Intervju s predvodnikom Votforda - Slavišom Jokanovićem...

Dan posle istorijskog uspeha i plasmana u Premijer ligu srpski stručnjak u razgovoru za MOZZART Sport smireno komentariše tu posebnu čar Čempionšipa u kojem svi igraju '100 na sat', kako je doveo Votford do elite, kakvu slobodu u radu ima, koliko su ga puta sjajni napadači stavili na slatke muke...

Fudbal 27.04.2015 | 19:00

Pre godinu i po dana se brčkao na prelepim tajlandskim plažama i onako usput vodio tamošnji Muantong do titule prvaka. Ali, nije to bio njegov nivo. Kada mu je sunčanje i upoznavaje Tajlanda dosadilo, spakovao je kofere i vratio se u Evrope gde fudbalski i pripada.

Danas je najlepša priča srpskog fudbala, prvi naš trener koji će raditi u engelskoj Premijer ligi i heroj navijača Votforda. Dan posle najvećeg uspeha u karijeri, Slaviša Jokanović isto onako smireno i gospodski kao što je delovao na terenu, komentariše ludu subotu u kojoj ga je vest o plasmanu u Premijer ligi zatekla u autobusu na putu za Votford i izazvala delirijum u timu Stršljenova.
“Osećam se isto kao i obično. Zvoni telefon ceo dan, stižu čestitke, a ja se polako spremam da odem do Londona i pogledam Arsenal - Čelsi. Sasvim običan dan“, kaže smirenim tonom Slaviša Jokanović u razgovoru za MOZZART Sport.

Votford u Premijer ligi nije iznenađenje s obzirom na tok sezone, ali je iznenađenje što se to desilo kolo pre kraja.
„Odradili smo posao u Brajtonu i pobedili u teškoj utakmici, ali iskreno se nismo nadali da će sve biti rešeno u ovom kolu. Sve nas je zatekla vest o plasmanu u Premijer ligu, pa nije ni bilo nekog velikog i organizovanog slavlja. Fešta se sprema za sledeći vikend kada dočekujemo Šefild i kada ćemo sa našim navijačima proslaviti uspeh.“

Potpuno luda sezona u Čempionšipu u kojoj su se bodovi osvajali i gubili u nadoknadi vremena za Jokanovića je završena baš na takav način. Golom Fulama u 96. minutu koji vam je i matematički obezbedio promociju u elitu.

„Jesmo iznenađeni, ali smo očekivali da će biti drame u ovom kolu. Ja lično sam očekivao da će Norič u Reoteramu i Midlzbro ptrotiv Fulama krenuti na sve ili ništa. Midlzbro je mnogo bodova ove sezone osvojio na takav način. Umeli su da krenu sa golmanom napred i ovoga puta su pokuašli isto, ali im se osvetilo. Sve je otišlo na našu vodenicu.“

I koliko god da je Votford imao sreće sa rezultatima, toliko je sam zaslužio veliki uspeh zahvaljujući pobedi u Brajtonu koji je jurišao na izjednačenje kao da mu je poslednje.
„To je Čempionšip. Takva je cela sezona. I u prošlom kolu protiv Birminegma smo jedva živu glavu izvukli, pošto su oni imali tri šanse u finišu meča. Ali, tako je to u ovoj ligi. Nije samo nama bilo teško. Svi igraju „100 na sat“ i idu na pobedu. Nema lako osvojenih bodova. Čempionšip svakako nije kvalitativno na nivou Premijer lige, ali više je zadržao taj engleski šmek i stil igre. Uživao sam u atmosferi u Čempionšipu, posvećenosti navijača svojim klubovima, ali drago mi je da ga napuštamo. I nadam se da to neće biti na kratak period. Bilo je ovo baš interesantno iskustvo. Čak 46 utakmica u sezoni, igralo se non-stop.“

Votford je ipak ekipa koja najviše u Čempionšipu podseća na kontinentalni stil igre i odudara od klasičnog engleskog stila.
„Takva su nam ekipa i profil igrača. Imamo fudbalere sa svih strana sveta. Ne bismo imali šta da tražimo da smo forsirali klasični engelski stil igre kakav se forsira u Čempionšipu. Bilo je logično da trošimo resurse koje imamo. Uostalom, izbor mene kao trenera je dovoljan pokazatelj o klupskoj orijentaciji. Imam iskustvo igranja u Engleskoj, ali i u ostalim ligama. Naravno, morali smo da napravimo mešavinu dva stila igre jer samo to je moglo da nam donese konačan uspeh“.

