Post je koristan i za tijelo i za psihu

Intervju profesor dr Vesna Dimitrijević Srećković, Budući da se uglavnom hranimo loše, organizam najveći deo energije troši na varenje i ne ostaje mu dovoljno za eliminaciju toksina.

Zdravlje 06.12.2015 | 12:00

POST, koji za mnoge ima verski karakter, može u značajnoj meri da doprinese i očuvanju zdravlja, ali i sprečavanju nekih oboljenja. Istraživanja su pokazala da zapravo mnoge bolesti nastaju upravo kao posledica neuravnotežene ishrane.

Jelovnici koji se preporučuju tokom perioda posta najsličniji su vegetarijanskom i mediteranskom režimu. Na ovaj način se, tokom 40 dana uzdržavanja od namirnica životinjskog porekla, postiže poboljšanje i održanje zdravlja.

- Hrišćanski post i umerenost u jelu i piću važni su za održavanje duševnog i telesnog zdravlja - kaže u intervjuu "Novostima" profesor dr Vesna Dimitrijević Srećković, internista endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i metaboličke poremećaje Kliničkog centra Srbije, autor knjige "Post put u život", koja je nastala u saradnji sa profesorom dr Vladimirom Vukašinovićem sa Teološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Kako post pomaže očuvanju zdravlja?

Kada ste na najstrožem postu telu pružate priliku da se regeneriše, oslobodi toksina... Budući da se uglavnom hranimo loše, organizam najveći deo energije troši na varenje i ne ostaje mu dovoljno za eliminaciju toksina. Kada prestane da prima hranu, primoran je da se snabdeva iz rezervi koje je blagovremeno pripremio, kao što je glikogen koji se skladišti u jetri, a zatim se troše masni depoziti. Postoji teorija da ćelije tumora za vreme posta ulaze u stanje mirovanja, prestaju sa deobom i rastom, što rezultira time da same sebe unište.

Koliko često bi trebalo da se uzdržavamo od hrane?

- Korisno je uzdržavanje od hrane jednom nedeljno, sredom ili petkom. Tako organi dobijaju zasluženi odmor, ubrzava se topljenje masnih naslaga, podmlađuju se ćelije i tkiva, izoštrava pamćenje.

Šta u tim danima treba izbegavati?

- Post isključuje iz jelovnika namirnice životinjskog porekla, koje su izvor belančevina i zasićenih masnoća koje utiču na povišen nivo holesterola i razvoj ateroskleroze. Pomaže, takođe, kod brojnih hroničnih bolesti - depresije, dijabetesa, hipertenzije, povišenog holesterola, srčanih bolesti, sindroma hroničnog umora, bronhijalne astme, neuroza, mentalnih i drugih bolesti.

Da li su iste i prednosti vegetarijanske ishrane?

- Vegetarijanska ishrana ima korisne efekte baš zbog malog unosa zasićenih masnoća, holesterola i proteina, a povećanog unosa složenih ugljenih hidrata, dijetnih vlakana, magnezijuma, kalcijuma, folne kiseline i antioksidanata vitamina C i E. Smanjen unos mesa direktno je povezan sa smanjenjem masnoća i holesterola i prevencijom ateroskleroze. Dijetna vlakna iz voća i povrća povoljno utiču na sitost, smanjenje gojaznosti, normalizaciju masnoća i šećera u krvi, krvnog pritiska, bolesti srca i bubrega, Alchajmerove bolesti i prevenciju raka debelog creva.

Ako se opredelimo za mediteransku ishranu, šta time postižemo?

- Mediteranska ishrana podrazumeva veliku potrošnju voća i povrća, integralnog hleba i celog zrna žitarica, orašastih plodova, plave ribe iz dubokih mora, maslinovog ulja i crnog vina u umerenim količinama. Maslinovo ulje ima povoljne efekte na krvni pritisak i inhibiciju oksidacije LDL olesterola uz antitrombogeni efekat i poboljšanje insulinske senzitivnosti. Omega-3 masne kiseline imaju antiinflamatorno-antitrombotičko dejstvo, povećavaju insulinsku senzitivnost, a njima je bogata plava riba i orašasti plodovi. Dijetna vlakna usporavaju varenje i apsorpciju hranljivih materija, smanjuju nivo šećera i masnoća u krvi, povećavaju sitost između obroka, uspostavljaju normalan rad debelog creva i prevenciju kancera.

Udruženo, kakav efekat imaju ova dva načina ishrane tokom posta?

- Složeni ugljeni hidrati i dijetna vlakna iz voća, povrća i žitarica, kojima obiluje hrišćanski post, doprinose regulaciji telesne težine, smanjenju stomačne gojaznosti, faktora inflamacije i tromboze, normalizaciji glikoregulacije, lipidnog statusa, hipertenzije i prevenciji ateroskleroze i vaskularnih događaja. Povećan unos kalijuma iz voća, povrća i oraha značajno doprinose regulaciji krvnog pritiska. Orašasti proizvodi sadrže i mononezasićene masnoće, dijetna vlakna, kardioprotektivne minerale i vitamine.

Ali i tokom posta ishrana može da bude pogrešna i jednolična.

- Ako u toku posta koristimo beli hleb, lisnata testa, proizvode bogate koncentrovanim šećerima, slatke napitke i sokove postoji opasnost dobijanja u telesnoj težini, a poseban rizik nosi stomačna gojaznost koja je udružena sa rizikom drugih komplikacija kao što su povišen krvni pritisak, poremećaj masnoća i šećera u krvi. Margarin, iako je biljnog porekla iz suncokretovog ulja, treba isključiti iz ishrane zbog trans izomera masnih kiselina koje sadrži i koje nastaju tokom procesa hidrogenacije. Ovi trans izomeri odgovorni su za poremećaj holesterola, LDL holesterola, triglicerida i povećavaju rizik od vaskularnih komplikacija, angine pektoris i infarkta miokarda.

Novosti