkcionisanje nervnog sistema kod čoveka, održavanje zdravlja kostiju i lučenje pojedinih značajnih hormona, kao što je, recimo, estrogen. Pokazalo se, da ukoliko se bor daje u vidu suplemenata, u velikoj meri olakšava tegobe uzrokovane osteoartritisom, degenerativnom bolešću zglobova koja pogađa većinu starije populacije. Bor utiče i na izgradnju koštane mase, pa može biti od velike pomoći osobama koje boluju od osteoporoze. Pojačava i moždane funkcije, povoljno utiče na memoriju i povećava opštu aktivnost kod starijih.

* Može li uzimanje ovog elementa na duži rok da ostavi nikakve loše posledice?

- Ne. Ljudi u određenim delovima sveta piju vodu u kojoj se nalazi i po 10mg bora po litru, a nemaju nikakve neželjene efekte. Prirodni izvor bora su jabuke, kruške, grožđe, urme, breskve. Naročito je važno koštunjavo voće - badem, lešnik i kikiriki, od povrća mahunarke, a soja posebno. U jelovnik treba da se uvrsti i med, kao i vino u umerenim količinama. Da bi bor bio delotvoran, neophodno je uneti svega 3mg. Za to su dovoljne dve jabuke i sto grama neslanog kikirikija. Ova količina smanjuje gubitak kalcijuma za čak 40 odsto.

* Kakva je uloga cinka?

- Cink ulazi u sastav više od 100 enzima i kontroliše vrlo važne procese u organizmu, kao što su rast, prenos nervnih impulsa, lučenje hormona i odbrana od slobodnih radikala. Neophodan je i za normalan rast i razvoj dece, kao i za seksualno sazrevanje adolescenata. Ima izuzetno važnu ulogu za funkcionisanje imunskog sistema. Čak i najmanji nedostatak ovog minerala može da poveća učestalost infekcija. U delovima sveta gde ga nema dovoljno značajno su češće dijareje i upale pluća. Manjak prisustva cinka praćen je gubitkom čula ukusa što obično dovodi do gubitka apetita. Cink je bitan i za aktiviranje vitamina A, pa njegov neodstatak dovodi do nastanka bolesti sličnoj kokošijem slepilu.

* Da li unos cinka u vidu suplemenata može da skrati vreme prehlade?

- Da, ali uzimanje suplemenata na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom, može biti kontraproduktivno. Dugotrajno unošenje velikih količina cinka može da smanji usvajanje minerala bakra. Zato, ako se cink unosi duže od mesec dana obavezno treba uvrstiti i preparat bakra. Uzimanje cinka na ovaj način usporava i degeneraciju žute mrlje, koja je čest uzrok slepila starijih osoba, ali i povećava stvaranje spermatozoida. Zbog toga što poseduju visoku koncentraciju ovog minerala, ostrige se smatraju pravim afrodizijakom. Cinka ima i u drugim morskim plodovima, džigerici, jajima, mada se najlakše usvaja iz crvenog mesa.

* Koliko je važan selen?

- Veoam je bitan u sintezi hormona štitaste žlezde, kao i u funkciji imunskog sistema. Pojedina istraživanja ukazuju da su niski nivoi selena u krvi povezani sa češćim obolevanjem od različitih oblika karcinoma i srčanih bolesti. Međutim, uzimanje ovog minerala u obliku suplemenata ne pokazuje jasnu korist za prevenciju kardiovaskularnih bolesti ili karcinoma. Njihova delotvornost je potvrđena kod autoimunskih bolesti štitaste žlezde, veoma čestog Hašimoto tireoiditisa. U svakom slučaju, sa suplementima selena ne treba preterivati, jer su u većim količinama toksični. Najbolje ga je uzimati u prirodnom stanju, iz ribe, mesa i žitarica. Takođe, brazilski orah iz Venecuele raste na zemljištu bogatom selenom, pa je i plod prebogat ovim mineralom. Zapravo, on je "prirodna pilula selena". Samo jedan do dva oraha obezbeđuje dnevne potrebe.

* Jod se takođe smatra retkim mineralom?

- Jod je neophodan za proizvodnju hormona štitaste žlezde. Njegov nedostatak kod dece izaziva mentalni i fizički zastoj. Osim u morskoj soli, ovaj mineral se nalazi u morskim plodovima, morskoj ribi, jodiranoj kuhinjskoj soli, a ima ga i u nekim mineralnim vodama. Alge u makrobiotičkoj kuhinji takođe sadrže zavidne količine joda. U suštini, jod se unosi u dovoljnoj količini sa kuhinjskom solju. Treba samo voditi računa i pri kraju kuvanja dodati malo soli, jer dugotrajnom termičkom obradom deo joda može da ispari. S druge strane, iako se morska so reklamira kao zdravija, ona često nije jodirana, pa shodno tome sadrži i značajno manju količinu joda od preporučenih doza.

* Do kakvih problema dovodi nedostatak joda kod odraslih?

- Do pojave strume, odnosno gušavosti, koja predstavlja uvećanje štitaste žlezde. Uvećanje se javlja kao pokušaj da žlezda stvori dovoljno hormona. Gušavost može da se javi i kod preteranog unosa namirnica koje sadrže takozvane strumogene materije. One se nalaze u svežim kupusnjačama i blokiraju usvajanje joda. Kuvanjem se ove materije razlažu. Zato treba biti oprezan. Jer, ukoliko se dnevno, redovno konzumira više od pola kilograma svežeg kupusa ili neke druge kupusnjače, tokom nekoliko nedelja može da se javi struma. Broj ovakvih slučajeva tek može da se uveća s obzirom na popularizaciju veganske ishrane i zdravstvene koristi od sveže ceđenih sokova.

BAKAR VAŽAN ZA HEMOGLOBIN

BAKAR je posebno važan retki mineral, jer bez njega nije moguće stvaranje hemoglobina, neophodnog za postojanje crvenih krvnih zrnaca. Bakar je i sastavni deo proteina i enzima, što jasno pokazuje da učestvuje u mnogim procesima u organizmu. Između ostalog i u formiranju vezivnog tkiva i funkcionisanju centralnog nervnog sistema. Pretpostavka je da nedostatak bakra igra određenu ulogu u nastanku tumora, a uslovljava i nastanak malokrvnosti. Ovog minerala ima u grašku, pasulju, sočivu, školjkama, orasima, pečurkama, a naročito u cvekli.

Novosti

Komentari / 1

Ostavite komentar
Name

Aleksandar

13.01.2016 14:46

Mineralne materije (natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, bakar, fluor, jod, molibden, hrom, kobalt, selen, vanadijum, nikl, silicijum) nalaze se u zemlji, stenama, matalima, vodi i isto toliko su važni za život kao i vitamini. Učestvuju u telesnoj građi kao i u razmeni materija, ulaze u sastav različitih enzima i hormona, u ćelijama potpomažu održavanje ravnomernog osmotskog pritiska, sprečavaju stvaranje kisele ili bazne sredine, imaju ulogu u održavanju koloidnih rastvora, transportuju kiseonik, jedineći se obavljaju detoksikaciju, omogućavaju reakciju na nadražaje, pri tom „vode računa“ o normalnom stanju ćelija i tkiva. https://alojavera.wordpress.com

ODGOVORITE