Kada ste pomenuli Votfordov izbor vas kao trenera, kako je uopšte došlo do te priče?
„Dugo vremena se krećem u fudbalskim krugovima i imam prijatelje u mnogim zemljama. Pa, tako i u Italiji odakle dolaze gazde Udinezea. Tako je i došlo do naše saradnje“

Sa igračima iz svih krajeva sveta, trenerom iz Srbije, Votford je postao prilično posebna priča engleskog fudbala.
„Familija Poco je pravi primer kako se gazduje klubom. Od Udinezea su napravili respektabilan klub, Granadu su stabilizovali u Primeri, a sada su dočekali uspeh i sa Votfordom. Imaju fenomenalnu skauting mrežu i sjajan su primer kako se od fudbala pravi biznis. Kada sam tražio određeni profil igrača, samo bi mi rekli 'Imamo već takvog kod nas'. To je najbolji dokaz kako oni i ovaj klub funkcionišu.“

To bi moglo da znači da će ta neverovatna sakuting mreža doneti i pojačanja za Premijer ligu i da se Votford neće raspita sa novcem kao što ostali Englezi vole?
„Prvo će se odrediti prioriteti, pa ćemo videti šta nam je činiti. Imamo nekoliko igrača kojima ističu pozajmice. Gedijura i Konoli su među njima. Gedijuri je već istekao ugovor o pozajmici i on ne može da igra poslednje kolo. Konoli je došao iz Kardifa jer su oni želeli da smanje troškove. Sigurno da će se nešto menjati i da će biti kupovina pošto smo sada obezbedili sredstva da pojačamo tim. Gazde kluba imaju sistem rada koji je do sada donosio rezultate i donećemo odluke u interesu ekipe. Znamo da nas očekuje težak zadatak u Prmeijer ligi. Vidimo i na primeru ove sezone koliko je teško ekipama iz Čempionšipa da se snađu u eliti, pošto se Lester, Barnli i KPR bore za opstanak. Nije to ništa neuobičajeno u Premijer ligi“, realno sagledava situaciju srpski stručnjak.

Tokom sezone ste direktno nekim odlukama uticali na konačne rezultate i hrabrim odlukama menjali tok utakmica kao što je bilo juče kada ste već posle 25 minuta igre napravili taktičku izmenu.
„Morao sam da reagujem. Brajton je prvi put u szeoni iztašao sa tri igrača u odbrani i „fulbekovima“, čime nam je opteretio bokove. Sačekao sam do 25. minuta i video da moram da promenim formaciju. Na kraju je to dalo rezultat“.

Teško je bilo protivničkim trenerima da vas pročitaju ove sezone. Vrteli ste formacije u hodu, menjali igrače, igrali 4-4-2, 3-5-2, 4-3-3...
„To je pre svega zato što imam određene tipove igrača i u zavisnosti od njihovih kvaliteta i igre protivnika sam gledao kako da što bolje iskoristimo. Igrali samo i sa tri špica, ali to baš i nije funkcionisalo najbolje“

Upravo je napadački triling Dini - Igalo - Vidra bio udarna igla vašeg tima ove sezone.
„Istina, imao sam mnogo izbora, ali u pojedinim trenucima sam morao, da ih izdvojim sa strane, popričam sa njima i objasnim im zašto ne mogu svi na teren u istom trenutku. Navikli su da igraju u paru i tako smo bolje funkcionisali. Morao sam da im objasnim zašto neki od njih trojice nije mogao od prvog minuta na teren. Ne zbog kvaliteta, već zbog talktike. Tu je i Argentinac Forestijeri koji je četvrti špic i takođe je dobar napadač. Ztbog takvih napadača, mnogi su nas se plašili“, hvali Jokanović svoje pulene.

