Mađarska ograda opasna i za životnije

Ostavljanje granične ograde između Mađarske i Srbije može da dovede do izumiranja vojvođanskog slepog kučeta, ali i da spreči slobodno kretanje i više vrsta krupnih divljih sisara, pogotovo jelena, srna, zečeva, lisica i divljih svinja, upozoravaju stručnjaci iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Srbija 26.07.2015 | 19:54

Oni upozoravaju da bi krupnim životinjama ograda ograničila kretanje, a izolovanost bi smanjila komunikaciju životinja i povećala parenje u srodstvu. To bi dovelo do genetske zagađenosti, što je put koji vodi ka izumiranju vrsta.

- Prirodna staništa podrazumevaju puno mogućnosti slobodne komunikacije među životinjama, odnosno njihovu nesmetanu potragu za hranom, vodom, skloništima i partnerima za reprodukciju. Što su životnje veće, to im je potrebno više prostora za život. Ukoliko se u njihovim staništima postave barijere, kao što je navedena ograda, izolovanost među grupama je veća, a samim tim se smanjuje genetska raznovrsnost populacije, odnosno postoji mogućnost da se životinje pare sa svojim rođacima, što dovodi do genetskih poremećaja, a u pojedinim slučajevima i do izumiranja – upozorava Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Istovremeno u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode upozoravaju da retko vojvođansko slepo kuče može prvo da izumre ako se izgradi granična ograda.

Po rečima Tucakova, odredbe Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu primenjuju se kada radovi ili aktivnosti u prirodi na teritoriji jedne države mogu da imaju negativne efekte na životnu sredinu na teritoriji druge. Mađarska je popisala Konvenciju 1997, a Srbija 2007.
 
- Smatramo da je u ovom slučaju neophodna nezavisna i objektivna procena uticaja navedenih radova na životnu sredinu, te da njihovo izvođenje može da bude realizovano samo u zavisnosti od rezultata procene, u skladu sa navedenom Konvencijom – kaže Tucakov.

Izvor: Blic