Navijaju li Hrvati za Novaka?!

Sportisti su pioniri pokušaja ponovne izgradnje mostova koji su porušeni raspadom Jugoslavije, a to najbolje ilustruje odnos srpskih i hrvatskih tenisera.

Tenis 08.03.2015 | 20:30

Međutim, iako se oni tako dobro slažu, pitanje je u kolikoj meri se to reflektuje i na stavove ljudi u njihovim zemljama.

Godina je 2015, od kraja rata prošlo je 20 godina, pa je umesno postaviti pitanje gde smo sada na skali od “da komšiji crkne krava“ do “sve za komšiju“.

U poslednjih nekoliko meseci mladi Borna Ćorić nametnuo se kao buduća zvezda svetskog tenisa. U Srbiji ga s jedne strane mnogi simpatišu, ali čitaoci nam i na vestima o njegovim mečevima neretko poruče “to nikoga ne zanima“ i “zašto pišete o hrvatskom teniseru“.

A kakvo je stanje sa statusom Novaka Đokovića i ostalih srpskih tenisera i teniserki u Hrvatskoj?

“Novak ima mnogo prijatelja u Hrvatskoj – prijatelj je sa našim teniserima, a i igrao je kod nas i ostavio dobar utisak, što važi i za Viktora Troickog, koji je nastupao u Umagu i na čelendžeru u Rijeci. Svaki Novakov uspeh posmatra se u Hrvatskoj sa odobravanjem – ima mnogo ljudi koji za njega navijaju. Mislim da nema kod nas ljudi koji će reći nešto ružno, u stilu ’neka slomi nogu“, kaže nam Zlatko Horvat, novinar riječkog Novog lista, i dodaje da i Ana Ivanović ima mnogo simpatizera u Hrvatskoj.

Regionalna liga u košarci postoji već duže od decenije, incidenata na nacionalnoj osnovi skoro i da nema, vaterpolo i rukomet takođe je “prešao granicu“, ali teniseri se posebno ističu prisnim odnosom i pomiriljivim izjavama.

Na Dejvis kup meču u Kraljevu nije se zviždalo hrvatskoj himni, selektor Željko Krajan istakao je da se ceo tim osećao kao kod kuće, a taj utisak dele i novinari iz Hrvatske.

“Kraljevo je postavilo ovde dobar primer, bili smo prijatno iznenađeni. Hajde da počnemo bolje da živimo, i jedni i drugi, a ne da se bavimo trivijalnostima“, smatra Horvat.

Iako više nismo jedna zemlja, u srpskim medijima uvek se sa nešto većom pažnjom motri šta su uradili sporisti iz eks-Ju – bila to Tina Maze, Marin Čilić, Damir Džumhur ili Janica Kostelić. I dalje postoji trunka dodatnog interesovanja, iz ovog ili onog razloga.

“Radim u dnevnom listu koji prati teniske turnire, Đoković je npr. poprilično zastupljen. Varira naravno od važnosti turnira i mečeva, ali u finalima Gren slem turnira dajemo i po dve stranice. Sada je finale Dubaija zauzelo jednu stranu“, kaže Ivan Jelkić, novinar zagrebačkih Sportskih novosti.

Novak Đoković postao je planetarna zvezda i za njega navijaju milioni ljudi širom sveta. Samo na Tviteru ’prati’ ga četiri miliona ljudi, a na svakom turniru obožavoci ga opsedaju u potrazi za autogramom.

Za razliku od svog kolege, Jelkić nije siguran da li se za Novaka u Hrvatskoj navija, ali ističe da ga poštuju.

“Postoje uvek izuzeci koji će reći ’on nije naš’ i ’šta nas briga za njega’, ali ljudi koji razumeju i vole sport, znaju kakav je igrač Novak i prate ga, možda i navijaju za njega. ’Navijaju’ je možda malo teška reč, ali cene ga u svakom slučaju“.

I u Srbiji i u Hrvatskoj ljudi vole da se diče svojim sportistima – često ih nazivamo svojim najboljim ambasadorima u svetu. Zato bismo u ovom pogledu mogli malo da se ugledamo na sportiste.

Ne mora se Novak obožavati u Zagrebu ili Čilić u Beogradu, ali dovoljno je da se ne mrzimo. Nema potrebe, ovi dani u Kraljevu još jedan su dokaz da možemo sasvim normalno da funkcionišemo jedni pored drugih.