Dok su oni rešetali protivničke mreže, odbrana je često kao u slučaju poraza od Ipsviča izdvajana kao slaba tačka. Ipak, kada je bilo najpotrebnije, odradila je veliki posao.
„Imali smo problema tokom sezone. Uglavnom smo visili kada nas protivnici napadnu dugim loptama i nismo uspevali da izađemo na kraj sa tim. Međutim u poslednjih pet utakmica koje smo pobedili, primili smo samo jedan gol i odbrana je dala veliki doprinos. Pogtovo iskusni golman Eureljo Gomes koji je bio jedan od ključnih ljudi u timu“.

Radili ste sa mnogim velikim trenerskim imenima. Od Osima preko Antića, Hajnkesa, Irurete do Ranijerija. Od koga ste najvoiše naučili?
„Od svakoga sam pokupio ponešto. Od Antića i Hejnkesa najviše. Ali, fudbal se menja i ide napred tako da sam morao učim i neke nove stvari. Ova sezona u Čempionšipu mi je mnogo pomogla da napredujem. Od svoih bivših trenera bih posebno izdvojio Radmoria Antića. Trenirao me je u Španiji, a poslednjih 12 godina sam živeo u Madridu gde smo se družili i pričali o fudbalu.“

Koliku slobodu u radu ste imali u Votfordu?
„Potpunu. Neke stvari su mi omogućile da organizujem ekipu onako kako želim. Isključivo ja se pitam kada se šiša trava, kada se poliva, na kojem terenu treniramo, kada se ruča, kada se odmara... To jeste malo komplikovano, ali vam omogućava poptunu autonomiju i šansu da realizujete sve svoje ideje. Na taj načim sam i obogatio sebe kao trenera. Za razliku od nekih drugih sredina, u Votfordu sam imao potpunu slobodu. Moja odluka je bila da igrači idu u karantin dan pre utakmica. Znate, u Engleskoj to ide po sistemu 'spavaš, ručaš i ideš na utakmicu'. Domaći fudbaleri nisu navikli na to. Međutim, ja imam kontinentalnu ekipu, dosta igrača koji nisu sa Ostrva i kojima to nije čudna situacija. Klub mi je omogućio da sve te sitne detalje organizujem do najvišeg nivoa“.

U danu kadu su tužne i ružne slike sa večitog derbija ptišle iz Beograda u sveti, vaš uspeh je bio najlepša vest u Srbiji.
„Srećan sam što su mnogi ljudi u Srbiji ispratili uspeh. Javljali su mu mi prijatelji iz domovine da se Votford pratio sve više kako je sezona odmicala i da su nas ljudi simpatisali. Drago mi je zbog toga i zbog podrške zemljaka. Ceo dan mi stižu čestitke sa svih strana. Što se derbija tiče, nisam stigao da ispratim šta se dešavalo ni na terenu, ni oko njega. Ali apsurdno je da nam se te ružne stvari događaju stalno. Čuo sam se sa prijateljima i prikupio sam neke informacije. Čuo sam da je Partizan bio bolji, a pre svega me je obradovao gest Zvezdinog trenera Lalatovića koji je ušao u svlačionicu i čestitao protivniku. Ti džentlemenski potezi se polako zaboravljaju u našem fudbalu, a drago mi je da nisu izumrli potpuno“, ističe Jokanović.

Ima to nepisano pravilo da su zadnji vezni i defanzivci predoređeni da postanu bolji treneri od umetnika, krila ili napadača, a naša „četvorka“ Jokan je samo dokaz koji to potvrđuje. Nije bio najveća zvezda u onoj reprezentaciji sa Stojkovićem, Mijatovićem, Savićevićem, ali je tiho iajko dobro radio svoj posao. Kada je on nosio kapitensku traku naša reprezentacija nikada nije poražena. Dokazao se i na početku trenerske karijere pošto je ispisao istoriju Partizana sa dve vezane duple krune, ali u Srbiji se to nije cenilo. Na svu sreću, postoje oni koji to cene, koji se razmeju u fudbal i koji će to svoje poverenje naplatiti sa skoro 190 miliona evra koliko u ukupnom zbiru donosi plasman u Premijer ligu.

A, Jokanović će braniti čast Srbije u najglamuroznijoj ligi Evrope i razmišljati kako da nadmudri Murinja, Vengera, Van Gala, Rodžersa i ostale... Već danas je krenuo u izvidnicu.